УВОДНА РЕЧ    

Прошло је више од десет година како је једна храбра жена и истинска православна Србкиња, проф. др Љиљана  Чолић, уклоњена са места министра просвете у окупираној Србији зато што је узнастојала да ђацима понуди уравнотеженији  приступ питањима какво је дарвинистички еволуционизам. Она је тако исповедила не само своју православну веру, него и истину креационизма – да је Бог створио свет, и у њему огроман број врста и подврста, али да НЕМА И НЕ МОЖЕ БИТИ ПРЕЛАСКА ИЗ ВРСТЕ У ВРСТУ.

Овакво исповедање вере износили су и Свети Новомученици Руски, који су страдали од крволока – комуниста. Ево шта о њима пише Јуриј Максимов, у свом тексту „Руски Новомученици и Дарвин“: “Например, преподобномученику Варлааму (Никољском) (+1937) у време испитивања, иследник је поставио овакво питање: "Ви сте међу децом, ученицима, покушавали да водите религиозну пропаганду? Пре свега говорили сте о томе да у школама лажно објашњавају настанак човека?" На ово је Свети Отац одговорио: "Прошле године, када сам пролазио поред школе, обратио ми се ученик са питањем како је настао човек, рекавши да је учитељ на часу говорио о томе да је човек настао од мајмуна, и питао ме је, шта ја мислим, а ја сам на то одговорио да је настао од Бога".

У то исто време други светилник Христове вере, свештеномученик Николај (Покровски) (+1937) такође је на ислеђивању одговорио: "Ја сам човек религиозан, никада се нисам одрекао, нити ћу се одрећи својих убеђења, без обзира на то што се религија разилази са науком. Да узмемо питање чак и о настанку човека; ја доказујем вернима и убеђен сам у то да је човека створио Бог, а наука говори супротно."

Преподобноисповедник Гаврил (Игошкин) (+1959) за време испитивања по оптужби да игнорише науку, одговорио је: "То није истина, ја науку волим и цео живот учим, а и другима саветујем да уче, јер је учење - светлост, а неучење - тама... (Али) о стварању живота и човека на земљи ја сам говорио, како је написано у Светом Писму, а другачије и не могу рећи."

У то исто време, сведок који је седео у истој ћелији са свештеномучеником Павлом (Андрејевим) (+1937) говорио је да је "свештеник Андрејев... говорио да совјетска власт проповеда Дарвиново учење, да је човек настао од мајмуна, а то је богохулство и лаж."

Још пре поменутих Новомученика, то исто је говорио свештеномученик Владимир (Кијевски) (+1918): "Тек у данашње време је себи нашла место таква дрска философија, која обара људско достојанство и труди се да свом лажном учењу обезбеди широко распрострањивање...

То учење говори да човек није настао из Божјих руку. У бесконачном и постепеном преласку од несавршеног ка савршеном, он се развио из животињског царства. И као што животиња има мало душе, тако исто и човек... Колико неизмерно дубоко све то унижава и жалости човека! Са највишег степена у реду створења, човек се спушта на једнаки ниво са животињама... Нема потребе да се такво учење оповргава на научним основама, иако је то лако учинити, јер неверје уопште није доказало своје претпоставке." 

Такав став наших Новомученика уопште није био случајан ни спонтан, јер су још пре револуције Руски Светитељи једнодушно посведочили оштро неприхватање предложених Дарвинових идеја. У одбацивању тих идеја иступали су, на пример, свети праведни Јован Кронштатски, Преподобни Амвросије Оптински, преподобни Варсануфије Оптински, свети Теофан Затворник, свети Макарије Невски, свети Николај Јапански, а такође су реаговали и Светитељи других Помесних Цркава: у Грчкој Цркви свети Нектарије Пентапољски (Егински), а у Српској Цркви Свети Николај Велимировић. Пошто у кратком чланку немамо могућности да наведемо све њихове речи по том питању, ограничићемо се само речима светог Теофана:

"Код нас се сада намножило много нихилиста, природњака, дарвиниста... а ви мислите, Црква би ћутала, не би подигла свој глас и не би их анатемисала, ако би у њиховом учењу постојало нешто ново? Напротив, Сабор би се одржао истог тренутка и сви они, са својим учењима, би били предани анатеми. Садашњем чину Православља додала био се само једна тачка: "Бјухнеру, Фојербаху, Дарвину, Ренану, Кардерку и свим њиховим следбеницима - анатема!" Да, нема никакве потребе ни за посебни Сабор, ни за какав додатак. Сва њихова лажна учења су већ одавно анатемисана."

