Преосвећени Владико,

Ваш интервју Недељнику, који је – судећи по Вашем следствујућем приговору – од стране новинара додатно политички конотиран (инструментализован?), погодан је да изазове у најмању руку недоумице и сумње, неће сигурно и нажалост оставити добре трагове из злог времена. Дозвољавам себи критички тон, јер сложићете се, у светосавском православљању Небеског Сведржаоца нема Богу хвала места непогрешивости, као у ватиканској хијерархији.

Шаљем Вам доњи текст (ОВДЕ:), који сведочи да и без погрешног и грешног ослањања на комунистичку „правду и право“, сасвим трезвени историјски извори сами по себи вагају Алојзија Степинца, те да Ваше „Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку ријеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца...“ не сме нити да паушализује и ставља у исту корпу српске и хрватске научнике и све остале публицисте а закључно са хрватским римокатоличким клирицима, нити да прекорачи границу трезвености са друге и исто тако погрешне стране, јер – који екстрем је добар? Тада се, наиме, и позитивна духовност поставља у питање. Послаћу овај мејл и Недељнику са питањем да ли мисле да њихови читаоци заслужују да чују/читају и друго мишљење. Ако Вас нису свесно и намерно искористили/инструментализовали, ако се осећају приврженим општељудској и новинарској етици, објавиће а ако не, сви смо нешто научили из овога.

Православски просто,

Владимир Умељић