"Који буду примили жиг неће наћи мира ни за трен."

"Молитва 'Господе помилуј' је као мач који сатану сече на пола."

Старац Амвросије Лазарис

Старац Амвросије Лазарис био је духовник манастира Богородица Гавриотиса код града Амфиклиа у Грчкој, који се налази се на 800м надморске висине. Старац Амвросије био је човек који је увек држао запаљену буктињу духовног живота и њоме осветљавао хоризонте света.

Рођен је 21. децембра 1912. године у месту Лазарата на Лефкади. Припадао је великој породици са петоро деце, а световно име било му је Спиридон. Његов отац ратовао је у балканским ратовима храбро и одлучно, док му је мајка била тиха и смирена жена, којој је он био врло привржен.

Услови живота били су тешки и глад је мучила многе породице, тако да је и њему много тога било ускраћено због сиромаштва. Био је приморан рано да напусти школовање да би помагао својој породици радећи на туђим имањима у селу. Захваљујући својој мајци заволео је Цркву и Господа Христа, па је рано показао интересовање за веру и посећивао храмове и удаљене црквице. Своју лепоту, снагу и младост вољно је предао Христу, јер га је занимало богатство душе и вера у Божију реч. После војске отишао је на Свету Гору, где га је породица посећивала, а он им је помагао својим молитвама, јер га материјална добра нису занимала.

По савету омиљеног пријатеља, старца Порфирија Кавсокаливита, напустио је Свету Гору и отишао у манастир Богородица Гавриотиса. Рукоположен је од стране тадашњег митрополита у чин јерођакона и добио је име Амвросије. Временом је постао и архимандрит.

Од 1954. године био је духовник манастира, ту је живео, молио се и помагао људима који су долазили са по савет и решење за своје проблеме. Због врлинског живота Бог му је дао обиље дарова и врлина, које су упутиле многе душе ка Господу, борио се против греха и волео је да помаже другима. Живео је у покајању као једином сигурном путу који води у рај и грли напаћене душе.

Задобио је дар Исусове молитве која је спонтано излазила из срца као и пророчки и дар љубави и мудрости. Говорио је: “Видимо колико пате људи данас, зато треба смирено много пута у току дана да говоримо: Пресвета Богородице наша, дођи и спаси нас јер пропадамо, дођи, ти си снага Божанска. Видимо да нас Богородица, када призовемо њено свето име са искреношћу и вером, из срца, из душе, неће оставити, биће до краја ту у овом напаћеном свету.“

Старац је истицао значај свете Тајне покајања, која је, по његовим речима, тајна Божијег милосрђа према нама људима, да треба духовнику све да кажемо, јер је слобода коју добијамо од Духа Светога приликом откривања помисли огромна.

Био је толико омиљен да је свакодневно код њега долазило много људи. Такође, имао је љубави и поштовања према светитељима, па се и удостојио посете многих светитеља: светих Бесребреника, светог Јована Претече, сватог Амвросија, светог Харитона, светог Луке, светог Андреја, светог Герасима, светог Тита, светог Пантелејмона, светог Нектарија и других.

Наглашавао је да треба да научимо да вршимо Божију вољу уместо своје, јер тиме постајемо слободни ма шта да се деси, и свет да се сруши, бићемо смирени, јер ниједна радост ни тешкоћа нити проблем нису наши, препустили смо их Богу, Он управља животом и смрћу, а не ми, што је старац Амвросије показао и доказао и својим животом.

Верни народ коме је требала Божија помоћ, могао је да је добије преко овог, да тако кажемо, анђела на земљи и њему сличних стараца: Пајсија, Порфирија, Јакова Цаликиса итд. Његов омиљени пријатељ био је старац Порфирије, а обојица су имали смирење, љубав и покајање. Није случајно да су се упокојили истог дана, 2. децембра, један 1991., а други 2006. године и јасно је да је то била Божија воља.

ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА СТАРЦА АМВРОСИЈА

-- Старац је говорио да ће свршетак света трајати кратко, неколико минута, и док нам буде суђено за то време певаће псалме анђели на небу. Људи који се затекну живи у том моменту, тренутно ће доживети смрт и одмах васкрснути. Бићемо сви у телима која не заузимају простор и свако ће видети тело другога, а сви узраста од 33 године.

Господ ће држати Књигу живота и Јеванђеље и ми ћемо се сами природно поделити лево и десно, јер ћемо сами знати да ли смо за Рај или не. Због тога и у цркви на месту где седи Владика, на икони Христовој, књига је отворена и горе код иконе не гори кандило, објашњавајући тако да неће бити милости приликом Другог Доласка Христовог, док је на другој икони књига коју држи Христос затворена и ту гори кандило, које симболише да још увек има милости за нас.

