header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Завети старчества
Завети старчества Штампај Е-пошта
недеља, 02 август 2015

 Старац Николај Гурјанов: “ Не спавајте! Не спавајте, православни!..”

“СТУБ РУСКОГ СТАРЧЕСТВА“- ТАКО ЈЕ НАЗВАО СТАРЦА НИКОЛАЈА ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ АЛЕКСЕЈ  ДРУГИ

- Последњих година Старац је свима понављао: “Не спавајте! Не спавајте православни!” Усред белог дана, при сунцу загледао би се у људе и питао: “Спавате? Хоћете да спавате?” Усред ноћи би устајао и све будио: “Не спавајте, моји драгоцени! Не смемо спавати! Треба да се молимо!” Онда је певао духовне песме да се не бисмо раслабили, да бисмо били бодри духом, видећи знамења времена, да бисмо се молили и трудили за добро Цркве и Отаџбине…

- Однос према светом Цару Николају, царској власти био је “ спорно питање”... До данашњег дана… Али то је чисто духовни однос, религиозно- мистички. Он, старац Николај Гурјанов, стално је оплакивао Православну Царску Русију и молио се да нам се да опроштај за то што смо се одрекли Цара. Старац Николај је увек понављао: “ Цар над нама плаче… Узнео се на крст страдања за Русију, ради нас… А ми?!” Однос према Цару и Царској власти старац је сматрао посебно важним за спасење душе.

- 2001. године, Старац је рекао: “ Сатана скаче све поскакујући, свуда около зли духови… Треба се молити, постити и кајати се.” Пред својим блаженим одласком у вечност благословио је да се штампа у великом тиражу драга му келејна икона “ Страшни суд Божији”, и молио да она буде у свакој цркви. Благословио је и ново штампање књиге “ Страшни суд Божији”. Виђење Григорија, ученика светог и богоносног оца нашег Василија Новог Цариградског, изадној много пута, по Старчевим молитвама. Рекао је:” Управо тако ће бити Страшни суд Божији”. Требало би да ту књигу чита сваки човек на земљи.”

- Светост богодугодног Старчевог живота, Господ је посведочио за време облачења свечасног тела духоносног оца, када је на крају пажљиво и с дубоким поштовањем подигао десну руку и сам узео крст, који се ставља у десну руку свештенослужитеља (слично светом благоверном кнезу Александру Невском, који је узео за време опела разрешну молитву из руку свештеника).

- Старчева пажња, још од детињства, била је усмерена на себе . “ Познај себе, чувај срце!"- стално је учио старац. Дубоко созерцање Господа кроз молитвено очишћење срца.

“Од детињства сам знао Господа и Њега волео… Волео сам Господа тако да сам плакао. Увек, и у свему, и свуда, за мене је био Један Сладосни Спаситељ света Христос.”

- Када би хтео да неког разобличава, старац би говорио: “ пустота” и “ безверје”. “ То је све- пустота!"- каже и готово, “ прекине” тему разговора или мисли. Када су питали Старца који грех у души савременог човека га највише забрињава, одговорио је: “ Знате, безверје… Безверје- то је страшно. Посебно за Православље, за хришћанство.”

- Није могуће ни претпоставити шта су све претрпели свети мученици последњих часова свог земаљског живота. Ово је тајна велика коју Господ зна, ангели и Царски мученици… Знао је по откровењу од Господа и свети старац Николај, ко је наредио и ко је извршио то страшно злодело, какво није било у историји света. Богодухоносни праведник је био изабран од стране Спаситеља, као тајни очевидац њихових крсних страдања. 4/17 јула 1918. године, када му је било 9 година, утрчао је у кућу и са сузама повикао: “ Мама! Мама! Цара су убили! Цара су убили! И све! И Царевића! Страшно ће их казнити Господ, проклете, што су Цара погубили, све ће их казнити!” Узнемирена мајка га је молила: “ Ћути Коља, ћути! Сада треба ћутати!"- “ Не ћутати, него викати треба и плакати. Сада се над свима надвила, ужасна, страшна казна Божија”.( Већ ми је тада Господ открио казну Божију, коју ће осетити цела Русија због Цара: ратови, рушења, глад и беда” говорио је после старац.) Благодаћу Духа Светога открили су се 9- годишњем верном молитвеном царском служитељу, насиље и мучење које су претрпели Царски мученици од нељуди.

