Описујући ужасан прогон Цркве пред крај света, Откривење Светог Јована Богослова, између осталог, каже: „Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има“ (Откр. 12,12). Познато је, такође, да ђаво своје не прогони, о чему Господ Исус Христос сведочи: „И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово?“ (Мт. 12,26).

Сагледавајући многа зла, устремљена на Српску Цркву кроз безбројне вукове у јагњећим кожама и лажне пророке, видимо испуњавање Речи Божије о „расрђеном ђаволу“. Здравомислећем човеку и ово је довољно да закључи да је Православље једина истинита Вера, јер да није тако сатана би и друге изгонио.

Да се ђаво веома расрдио на Христове следбенике и у српском народу, потврђује и пример још једног вука у јагњећој кожи - Владете Јеротића.  Јеротић је екумениста који лукаво подрива Православље и отпађује неутврђене у вери. Иако су му искази претежно конфузни, са мало смислености, и умногоме противни учењу Православне Цркве, вештим мешањем истине и лажи, уз помоћ медијски исфабрикованог ореола „учености“, њему полази за руком да посеје смутњу и замути чисте изворе.

Говорећи својим ученицима о знацима који ће претходити крају света и Његовом Другом Доласку, Христос им је дао упозорење: „Чувајте се да вас ко не превари“ (Матеј 24,4).

У новембру 2014, дали смо датаљнији осврт на опасност која српским православним верницима прети од Владете Јеротића (ОВДЕ:).  Овом приликом желимо да на још једном примеру покажемо да Јеротић спада у оне који су ту да преваре и погубе.

Наиме, 6. јула 2015. године, у прилогу под насловом „Србијански књижевник Јеротић – Ислам и Мухамед (а.с.) су истина“ – муслимански сајт „Санџак прес“ пренео је, у облику видео записа, изјаву Владете Јеротића у којој он глорификује ислам и његовог „пророка“ Мухамеда:

„Паз'те, то је света књига (односи се на Куран – нап. „Борба за веру“), и то је човек кога је Бог послао – Мухамед. Немојте да слушам од наших полупросвећних православаца да је у Мухамеду демон! Не може бити никако... Милијарда или више стотина милиона муслимана верује у Алаха.“

Да нам Јеротић не би спочитао дрскост да се, као „полупросвећени православци“, усуђујемо да говоримо о „вери милијарде или више стотина милиона“ људи (као да је број мера истинитости), у наставку доносимо сведочења Светитеља Православне Цркве о Мухамеду и исламу.

Подсетићемо само да је Јеротић "духовник" српских екумениста и један од главних заговорника сједињења православних и римокатолика који су, тобож, и сад, „мистички“ – „једна Црква“.  Његова вера је - синкретистичка папазјанија типа „брат је мио, ма које вере био“, што не зачуђује ако се зна да се он, поред православног хришћанства, формирао под снажним упливом неогностицизма розенкројцерско-масонског и антропософског типа.

Зато: Apage Satanas!

 + + +

ОДГОВОРИ СВЕТИХ ОТАЦА НА ПИТАЊА МУСЛИМАНА

О Мухамеду

– Зашто не поштујете Мухамеда? Јер, он је веома хвалио Христа и говорио за Њега: од Дјеве се родио велики пророк, Који је васкрсавао мртве и великом силом исцељивао сваку болест.

Свети Константин Философ: Реци ми, ако је Мухамед пророк, да ли ћемо веровати Данилу који је рекао да ће са Христом престати свако виђење и пророштво? Како након тога он може бити пророк? Ако називамо Мухамеда пророком, значи да одбацујемо Данила.

Преподобни Максим Грк: Мухамед је рекао: „Мојсеј и они након њега, такозвани пророци и сам Христос, послани су од Бога са чудесима и различитим знамењима, а ја сам послан са мачем и имам заповест да убијам људе који се не покоравају мојим речима“. Из овог грубог одговора, као и из многих других његових дела очигледно је да овај нечисти човек није послан од Бога. Јер преблаги Бог никога не принуђује силом.

