Убиство Бориса Њемцова несумњиво је политичко.

Политичко убиство које је најгромкије одјекнуло у постсовјетској Русији.

Ово убиство је провокација која је на руку само петој колони у земљи.

Петој колони којој је припадао и сам убијени политичар. Јер, несуђени наследник Бориса Јељцина и један од вођа“блатне“ опозиције сада ће постати њен симбол. Постаће то у тренутку када је сама опозиција остала без икакве санге, а њен „разбијач“ Наваљни доепео у слепу улицу.

Њемцов је био један од најоткаченијих антипутиниста. Нешто попут Гарија Каспарова који је одавно отишао у иностранство.

Заједно са Алексејем Наваљним, он је био мотор „блатних активности“ и један од главних посредник између условног штаба руског Мајдана и англосаксонских играча...

Антипутинском протесту више ништа не може помоћи...

Нешто слично сам очекивао још 2012...

И најзадртијим је после Крима постало јасно да Мајдан (у Русији) нема ама баш никакве шансе. А у таквим ситуацијама се иде на крајње мере - једна од њих је приношење сакралне жртве.

Тачније, на убиство својих да би за то могли да окриве „страшног тиранина“. Тако је Путин већ дизао у ваздух зграде по Москви, покушавао да у затвору умори Михаила Ходорковског, он је убио (опозициону новинарку) Ану Политковску, задавио демократију, уништио опозицију, започео рат - све у свему, таквом човеку је било просто ко пасуљ да убије Њемцова...

...Мало је оних који овако размишљају, али - овако размишља онај веома активни и хистерични „блатни човек“.

А још кад му се напомене о интервјуу (Њемцова) од пре три недеље под насловом „Бојим се да ће ме Путин убити“ „Сабеседник“ од 10. фебруара - то, заједно са фотографијама леша са Кремљом у позадини, оставља неизбрисив утисак. Онда изненада замуте са Мајданом у Москви и шаторима на мосту и паролама „Не одлазимо одавде док тиранин не оде“...

На сву срећу, ништа им неће поћи за руком - неће бити ничега зато што су они страшно далеко од народа. Толико страшно да никога не узбуђује оно што се догађа са људима који се безмало поносе својим презиром према Русима. Никога осим њих самих.

Дакле: узалуд су га убили.

Неће бити ничега осим вриске и дреке две-три недеље, осим хистерије, бујице псовки и проклетстава на рачун Путина и Русије која „једе своју децу“. Све ће се то морати истрпети, као што се подноси понашање опседнутог који се ничим и никако не може дозвати памети...

Наравно, током те две-три недеље ће и западне телевизије показивати репортаже о „демонстративном убиству главног политичког опонента Владимира Путина које власт не жели да поштено истражи“. Све ће то ићи са места убиства. Уз наглашавање: „Овде, буквално наспрам Кремља“... а потом ће се емитовати изјаве „гневних Московљана“.

Не знам ко је био извршилац убиства, а то и није од принципијелног значаја. То је могао да буде унајмљени професионални убица, могао је да буде и бивши сарадник специјалних служби (то би им још више легло - „ФСБ убила Њемцова“), а могао је да буде и било ко. Али, наручилац оваквог убиства могао је да буде само онај коме је оно било потребно - англосаксонске тајне службе које су деловале заједно са људима попут Ходорковског или без њих.

Докази?

Ако надлежни државни органи успеју да брзо разоткрију ланац догађања - имаћемо прилику да видимо и доказе. А ако их не буде - неће то бити ништа изненађујуће.

Јер, да је оверавајући метак у Распућина опалио официр еглеске обавештајне службе - сазнали смо тек након 80 година.

Уз Њемцова би име тог официра ишло још више него уз Григорија Јефимовича Нових (Распућина). Али, о покојницима - или добро или ништа.

Само, није реч о убијеном, нго о ономе ко га је убио. Јер, исти су га убили.

          Извор: „Факти“