Протосинђел Сава Милосављевић (11.9.1923. Ђурђево код Раче Крагујевачке-ноћ између 7. и 8.8.2015. Ман.Копорин)

Протосинђел Сава је уснуо у Господу у своје непуне 92-е године, након 30 година манастирког живота и 28 година служења олтару Господњем. У манастир Св.Архиђакона Стефана ступио је 1985. године, у време почившег Вл.Хризостома Воиновића, који га је и рукоположио за јеромонаха 1987. Сваки дан је служио Свету Литургију и парастос преминулима. Молио се од срца, целом душом, са даром суза, како неко сведочи. Сахрањен је на манастирском гробљу 10.8.2015. уз бројно свештенство, монаштво и верни народ. 40.дан од упокојења се обележава у среду 16.9. око 8 часова, а за људе који раде, и не могу тад доћи, служиће се парастос њему и у суботу 19.9.2015.

Рођен је на Усековање главе Св.Јована Крститеља, и много је волео тај празник. Увек је гледао да служи Свету Литургију уторком, јер је то дан који је посвећен Св. Јовану. Пуно се молио Св.Јовану Крститељу, и својој духовној деци препоручивао да се њему моле. Стално их је позивао на покајање. Био је сав као огањ у ревности за Бога. Личио је физички на Старца Софронија Сахарова из Ман.Светог Јована Крститеља у Есексу, а духом је био сав као Светогорац. И келија у којој је живео налик је на Испосницу Светог Саве. Угледао се на њега у својој духовној бризи за Српски народ, те су многи брачни парови који нису могли да имају децу, након читања молитава у манастиру Копорину, добијали децу. Многи који нису могли да се ожене и удају, након читања молитава које им је он давао, женили би се и удавали.

 Многима је давао прозорљиве савете за њихову животну ситуацију, јер је имао дар прозорљивости који је вешто крио. Право је чудо његове молитве, јер он није волео да се зна за њега, како шира Српска јавност није више чула за њега. Његове молитве је Бог услишавао, јер је и он Њега слушао. Био је кротак и смирен као дете, а мудар и трезвен као Старац духовни. Ревностан као Христов војник, увек спреман на удар духовних непријатеља, чувао је своју душу, ум, срце, и вољу од свакога зла. Био је и прави, стари богомољац, Светосавац, који је волео да окупи после Службе своја духовна чеда да певају песме Св. Владике Николаја.

 Причао је тада, као поуке, о јадима Српког народа из прошлости, о четницима и партизанима, о Карађорђу и Милошу Обреновићу, али би тада увек убацио кроз њихове примере, и неку поуку која би се прозорљиво односила и на неког од присутних особа. Тако је знао да се усред те приче одједном окрене неком од присутних и измењеним духом, изразом лица и гласом, каже нешто прозорљиво као савет у једној реченици, и да се опет окрене присутнима и настави да прича о другоме. Тај коме је речено зна о чему се ради и добија савет. Тако је скривао свој дар. Духовна деца сведоче о многим таквим случајевима.

Једном је причао о томе да Милошу Обреновићу не би био убијен син да је он помогао Карађорђу, да није допустио да буде убијен Карађорђе.

Једној жени, просветном раднику из Београда, која је ишла у цркву, али се бавила и другим религијама, одједном се окренуо и јако озбиљно јој рекао да све друго ван Христа није Истина, и да то све друго остави: “Све то није од Бога што није Хришћанство.

Једном вернику Ивици из околине Лесковца упорно је помињао на молитви име оца као Радосав, на шта је Ивица пар пута исправљао Старца да није тако, него Радисав. Кад је дошао кући запањио се кад му је отац рекао да он стварно јесте Радосав, али да су му погрешно у Општини уписали.

Имао је храброст и слободу у Духу Светога човека. Једном пре је дошла група неких функционера, и тражили су да им чита молитве, а он није хтео, и отворено им рекао да неће и казао им њихове грехе.

Једна особа је дошла са још њих пар да види Старца. Речено им је да се повукао, да не може. Након што су се вратили са извора, Старац је седео под липом испред цркве и рекао: „Чекао сам вас!“ Дао им је лепе савете, говорио да треба да буде литија против поплава, рекао да треба да читају Житије Св.Галактиона и Епистиме, за брачне да знају каква пожртвованост у браку треба да буде једних према другима.

Једном вероучитељу из Крагујевца рекао је коју девојку треба да ожени.

Имао је обичај да узме једно Зачало из Јеванђеља и да се удубљује у њега. Читао је Псалтир и разне молитве из молитвеника. А стално је имао у себи дар Исусове молитве.

Једној особи на исповести дао је да прочита списак грехова, пошто пред крај живота није добро чуо. Кад је особа у себи помислила да има неке грехове који ту нису написани (пошто није био велики списак, али прилично обухватан), он је одмах на ту мисао, јако дубоким духом, који продире до дубине душе исповеданог, рекао: „Кажи и те друге грехе које имаш.“ Имао је тад дар да чује туђе мисли.

Једном духовном чеду је рекао: „Имам слободу пред Богом. Ви ћете сви бити са мном на Небу. Једино они који буду имали своју кућу (на Небу) биће засебно.“

Кад неће да прича са неким онда почне да прича о својим синовима, или каже: “Не чујем, не чујем!“

Знао је кад да каже, колико, меру је имао, и да утеши- по речи једног његовог чеда.

