Како сазнајемо из поузданих извора, у току је „гигантомахија“ – наводни велики сукоб између митрополита Амфилохија и владике бачког Иринеја. Иринеј Буловић је уклоњен из Синода, који је постао „Митрополит – биро“, па се кренуло у походе против непослушних Амфилохију – владике милешевског Филарета и владике канадског Георгија.

Као антиекумениста и антиновотарац, угрожен је и епископ банатски Никанор, али свргавање прети и епископу сремском  Василију. Поменута двојица састајали су се са Буловићем у Зрењанину, на територији владике Никанора иза затворених врата, очекујући његову помоћ. Уредништво „Борбе за веру“ им је већ поручило: ко се узда у Буловића, а не у Бога, проћи ће као и његови досадашњи „штићеници“, попут владике Василија Качавенде.

Није чудо што је у нашем епископату сукобљавање постало уобичајено – пошто су новотарци усвојили сумануту „теологију“ Зизиуласа, по којој је сваки владика „Христос“, они су то буквално схватили, и постали гневни осветољупци као пагански богови, „свађалачка циганија олимпијска“, како их је звао Свети Владика Николај.

Али, да ли је сукоб између двојице носилаца папиног крижа и прстена, Амфилохија и Иринеја, стварни или глумљен?        

Свакако: глумљен.

Јер њих двојица имају много тога више заједничког него различитог.

 Обојица су јаросни екуменисти, који су много пута кршили каноне који забрањују молитвено општење с јеретицима.

 Обојица, како рекосмо, носе папин криж и прстен, који су добили приликом њихове заједничке посете Ватикану 2003. године.

Обојица су верне слуге Цариграда и његових мрачних претензија. Митрополит Амфилохије је, скупа са цариградским архипапистом Вартоломејем, студирао у Ватикану, а Буловић је фанариота већ одавно, који је 1994, са јеромонахом Игњатијем Мидићем, садашњим епископом браничевским, потписао документ по коме се Цариграду предаје православна дијаспора.

Обојица су учествовала у разградњи епархије рашко – призренске 2010. године.

Обојица су, и то да се зна, чланови комисије за припрему „Свеправославног сабора“ у Цариграду 2016, чији је циљ потчињавање Православне Цркве „источном папи“ Вартоломеју ради лакшег уједињења са папом западним Фрањом. Зато из СПЦ морају бити уклоњени сви епископи који би томе могли пружити макар и најмањи отпор.     

Ако је то тако, а јесте, зашто они не би могли да се поделе, па старом полицијском методом – „добар полицајац, лош полицајац“ – одраде раскол у СПЦ? Знате оно: један полицајац те бије, а други ти нуди цигаре и теши те, а циљ им је, обојици, да те сломе.

 Пошто је Црква последње уточиште Срба, треба их расколити и поделити на што више фракција, јер је то једини начин да се коначно сломе. Још пре неколико година појавило се лажно пророчанство о томе како ће у Цркви настати подела, и појавиће се петорица „правих“ владика, који ће бити у Крушевцу. Зар се не иде ка томе и тако?  

Јер, сасвим је јасно – на владику Георгија примењен је исти начин обрачуна као својевремено на владику Артемија. У народу се најлакше прима прича о проневери новца. Владика Георгије се, очито, неће дати. Ако га Сабор не одбрани и не васпостави његова права, он се може позвати на законе канадске државе, и… Даље да и не пишемо.

Чим се у унутарцрквене размирице укључују „Блиц“ и Б92, све је јасно.

 Досадашња недела лажних јустиноваца, Амфилохија и Иринеја, уз несрећног Атанасија Јевтића, толика су да им приличи и ово последње, највеће недело – прављење вишеструког раскола у СПЦ. А онда ће газде за које раде и њих уклонити и заменити их другом генерацијом црквених револуционара, па ће бити ко зна колико синода, сабора и хаоса међу Србима. И тада ће доћи Цариград, по налогу Америке и Ватикана, да „затвори радњу“, то јест укине аутокефалију СПЦ (о чему су писали наши сарадници Зоран Чворовић и Владимир Димитријевић у својој књизи „СПЦ и Викиликс“).

После састанка владика Никанора и Василија са Буловићем, и последња нада  да се на Сабору СПЦ у мају 2015. нормални епископи уједине, и растерају и једну и другу клику – јер су обе штеточинске – постала је врло танка.

Данас, на дан Светог владике Николаја, дужни смо да упознамо наше читаоце – СПЦ је на ивици разбијања, што ће показати време. Сада нам бива и јасно зашто је, у доба владиковања епископа нишког Иринеја, изгорела саборна црква у Нишу октобра 2001. године. То је била праслика његовог пустошног патријарховања, после кога ће, ако се у мају 2015. процес разарања не заустави, од СПЦ, као институције, остати прах и пепео.

Молимо читаоце да буду трезвени, и да не доносе пренагљене закључке и одлуке. Трезвеност је најпотребнија у смутњи и хаосу.

Јер „Ђаво је смислио јереси и расколе, како би срушио веру, изопачио истину, и растргао јединство (у вери)... Господ наш Исус Христос у Свом Јеванђељу је сведочио да су Његови противници они који нису с Њим и који не сакупљајући са Њим растерују стадо Његово”. (Свети Кипријан Картагински)

"Молим вас, чувајмо одлучно Свету Веру, јер видите колико има одступања од ње и колико морамо захваљивати Богу што нисмо доспели у неку заблуду, него смо добили и чувамо Веру Православну." (Свети Теодор Студит)

Јер „Ми смо хришћани, прави хришћани, све дотле док држимо веру Светих Отаца. Без те вере нема нам спасења, ни вечног живота.“ (Свети Јустин Ћелијски)

Молитвама Светог Саве, Светог Владике Николаја и Небеске Србије, да нас Господ просветли и уразуми!