Свети Григорије Палама: И код нас и код вас постоји обичај који је утврђен дугим временом и законом: без сведочанства ништа не прихватати и не сматрати за истинито. Сведочења бивају двострука: или од самих дела и јављања или од људи, који су достојни вере. Тако је Мојсеј казнио Египат „знацима и чудесима“ (Пс. 135:9), жезлом натерао море да се растави и поново састави, по његовој вољи падао је хлеб са неба (2 Мојс. 16:4). Да ли треба још нешто додати? Јер и ви сматрате Мојсеја достојним вере (поверења). Бог га је признао за верног слугу (Бројеви 12:4), али не и за Сина и Слово. Затим се по Божијој заповести попео на гору и умро, сјединивши се са људима који су били пре њега (5 Мојс. 32:49-50). У вези са Христом, Који је учинио многа велика и до тада невиђена дела, постоје сведочења самог Мојсеја и других пророка. Од самог почетка, само се Он признаје, чак и са ваше стране, за Слово Божије; само је он од почетка времена рођен од Дјеве; једино Он од почетка узет на небо и остаје тамо бесмртан; једино ће Он поново сићи доле да суди живима и мртвима (2 Тим. 4:1; 1 Петр. 4:5), који ће васкрснути. Говорим о Њему оно што и сами признајете. Ето зашто верујемо у Христа и верујемо Његовом Еванђељу. Што се тиче Мухамеда, ми не налазимо ни једно сведочанство код пророка о њему, ништа необично и вредно помињања у његовим делима што је у стању да изазове веру у њега.

– У Еванђељу је било написано о Мухамеду, али сте ви уништили то сведочанство.

Свети Григорије Палама: У нашем Еванђељу никада, ништа и ни од једног хришћанина није уништено или измењено. Јер такво дела за собом повлачи тешка и страшна проклетства. Онај ко се усуди да уништи било шта у Еванђељу сам се одриче Христа (Отк. 22:19). Како је онда хришћанин могао то да учини? Да ли човек може бити хришћанин или уопште, да ли може бити примљен у општење са хришћанима ако уништава оно што је написано од Бога, што је Сам Христос или писао или предсказао? Са друге стране, о томе сведоче и многобројни језици на којима је Еванђеље Христово изложено од самог почетка, јер од самог почетка није написано само на једном језику. Ако би нешто тамо било измењено, како је то могло остати непримећено? Како је могло код различитих народа да се сачува јединство смисла? Христово Еванђеље постоји и код многих који другачије мисле, које називамо јеретицима. Од њих су неки у низу питања сагласни са вама, али не могу да нађу потврду тога у Еванђељу Христовом. Чак и они који иступају против нас од самог почета – а таквих је много – не позивају се на нешто слично. Сем тога, у Еванђељу нема ничега што није пророковано од стране пророка Божијих. На тај начин, ако би у њему било нешто похвално написано у вези са Мухамедом, то би било написано и код пророка. Међутим, пре можеш наћи да је написано да ће доћи многи лажни христоси и пророци и да ће завести многе (Мт. 24:5; 11:24; Мк. 13, 6, 22; Јн. 4:1). Зато Еванђеље и призива: „Чувајте се да вас ко не превари“ (Мт. 24, 4; Мк 13, 5; Лк. 21, 8).

– Али, Мухамеду је дато Божанско Писмо.

Преподобни Јован Дамаскин: Ко је сведок, да му је Бог дао писмо? Мојсеј је добио Закон, када се Бог јавио на гори Синају пред лицем читавог народа у облаку и огњу, мраку и диму. Сви пророци, почевши од Мојсеја и надаље, пророковали су у вези са Христовим доласком и о томе, да је Христос Бог и Син Божији, да ће доћи у телу, бити распет, умрети и васкрснути, да ће бити судија живих и мртвих. Зашто ваш пророк није дошао тако да други сведоче о њему? И зашто Бог, Који је дао закон Мојсеју на гори у диму пред лицем народа, није у вашем присуству и Мухамеду дао писмо о коме говорите ви који сте поверовали у њега? Зашто му ви, када вам Мухамед у вашем писму наређује да не радите ништа и не примате без сведока, не кажете: пре свега сам потврди кроз сведоке да си ти пророк, да си од Бога дошао и која писма сведоче о теби?“

– Мухамед, изишавши са крајњег Истока, као победник је дошао до Запада. Зар то не доказује да је он посланик Божији?

СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА: Нека је Мухамед кренувши са Истока и стигао до Запада као победник. Међутим, он је побеђивао ратом, мачем, пљачком, поробљавањем, повређивањем људи. Ништа од тога не може потицати од Бога Који је добар. Пре је све то условљено вољом човека и ђавола, који је човекоубица од почетка (Јн. 8:44). Шта, зар Александар Македонски кренувши са Запада, није покорио цео Исток? Међутим, многи други у разна времена покретали су војне походе, неретко су освајали читаву васељену. Никоме од њих ниједан народ није поверавао своју душу, као ви Мухамеду. Међутим, он користећи и силу и предлажући насладе, није привукао на своју страну чак ни један цео део васељене. А Христово учење, иако одбацује скоро сва задовољства живота, обухватило је све делове света и господари међу онима који ратују са њим, без икаквог насиља и тријумфује над насиљем које му се сваки пут супротставља, тако да се у томе остварује победа, која је победила свет. (2 Јн. 5:4)