"Неколико месеци пре америчког бомбардовања српских циљева, што је било једно од најтежих бомбардовања од Другог светског рата на територији Европе, високи амерички обавештајни званичници су у приватним разговорима са високим официрима Хрватске војске у Загребу договорили стратегију Вашингтона за "бившу Југославију ", пише В .Енгдал.

Према тим извештајима, које је В.Енгдал добио приватно, циљ Пентагона на крају 1998. године је био преузети контролу над Косовом, како би себи осигурао војну базу за контролу целе регије југоисточне Европе и земље богате нафтом на Блиском истоку.

Од јуна 1999., када су мировне снаге КФОР у име НАТО савеза заузеле Косово, та је бивша југославенска покрајина технички била под мандатом Уједињнеих народа у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности. Русија и Кина су се такође сложиле са тим мандатом, који наводи да је улога КФОР-а осигурати крај међуетничких сукоба и злочина између српске мањине и албанске већине на Косову. Резолуција 1244 говори да ће Косово остати део Србије све до мирног решавања његовог статуса. Ова резолуција УН-а је 2008. године очито занемарена од стране САД-а, Немачке и других чланица Европске уније.

Признање Косова од стране Немачке и Вашингтона, те његове независности у фебруару 2008. године долази након избора за председника Србије Бориса Тадића, којем је то био други мандат у четири године. Вашингтон је био уверен да ће с Тадићем моћи рачунати на компатибилну политику у вези Косова.

Одмах након бомбардовања Србије 1999., Пентагон је запленио 1000 хектара земљишта у Урошевцу на Косову, у близини границе с Македонијом, а Дик Чејни ​​се одлучио на изградњу једне од највећих америчких војних база у иностранству, Камп Бондстил, који данас има више од 7000 америчких војника.

Пентагон је себи већ осигурао нове војне базе у Бугарској и Румунији, на Црном мору и северном Балкану, укључујући и ваздушне базе Безмер и Граф Игнатиево у Бугарској, те ваздушну базу Михаил Когалницеану у Румунији, које се користе како би се "смањиле" војне операције у Авганистану и Ираку. У Румунији су америчке снаге формирале заједничке јединице "Task Force East". Колосални амерички Камп Бондстил на Косову, те коришћење и унапређење лука на Јадрану у Хрватској и Црној Гори у којима ће бити америчка ратна морнарица, значи потпуну милитаризацију Балкана.

САД стратешки план за Косово је пре свега био војни, а на другом месту је била трговина дрогом. Његов главни циљ је да обузда Русија и контролише проток нафте из Каспијског мора и Блиског истока у западну Европу. Признавањем косовске независности Вашингтон добија слабу државу коју може у потпуности контролисати. Све док је Косово било део Србије, војна контрола НАТО савеза над њим би била политички несигурна. Данас је Косово је под контролом НАТО снага, а КФОР је у почетку послао 16 000 војника на популацију од само 2 милиона становника. Камп Бондстил је део низа тзв. "Истурених оперативних база" за војне акције на истоку и југу. Сада је потребан и улазак Косова у ЕУ и НАТО, а све како би се ојачала војна база, будући да је Грузија своју шансу да добије ту улогу јадно прокоцкала 2008. године.

Хероински саобраћајни коридор

Америчка и НАТО војна контрола Косова служи за неколико геостратешких циљева Вашингтона. Прво, тиме Вашингтон добија већу контролу над нафтом и потенцијалним правацима нафтовода и гасовода од Каспијског мора и Блиског истока према ЕУ, као и контролу транспортних коридора који повезују ЕУ са црно морем. С Косова се такође штити трговина хероином која носи милијарде долара профита, а која је знатно нарасла и постигла рекорд америчком окупацијом у Авганистана. Те су податке потврдили и званичници за наркотике из Уједињених народа.

Косово и Албанија су главни правци хероина према Европи. Према годишњем извештају Стејт департмента из 2008. неки главни правци међународне трговине дрогом пролазе кроз Балкан, а Косово је наведено као кључна тачка за пролаз хероина из Турске и Авганистана у западну Европу. Овај проток дроге без икакве сумње се одвијао и одвија под будним оком косовких власти.

Од времена њених контаката с Мео племеном у Лаосу током Вијетнамског рата, ЦИА је покривала трговину дрогом у кључним местима, а тим је новцем делом финансирала своје тајне операције. Величина међународне трговине дрогом данас је таква да главне америчке банаке, као што је Citigroup, извлаче значајан део својих прихода од прања тог новца.

