header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Жигосање радника у Шведској (фото)
Жигосање радника у Шведској (фото) Штампај Е-пошта
понедељак, 02 фебруар 2015
       Када желимо да уђемо у неку отмену зграду, откуцамо аутобуску карту или једноставно купимо сендвич, најчешће користимо пластичну картицу. Међутим, у "Епицентру", технолошком комплексу у Шведској, практикује се другачији, далеко напреднији, футуристички приступ. Тамо се врата отварају помоћу чипа усађеног испод коже.

Фелисио да Коста, чија је компанија једна од оних која послује у оквиру "Епицентра", прислања своју руку на читач поред улазних врата, која се аутоматски отварају. Истим принципом отвара канцеларију, приступа фотокопир машини и слично.

Све то захваљујући чипу усађеном испод коже, а који се зове РФИД (радио идентификациони чип). Овај чип величине зрна пиринча налази се у његовој шаци.

 Мало је болело, али је кратко трајало

Ускоро ће свих 700 запослених у овој компанији добити прилику да се чипују, по сопственој жељи наравно. Поред функције откључавања, моћи ће и да плаћају рачуне у оближњим кафићима и продавницама.

Чип се убацује у простор између палца и кажипрста, а убризгава се специјалним шприцем.

- Ми смо већ толико интимни са технологијом да ово није ништа претерано. Нико не може без телефона, картица и рачунара. Једино у чему је разлика је што нам овде не требају никакве шифре, већ само обично прислањање руке - каже Да Коста.

Рендгенски снимак шака у којима се налази чип

Мишљења су подељена. Док једни не виде ништа лоше у чиповању, други су оштри противници оваквог вида зближавања са технологијом.

Изумитељ овог чипа, члан "Шведске биохакерске групације" Ханес Сјобалд каже да је ово својеврсна припрема за дан када ће "други желети да нас чипују."

- Желимо да будемо у стању да разумемо ову технологију пре него што велике корпорације и владе не одлуче да је време да нас чипују. Уколико се то деси, имаћемо сво потребно знање о томе како ови чипови функционишу - рекао је Сјобалд.

Док неки против чиповања немају ништа, други ово сједињавање са технологијом сматрају као исувише брзо, можда чак и језиво. А гледајући на то колико се ствари вртоглаво променило само у последњих 20 година, Сјобалдова теорија да ће доћи дан када ће нам уграђивати чипове испод коже - уопште не делује тако немогуће.

ВИДЕО: Чиповање у Шведској

 http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/530781/CIPOVANJE-LJUDI-Buducnost-je-vec-stigla-u-Svedsku

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 12 октобар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 43 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.