-- Чувајте се јер сатана прави замке, немојте да се смејете, он је близу нас и ви не можете да га видите, слушајте шта вам причам, не престајте да се молите. Он тера људе да греше, па их после плаши и наводи их да се стиде да се исповеде.

-- Који буду примили жиг неће наћи мира ни за трен. Треба да стекнете јаку веру, стрпљењем, добротом, правдом. Да не изгубимо веру, ако је јака вера послаће Бог помоћ. Без молитве смо пропали. Не мислите о будућности, све је у Божијим рукама. Читајте свете Оце сваки дан помало и Бог ће послати просветљење. Касније ће разум ојачати.

-- Молитва „Господе помилуј“ је као мач који сатану сече на пола.

-- Нашли смо се у тешким временима ми јадни, и монаси и мирјани, али борба је борба, не престај са борбом ни на секунд, борба је до краја и тада ће Господ који награђује и даје венце даривати не ствари лажне и трулежне, овоземаљске, већ ће те учинити достојним да обитаваш у Царству Божијем вечно. Не за 1000 година или 100000 хиљада година, вечно, значи нема краја.

-- Још оволика кад би била земља, тј. становништво, могао би Бог да је исхрани.

-- У васкрсење тела немојте да сумњате. Ево ја имам 90 година, ово тело треба да иструли у гробу и да изађе ново, вечно, које се не разбољева, не боли, не жедни, не осећа врућину, као анђеоска тела, само да не паднемо у грех. Господ хоће да му кажемо да ћемо само за Њега живети. Ако останемо у греху онда ће бити и казна вечна. Оданде се ситуација не мења  – муке, бол и пламен.

-- За некога ко је патио од депресије говорио је да се још увек није усавршио у вери. Када истински поверујемо, говоримо Христу као што причамо пријатељу, оцу, и тада ће и Он разговарати са нама, одговараће на наша питања или преко неког другог или унутра у нама говориће и разумећемо Га. Бог једним додиром све исправља.

-- Кад грешимо наш Анђео чувар одлази, удаљава се и седи подаље забринут, али са једним „опрости“, реченим из дубине душе, враћа се.

ЈЕДНО СТРАШНО ИСКУСТВО СТАРЦА АМВРОСИЈА “ОТИШАО САМ У ПАКАО И ВИДЕО САМ ГА!“

Старац се често будио ноћу у три сата после поноћи и устајао на молитву. Тако је једног јутра испричао да су га посетили претходне вечери познати покојници (тј. душе њему познатих људи који су преминули) и дали му своја имена да се помоли за њих. Један од њих сео је на кревет поред њега и био је толико леден да пет сати после тога старац није могао да се поврати од толике хладноће: “Био је леден као да су га ставили у замрзивач’‘… Од тада је рекао да ће се молити Богу да му покаже како живе праведни, а како они који иду у пакао, тј. како живе они који се спашавају, а како они који се налазе далеко од благодати Божије. После годину дана јаке, усрдне молитве, Бог му је дао ту могућност. Приликом једног сусрета са својим духовним чедима, упитао их је, после Божанствене Литургије, да ли знају шта је то пакао. Један му је одговорио: “Старче, знамо да је пакао, као што нас учи Еванђеље, место где иду људи који не воле Бога и нису извршавали Његове заповести. Исти тај податак нам говоре такође и свети Оци.“ “Да, али то је теоретски“, одговорио је.  “ Ја ћу вам испричати своје искуство које сам недавно имао када ме је мој Анђео Хранитељ одвео до врата пакла и видео сам како живе они у паклу. Као доказ тога показаћу вам ожиљак на руци. Тај ожиљак задобио сам када сам био на вратима пакла. Као да је ватра из паклене реке изашла и направила ми малу опекотину на руци да бих разумео да то што ми се дешава није лаж, нити привиђење, нити лажан осећај, већ једна стварност коју ми је помогао мој анђео да прихватим и боље разумем, да поверујем у њу више и да вам је испричам.“ Рекао им је како је видео људе који се налазе у паклу како пливају унутра у једној пламеној реци, а ожиљак који је задобио налазио се мало изнад ручног зглоба. У разговору рекао је и следеће: “Свако од вас има једног анђела који га прати, али пазите, децо, анђела имају само они који су крштени. Некрштени немају анђела чувара. Анђела чувара добијамо на дан свога крштења. Али има и демона близу вас, то да знате, да пазите.“

Извор: Манастир Лепавина