Једном свом чеду говорио је још 1998. год.: „Доста је!“ (да хоће да иде на Небо), а овај му је вапајно одговарао: „Немојте још!“ Онда је он опет: „А, доста је, да идем?“, а он му опет говорио: „Немојте још. Немојте још 10 година.“ Кад је прошло 10 година, 2008.,он га опет пита, и овај му опет исто одговара. Сад, кад се упокојио, овај човек је био на мору и каже да га је сигурно сад уклонио да не буде ту, да га још не задржава.

Његов син, Радиша, из Вучја код Раче, каже да је Старац од младости хтео у манастир, али да родитељи нису дали, пошто је био јединац, те га на силу оженише, јер нису хтели  да се затре породица. Он је добио троје деце, Љубишу, Радишу и Љиљану. Испунио је то родитељима, одгледао до смрти и стару мајку, а онда, у споразуму са супругом, која му је допустила, отишао је у својој 62-ој години у манастир.

Неко каже да је говорио да је доживео покајање у својој 19-ој години. То је било 1948.год. А интересантно је да се упокојио 8.8., када се упокојио и Преп. Старац Теодосије Кавкаски (+8.8.1948.). Св. Старцу Теодосију сам Св. Јован Крститељ је сишао са Неба,са кадионицом, и извршио опело. Није га нико од живућих на Земљи у том тренутку опевао.

Људи сведоче да је Св. Старац Тадеј много волео о. Саву,и да је, кад су га духовна чеда питала (док је био у Бачкој) код кога да се исповедају кад он умре, он им је рекао: „Има тамо један о. Сава у Копорину.“ О.Сава се више пута исповедао код Св. Ст. Тадеја.

Остао је у лепим успоменама једном свештенику који га се сећа из периода пре манастира, као чика- Живомира. О томе је одржао кратко похвално Слово након Опела, 10.8.2015.

Монашко име је носио по Св. Сави Освећеном, а крсна слава му је била Ђурђиц.

За јеромонаха је рукоположен 26.7.1987. у Пожаревцу.

Сав је био као неки Старац на Светој Гори, сабран у молитву, јаког духа, ревностан као млад, радостан као дете, безазлен а мудар.

Чим би неко почео да му се диви, његовој благодати, он би се одмах направио као обичан.

Суботом је обично правио књижице од „Житија Светих“, „Охридског Пролога“, „Омилија“ и недељом делио народу.

6.августа, у четвртак, га је аутор овога текта последњи пут видео како излази из своје келије. Сав је био  у сили Духа Светога, и цела његова кућа је била обасјана тим Духом. Као да то није м.Копорин, него да је парче Свете Горе у порти манастира.Кренуо је био у своју башту. У четвртак, 6.8. није био на Бдењу,  а и задњег дана, у петак,7.8., није дошао у цркву, вероватно се припремао. Неком је једном пре рекао да ће умрети у петак. Није рекао који.

Тај дан, 7.8., су га игуманија и о.Никон одвезли до винарије, да види шта је урађено. Попели су се и до најгорњег спрата. Ту је рекао:“ Сад смо ближи Небу. Још мало па ћемо горе.“

 Преминуо је у току ноћи између петка и суботе. Једна гошћа и  2 сестре у кући за госте нису могле већи део ноћи да спавају. Осећале су да се нешто дешава, али нису знале шта. Пробудиле се око 1ч и до јутра нису спавале. Кучићи су у једном моменту јако лајали и јурили поред куће. Ујутро га није било на суботњој Литургији, 8.8. 2015, и брат Саша Јунковић је отишао око 8ч. да га види. Било је закључано, а он није одговарао. Нашао га је преминулог.

Био је спреман у Духу. То су многи задњих дана говорили.

 Унет је уз појање „Свјати Боже...“ у зимску капелу Мале Гопојине, у којој је обично исповедао. До сахране се стално читао Псалтир уз његов одар,  од суботе ујутро до понедељка ујутро. Смењивале су се сестре и његова духовна чеда...Једна верница је написала и тропар Св.Старцу, па га је и отпевала.Један млад, висок вештеник, са ликом детета, служио је помен.

У једном моменту су се духовна чеда скупила и певала Васкршњи тропар. Уз одар се осећала тиха радост- Васкршња- да је побеђена смрт и да је Старчев дух са нама. Да је он ушао у Радост Вечнога Живота.  Већина нас није осећала потребу да се моли за његов покој, него њему, као новом Светитељу.

Свети Саво Копорински, моли се Богу за нас!

                                                       +

Другог дана од упокојења његов лик је био блажен, као жив, као да спава, а нека тиха кротост и топлина Духа је титрала на њему.Био је као да је млађи него што га знамо, светлог лица и руку као мошти.

                                                     +++

У понедељак, 10.8. одар је унет у цркву, у припрату, и служена је Света Литургија, након које је отслужено Опело. Началствовао је арх. Доситеј из м. Гргетега, саслуживао архијерејски намесник за овај округ, иг. Макарије из м. Фенека, и још неки свештеници.

На опелу је било 18 свештенослужитеља, од тога 5 монашких- о.Доситеј, о.Макарије, о.Никон, о.Макарије из Тршке цркве и јеромонах из Гаја. Био је и монах Николај из ман.Свете Петке , као и монаштво из Покајнице, Златенца, Миљкова, Раванице, Лешја...Било је нешто више од 200 људи на сахрани, пошто је био радни дан. Ношен је одар око цркве, а онда на гробље, где су кратка Слова одржали о.Доситеј и о.Николај.

Преподобни оче Саво Копорински, заступај на Небу све који поштују чесни спомен твој, и усрдно те моле за помоћ!

Поштовалац Светог Старца