   Међутим, храбри став Љиљане Чолић и данас наилази на оспоравања и нападе. То је и логично – Истина је увек омрзнута. У наставку доносимо одговор др Љиљане Чолић на  најновије нападе, објављен у „Политици“, као и текст проф. др Радмила Рончевића, који јасно показује да научне чињенице не станују тамо где и дарвинисти.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ  

+ + +

ОДГОВОР ЉИЉАНЕ ЧОЛИЋ НА НОВИ НАПАД ЕВОЛУЦИОНИСТА

У прилогу Културног додатка, објављеном 11. jула о.г. под насловом ''Креационистичке донације школа'',  др Биљане Стојковић у коме се помиње и моја маленкост, исказани су извесни ставови и тврдње који  завређују коментар и исправније тумачење. Цитирам: ''Избацивањем науке из образовног процеса, односно убацивањем креационистичке догме која суштински негира науку, сужава се видик друштвених алтернатива...''

Поставља се питање како др Стојковић доживљава појам науке и шта под тим појмом подразумева, ако читаву област научног деловања које се протеже на безброј различитих дисциплина своди на једну једину још увек (и заувек) недоказану теорију еволуције којој,  како се деценијама понавља, фали још само једна карика?!

Мој покушај  да из програма за биологију у осмом разреду  основне школе изоставим  лекцију Порекло и развој људске врсте – Сличност човека са човеколиким мајмуном, (заступљену са укупно два часа), и ове часове преусмерим на претходну лекцију Породица и здравље – Здрава породица, тешко да се може окарактерисати као избацивање науке из наставног процеса и, како у даљем тексту стоји ''убацивање религијско-догматичких садржаја у часове науке''.

Опет госпођа Стојковић о науци и то где, у основној школи. Као некадашњи основац, затим бивши министар просвете и најзад још увек активни универзитетски професор, мислим да не грешим ако тврдим да се у основној школи стиче основно образовање, а научном едукацијом бави  у нешто старијем узрасту.

Иначе да Бог постоји говори управо чињеница да некима толико смета. Да није тако, ваљда се мој ситни министарски потез не би памтио више од једне деценије.

''Шта је тело ако душа није њиме огрнута'', каже Свети Николај Охридски и Жички, један од највећих српских ерудита и мислилаца свих времена, цењен и поштован у читавом свету, а уз то још и доктор наука. Када га је један немачки официр током његових заточеничких дана у логору Дахау запитао да ли и даље верује у Бога, светитељ му одговори: ''Некада сам веровао, а сада више не верујем, сада знам да Бог постоји''.

И ја знам да Бог постоји, обраћам му се у свакој невољи. Кажем: ''Боже, помози!''  Коме се обраћате Ви, драга Биљана, кад имате неке проблеме? Претпостављам да завапите: ''Природо, помози''. Биће можда да сте Ви вазда весели и раздрагани, па Вам никада никаква помоћ  није потребна. Али, ''није живот што и поље прећи''.

Шта ћемо са бројним добитницима Нобелове награде за науку који су били верујући људи? Логично би било аутоматски их сврстати међу обичне незаналице и шарлатане. По еволуционистичким догматима, душа је вероватно сплет мислећих и осећајних жила, насталих од једноћелијских амеба током  више милиона година .

Биологија на крају основог школовања за многе ђаке је растанак са овим предметом,  па зар да им последња лекција буде да смо настали од мајмуна (а шта ако ипак нисмо!). Ето ту последњу лекцију, ја сам заменила градивом о здравој породици. О, каквог ли тешког скрнављења науке!

На крају још један цитат, чувена максима која се приписује Имануелу Канту: ''По звезданом небу над собом и моралним законима у себи, знам да Бог постоји за мене и у мени''.

Питам се шта Вама и осталима више смета:  звездано небо или морални закони?

 др Љиљана Чолић, редовни професор Београдског универзитета