header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Борба за веру у Епархији шумадијској
Борба за веру у Епархији шумадијској Штампај Е-пошта
субота, 21 фебруар 2009

Два лица једне молитве

          Група верника Епархије шумадијске оптужује владику Јованa за „насилно увођење новотарија” у литургијски обред, а протојереј Милић Марковић тврди да је реч о „неразумевању суштине вере”

Крагујевац – Група верника Епархије шумадијске већ две године не присуствује Светој литургији коју у крагујевачкој Саборној цркви, посвећеној Успењу пресвете Богородице, служи епископ шумадијски Јован. Владика, како кажу, служи „по новом”. У манастиру Грнчарица служи се „како треба” и „по старом”, па зато, недељом, одлазе тамо. Да ли је ово проблем, колико је озбиљан и може ли он довести до подела у Епархији шумадијској?

Са благословом владике Јована, протојереј Милић Марковић у изјави за „Политику” каже да проблем постоји, али да је „подела могућа само на теоријском нивоу”, уколико би, како је објаснио, дошло до размимоилажења у догматском смислу.

Ипак, у старој крагујевачкој цркви, где је он старешина, прошле суботе, уочи Сретења, дошло је до озбиљног сукоба између свештеника који су служили Свету литургију и седамдесетак верника који нису желели да присуствују служби.

После кошкања, у којем је један од свештеника задобио лаку повреду прста, морала је да интервенише и полиција. Приведено је пет лица и против њих су поднете пријаве за узнемиравање јавног реда и мира. Том приликом оштећена је камера којом је један од присталица служења „по старом”, без неопходног благослова владике, снимао овај немили догађај. Несугласице, дакле, постоје и у пракси, не само на теоријском нивоу.

– Проблем је што у цркви постоје људи који веру доживљавају као закон и покушавају да је сведу искључиво на заповести, без обзира на то колико је наш Бог љубав. Међу њима има и образованих и добрих верника, али са недовољним познавањем православног предања. Ако је Бог закон, за поштовање Његових заповести следи награда, а за преступ санкција. То није тако, али та група људи, очигледно, тражи строге норме и доживљава их као општеобавезујуће, и за себе и за друге. У том смислу њима је потребно и стандардизовано богослужење – каже отац Милић, наводећи да проблем „није теолошке и богословске, него психолошке природе”.

Проблеми у Епархији шумадијској јавили су се још пре три године, када је владика Јован први пут званично затражио да се уведу новине у богослужење, напомињући да то чини због „неспоразума и несугласица” у погледу служења Свете литургије. У његовом допису од 5. јуна 2006. године, упућеном свим архијерејским намесницима и управама манастира Епархије шумадијске, стоји: „Старајући се о црквеном поретку и једнообразности богослужења, на основу Устава СПЦ наређујемо свом свештенству да се убудуће на Светој литургији молитве имају читати наглас, јасно и разговетно, почевши од прве молитве па до краја Свете литургије”.

Месец дана касније, 11. јула, владика Јован је још једном „скренуо пажњу” свим управама манастира да се поменута одлука „има дословно спроводити”, те да ће свако непоштовање бити „санкционисано забраном служења Свете литургије”.

Овакав вид обраћања и комуникације довео је, како сазнајемо, до револта једне групе свештеника и монахиња, па је владика морао да одустане од своје намере. Имајући у виду да се у манастиру Грнчарица молитве и даље читају у себи, јасно је да у Епархији шумадијској и у овом тренутку постоје разлике у начину богослужења. Међутим, ниједан свештеник који служи „по старом” није био спреман да говори јавно о овом проблему.

– Велики је страх међу свештенством које на прави начин служи Свету литургију. Зато нико од њих не жели јавно да говори. Владика Јован, да ствар буде озбиљнија, има исти третман и према верницима који сматрају да насилно увођење новотарија нарушава суштину литургијског обреда. Нисам теолог, али знам да се молитве морају читати у себи, те да Царске двери морају бити затворене током богослужења, осим у време Свете седмице и кад служи владика – каже за „Политику” Војислав Кокић, апсолвент права, један од сведока немилих сцена у старој крагујевачкој цркви од прошле суботе.

Отац Милић, старешина поменуте цркве, каже да је реч о неразумевању суштине вере, те да „није проблем да ли се молитве читају у себи или наглас”, с обзиром на то да их је, како је навео у изјави за наш лист, некада и сам читао у себи.

– Уз благослов владике почео сам да их читам наглас, па не видим да ту може бити било какав проблем. Реч је о истим молитвама, а проблем би био када би се на Светој литургији изговарале различите молитве – сматра овај протојереј.

Почев од 2006. године, Свети архијерејски синод Српске православне цркве трипут је доносио одлуке да се у погледу служења Свете литургије и других богослужења свештенство држи „устаљеног вековног поретка наше цркве”. Међутим, и сами епископи, чланови Синода, ову молбу су различито тумачили, па се, према речима оца Милића, у епархијама СПЦ-а и сада Света литургија служи на два различита начина. Те различитости, како је навео у изјави за „Политику”, не нарушавају јединство цркве.

Бране Карталовић

[објављено: 22/02/2009]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Dva-lica-jedne-molitve.sr.html

Последњи пут ажурирано ( субота, 21 фебруар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.