Кратак преглед прогона правоверних епископа

Са великом радошћу примили смо вест да је Његово Преосвештенство Епископ канадски Г.Г. Георгије одлучно устао против намере екуменистичко-новотарског Синода да га лажним оптужбама уклони са трона Богом поверене му епархије. Веома нас храбри и чињеница да је Савет епархије канадске на својој седници, одржаној у петак 6. марта 2014. године, дао подршку свом епископу и донео одлуку да се писмо (Е. Бр. 85)  које је владика Георгије упутио Синоду 23. фебруара 2015., као одговор на синодску одлуку Бр. 104/зап. 92 од 5. фебруара ове године, којом се формира Комисија о испитивању „све учесталијих приговора на стање у Епархији канадској“, публикује за јавност, изразивши притом жељу да „читав поступак рада Комисије буде јаван и доступан верницима Епархије“.

Према сазнањима „Борбе за веру“, у епархију канадску већ је стигао акт – обавештење Синода потписан од стране патријарха Иринеја да ће иследна комисија коју чине митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ западно-амерички Максим и вечито немирни а тобоже умировљени бивши епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић, човек задужен за специјалне операције разарања Српске Цркве, боравити у епархији канадској од 15-17. марта 2015. године. Занимљиво је да се Атанасије Јевтић тренутно налази у Чикагу, својевремено граду Ал Капонеа, ревносног римокатолика са Сицилије (што ти је дух екуменизма!), одакле ће допутовати у епархију канадску. Свакако, није случајно да на свој нови „црквоградитељски“ задатак самопензионисани Атанасије, познати разбијач мира и црквеног јединства у епархијама жичкој, шумадијској (у операцији напада на село Тулеж учествововао са Јованом шумадијским, својим оданим сеизом) и рашко – призренској, креће из града близу границе, где припрема своје лажне оптужбе, као што их је припремао за владику Артемија. Он има нарочитог разлога да гони владику Георгија, јер му је овај одавно рекао шта мисли о његовим глупостима кад је литургијска реформа у питању.

Није згорег подсетити се да је свој десант на манастир Грачаницу, 13. фебруара 2010. године, када су се епископи слуге Ватикана и Америке обрачунавали са владиком Артемијем, извео у разбојничком стилу, уз помоћ  јаких снага КФОР-а и тзв. „Косовске полиције“, које су тада опколиле манастир, хапсиле и спречаве вернике и монахе да приђу манастиру и дају подршку свом епископу. Наиме, у суботу 13. фебруара, само један сат након завршетка седнице Синода, на којој је одлучено да се за администратора епархије рашко-призренске постави Атанасије Јевтић, он се већ нашао у седишту епископа Артемија и започео свој насилнички пир. Атанасије је са својим пратиоцима  започео ломљење брава и обијање приватних просторија епископа Артемија, на ужас и запрепашћење монаха који су се тамо налазили. Он је тада буквално заточио владику Артемија – прекинуо му је телефонску и интернет везу, све манастирске капије закључао, а унутра су пуштани само „проверени кадрови.“ Манастир је држан под јаком опсадом шведских трупа КФОР-а. Трагично је да се све поменуто одигравало и спроводило по благослову патријарха Иринеја и Синода. Бруталност и безобзирност, уз непрекидне претње, са којима се, од стране Атанасија Јевтића, спроводила „чистка“ у епархији рашко-призренској, запрепастила је верно монаштво епархије и читав православни српски народ. То је заиста био „час и власт таме“ (детаљније о томе погледати овде: овде: овде:  овде:  и овде:).