Једно од најзначајнијих обележја журбе Вашингтона и других држава како би се одмах признала независност Косова је чињеница да су они знали да косовском владом и две главне политичке партије заправо управљају косовски Албанаци из миљеа организованог криминала, Хашим Тачи, бивши премијер и лидер Демократске партије Косова, бивши је вођа Ослободилачке војске Косова. У криминалним круговима, због своје личне окрутности према противницима, Хашим Тачи је познат под надимком "Змија".

1997. године специјални изасланик за Балкан председника Клинтона, Роберт Гелбард, описао је ОВК као "терористичку групу без икакве сумње". Но, ОВК је била нешто много више. То је био мафијашки клан у који је било немогуће инфилтрирати се, а контролисао је целокупну економију Косова. Према европским изворима Тачи и његова странка никада нису прекинули своје везе са организованим криминалом.

Извештај Немачке савезне обавештајне службе (БНД) од 22. фебруара 2005. године са ознаком "Top Secret", који је у међувремену процурео у јавност, наводи: "Преко кључних елемената, Тачија, Халита, Харадинаја, постоји уска веза између политике, економије и организованог међународног криминала на Косову. Криминалне организације промовишу политичку нестабилност и немају интерес за изградњу организоване и ефикасне државе, јер би таква држава могла угрозити њихов растући посао. "

ОВК је започела своје акције 1996. Оружаним нападима избегличких логора у којима су биле смештене српске избеглице из ратова у Босни и Хрватској. Косовски заповедници су у више наврата апеловали на "ослобођење" подручја Црне Горе, Македоније и северне Грчке. Тачи се дакле тешко може назвали ликом који промовише регионалну стабилност.

Међутим, Тачи је лични штићеник бивше америчке државне секретарке Медлин Олбрајт, а подржавала га је и током '90 -их година, када је био обични 30-годишњи криминалац. ОВК је од почетка подржаван од стране ЦИА-е и немачког БНД-а, а током рата 1999. године су ОВК директно подржале НАТО снаге. Кључни тренутак је био када је уз америчку помоћ средином 90-их година Тачи је основао "Дреничка групу", злочиначку организацију на Косову повезану са албанском, македонском и италијанском мафијом. Извештај из 2007. године припремљен за Европску комисију под називом "VS-Nur fur den Dienstgebrauch "процурео је у медије, а у њему се детаљно описују организоване злочиначке активности ОВК и наследнице те оружане групе, данас Тачијеве Демократске партије.

У децембру 2010. године извештај Савета Европе је објављено дан након што је изборна комисија Косова потврдила да је Тачи освојио прве изборе од стицања независности, али се у извештају оптужују западне силе за учешће у "игнорисању криминалних активности групе на челу са Тачијем.

"Тачи и други чланови Дреничке групе се стално спомињу као "кључни играчи" у обавештајним извештајима о структурама организованог криминала и мафије на Косову. Открили смо да је шеф Дреничке групе, или да користимо терминологију мреже организованог криминала – њен "бос", популарни политичар ... Хашим Тачи", наводи се у извештају.

У извештају се наводи и да је Тачи спроводио "насилну контролу" над трговином хероином. Дик Марти, истражитељ Европске уније, представио је тај извештај дипломатама свих земаља чланица ЕУ, али је одговор био - апсолутна тишина. Вашингтон је ипак стајао иза Тачија.

Исто извештај Савета Европе о организованом криминалу на Косову оптужује мафијашку организацију и Тачија за трговину људским органима које су узимали од заробљеника, а у једном случају у судском поступку у Окружном суду у Приштини у 2008. речено је да су тела била узета из сиромашних жртава у клиници Медикус познатој по везама "за уклањање органа у сарадњи са ОВК 2000. године".

Онда се поставља питање: зашто су Вашингтон, НАТО, ЕУ и економске силе, а изнад свега немачка влада, тако здушно радили на легализацији одвајања Косова? Косово воде интерно организоване криминалне мреже које НАТО лако може контролисати. Наравно, пуно је лакше поднети владавину НАТО савеза једној слабој држави. У комбинацији са Авганистаном и Косовом под контролом Тачија, Пентагон је изградио обруч око Русије, који је све само не мирољубив.

Зависност Тачија о милости САД-а и НАТО савеза осигурава да ће он учинити све што се од њега затражи. С друге стране ће САД консолидовати своју војну присутност у стратешки важном делу југоисточне Европе. То је важан корак у консолидацији контроле НАТО-а над Евроазијом, а Вашингтону пружа значајну предност у односу на остале европске земље. Не чуди ни мало што Москва није прихватила ову игру, као и многе друге државе, али се САД и даље буквално играју са ватром на балканском бурету барута. На крају Вилијам Енгдал тврди да се Вашингтон потенцијално на Балкану поиграва чак и са нуклеарним ратом, али с обзиром на свежа искуства из '90 -их нама довољно застрашујуће звучи и претња "обичним конвенционалним сукобом".