С тим откровењем о Царским крсним мукама дечак је прошао кроз своје ангелско, само Богу и Цару посвећено детињство. Све време је плакао и молио све да се моле за мученика Руског Императора. “ Цара су убили!” Тога дана је уписао на прву страницу помјаника упокојених, која се чува у олтару Михајловске цркве, света имена: “ убијени Император Николај ИИ, убијена Императорица Александра, убијени царевић Алексеј, убијене Олга, Татјана, Марија, Анастасија”.

- Волео је веома све, што је представљало узвишеност и лепоту Величанствене Русије, осећајући често, како у његовом молитвеном надахнућу израњају благодатни предели негдашње Русије, тихе , мирне, детиње чисте- Царске Русије. Нежно је држао у рукама цртеже сеоских цркава, са високим сводовима купола, с обрисима сеоске колибе, испод које је замишљено стајао стари баћушка у бедној раси… Сећао се и очевог дома:” Имали смо велике царске портрете у природној величини.” Топло је изговарао речи: “ мајчица”, “ моја дадиљица Њуша”. Волели смо да читамо с старцем стихове Сергеја Бахтејева:

Стари доме… стари друже,

заборављен у даљини,

У бури времена олујних

стојиш ли ко пре

Сред самоће пусте

Око тебе цветају ли јорговани, руже?

- Мирна старчева келија је била пуна свега “ царског “: скулптура, медаљона, привезака с ликом Цара, веза, цртежа, слика , икона, поезије и прозе, уметничких и документарних филмова са царском тематиком, црквих песама и служби светим Царским мученицима. Зашто је све то пристизало и скупљало се на малом острвцету, далеко од Царске престонице, и налазило тихо пристаниште у малој кућици, препуној људи и Божанствених ствари? Зато, јер је у старчево срце могло стати и оно што се чинило да не може, зато што је он молитвом и љубављу раширио своје срце, толико да оно није имало граница. Зато што је он веома волео Цара Николаја.

- Праведни старац је имао диван дар да види човеково срце и да га лечи. Овај велики дар допуштао му је да “ силно” спасава болесне. Кад се човек налазио поред старца, из душе је нестајало све површно и нагомилано греховно, душа се чистила и могла је да види себе онакву каква она и јесте: без греховних рана. Откривао се унутрашњи човек, тајно, у срцу.

Старац је веома волео пребивање у ћутању. То је била једна од његових великих добродетељи. Увек је скривао свој подвиг, и није желео да говори о свом подвижничком животу. Веома ретко је откривао завесу, која је скривала његову заслепљујуће светлу душу, коју свет није видео ни прихватао. Молио би се за душу човека који му је дошао, да би се она отворила, покајала, очистила и испунила благодатне светлости. После посете старцу свако је јасно видео своје грехове и немоћи, и схватао би у чему лежи корен његовог греха, дошао би до истинског покајања, и искрене жеље да исправи свој живот.- И само тада, када се душа човека очистила и желела да чује речи спасења, старац би тада с кротошћу рекао нешто на душевну корист. Човек је као драгоцену ризницу носио и чувао те речи у свом срцу. Старчеве речи су биле једноставне,али препуне благодатне силе, која је крепила човека.

Из часописа: Спасите своје душе!

Из књиге схимонахиње Николаје:” Царски Архијереј”

Превела с руског : Н. У.

Извор: Манастир Лепавина

Последњи пут ажурирано ( недеља, 02 август 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 49 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.