Као што рече једна наша читатељка, „ђаво није креативан, те сва своја злоделанија ради по већ опробаним шаблонима“. На сличан начин је прогоњен и епископ традицоналиста, средњоевропски Константин, рођени брат владике канадског Георгија. Он је суспендован на основу закључака комисије коју је, почетком 2012. године, формирао Синод, на чијем је челу, у својству председника, био (погађате!) епископ бачки, бечки и свевасељенски, Иринеј Буловић (који као продужена рука Ватикана и Фанара стоји у позадини свих до сада изведених прогона правоверних у СПЦ), који је, после свог администрирања касом дотичне епархије исту оставио празну, па његов миљеник, владика – гитариста и певач Андреј Ћилерџић још дува у прсте и пита се шта би с толиким парама.*

Разбојничке методе примењене су и приликом уклањања владике Константина: четири изасланика Синода и прота Милан Пејић из Хановера ушли су у Епархијски центар касно поподне истог дана када је обзнањена синодска одлука о суспензији владике Константина и запечатили га без присуства надлежног епископа. Јавност је остала ускраћена и за информацију о томе шта се тачно догађало са владиком Константином од тренутка суспензије. Познато је, међутим, да се није јављао на доступне бројеве телефона нити је имао било какву комуникацију с јавношћу. Чак ни неки од његових најближих нису знали шта се са њим догађа, па су покушавали преко појединих православних форума да дођу до такве информације. „Франкфуртске вести“ су из извора из поменуте епархије, дошле до информације да му је на располагање од црквених власти стављена соба од десетак квадратних метара. Било му је допуштено да користи кухињу и купатило, а ускраћен приступ епархијским канцеларијама, телефону, компјутеру и интернету. Одузето му је и право коришћења службеног возила. Као што видимо, не само да је владика био ускраћен за своја владичанска права, већ је био ускраћен и за основна људска права. И ово је, дакле, био класичан притвор. Зоран Величковић, председник Црквене општине Хановер, потврдио је 8. априла 2013. године “Вестима” да је владика „напустио Химелстир”. Према неким изворима, он се после тога налазио у „монашком тиховању“ (читај: притвору) у згради Патријаршије у Београду.

Имајмо на уму следеће: прогон владике Артемија отпочет је уочи Великог поста (15. фебруара) 2010. године; синодска Комисија за прогон владике Георгија формирана 5. фебруара 2015. године, дакле – поново уочи Великог поста. Новотарски инквизитори почели су ислеђивање владике Филарета 2. и 3. марта, - опет у Великом посту (о разлозима за прогон владике Филарета још ћемо говорити). Да ли је све ово случајно? Наивно би било веровати да јесте. Рушење Цркве је дело ђавоље. Он нарочито мрзи Часни пост, чији су дани за сваког верника дани мира, молитве и покајања. Ко коме служи својим делима, нека читалац закључи сам.

____________

* Лист „Франкфуртске вести“ упутио је, у децембру 2012. године, на основу дописа са територије епархије средњоевропске,  неколико питања епископу бачком, везаних за велике новчане износе који су узети са рачуна епархије, између којих и следеће: „Да ли је тачно да је са рачуна Епархије средњоевропске 2011. године скинуто 850.000 евра и прослеђено вама у Нови Сад, као администратору новоформиране епархије за Швајцарску, Аустрију и Италију, које су изузете из дотадашње Епархије средњоевропске?“ Пошто је био „на службеном путу“, епископ бачки није одговорио директно, већ је с његовим благословом одговорио протонамесник Владан Симић, његов секретар и в.д. секретара Епархијског управног одбора Епархије аустријско-швајцарске: „Није тачно...“

Уследило је питање:

„Да ли је тачно да сте на Светом архијерејском сабору тражили додатних 500.000 евра као администратор те нове епархије?“

Одговор: „Није тачно. Епископ Иринеј не потражује ништа. Он је од Светог архијерејског сабора и Светог архијерејског синода задужен да организује рад епархијских тела у новоформираној Епархији аустријско-швајцарској до избора и устоличења епархијског архијереја ове епархије и за свој рад не жели да прими ништа, сматрајући рад за свету Цркву довољном наградом.“

Но, Иринеју Буловићу, сивој еминенцији СПЦ, неће бити упућена комисија да га приупита где се денуше толике паре, јер га његови пријатељи међу земаљским моћницима штите од таквих „непријатности“.