По благослову Његове Светости Католикос-Патријарха грузијског Илије II, у Тбилисију је одржана Пета међународна богословска конференција. Ове године научници, истраживачи и црквени великодостојници из Србије, Грчке, Русије, Велике Британије и Аустралије учествовали су у конференцији  посвећеној животу и делу Св. Максима Исповедника (око 580 – око 620; празник: 13/26. августа).

На конференцији су најављени резултати истраживања којѕ су трајала у протеклих неколико година, а која су била посвећена аутентичности свечевих моштију које су откривене у Грузији 2010. године. Архиепископ цагерско-лантекијски Стефан, Митрополит манглиско-тетрицкарски, као и свештенство и научници, присуствовали су научном скупу.

Резултати истраживања су прочитани, и објављено је да мошти нађене 2010. године у Цагерију заиста припадају Св. Максиму Исповеднику и представљају ризницу Грузијске Цркве.

„Постојало је црквено предање у Грузији да мошти Св. Максима Исповедника почивају у манастиру Св. Максима у подножју тврђаве Мури крај Цагерија, под олтаром новообновљене мале цркве,“ изјавио је Архиепископ Стефан 2012. године. „Када сам био студент, већ сам знао да је овај светац погребен негде крај Цагерија. Временом сам почео да се упознајем са питањем, са изворима, теолошким истраживањем, као и резултатима археолошких ископавања 1914. године. Несумњиво, користио сам радове професора Корнелија Кекелиџеа (истакнутог грузијског научника:1879-1962.), Александра Брилијантова (чувеног руског православног богослова:1867-1933), професора Сергеја Епифановича (патролога и истраживача живота Св. Максима Исповедника:1886-1918), као и још неколико других. Експедиција из 1914. није вршила археолошка истраживања унутар цркве, већ само око ње. Према резултатима експедиције, црква је била стара и ту је постојао манастир, али ниједан доказ непосредно повезан са Св. Максимом тада није пронађен. Онда је наступио Први светски рат, па Октобарска револуција, тако да су радови обустављени.“

Управо Архиепископ Стефан је надгледао радове када су мошти коначно пронађене:

„Приступили смо ископавањима унутар цркве, иако смо имали сумње у вези неопходности те одлуке, посебно због тога што је само Патријарх Илија II то одобрио. Међутим, без обзира на то, требало је да вршимо радове на обнови унутар цркве: да обновимо под цркве и да наместимо нови мермерни олтар. Ова мала црква је обновљена без икаквог плана од стране локалних становника на месту претходне, коју су уништили бољшевици. Ми смо били уверени  да су мошти Св. Максима Исповедника овде похрањене, пошто се предање преносило са генерације на генерацију. Током совјетске ере људи су ишли на поклоњење овом месту, јер је било обележено као гроб Св. Максима Исповедника.“

„Ми знамо да су Св. Максим Исповедник и његови ученици били мучени због своје вере: њихови језици и прсти су били исечени да не би могли више да проповедају. Прсти окривених тела су одсечени и постојали су трагови инфекције уста (које су могле да се развију само на основу отворене ране у време њиховог живота). Остаци четири човека су потпуно откривени. Један од њих је сахрањен на нижем нивоу; то су највероватније мошти Св. Арсенија коме је првобитно био посвећен овај манастир. Ови који су погребени на горњем нивоу, по мишљењу антрополога, јесу Св. Максим Исповедник са својим ученицима Св. Анастасијем, Св. Апокрисијаријем и Св. Атанастасијем Монахом,“ архијереј је ово испричао након проналаска моштију.

Сада обављена истраживања, у која су укључени научници, археолози, антрополози и патолози, доказала су да откривене мошти заиста припадају Св. Максиму Исповеднику.

Извор: „Православие.ру“

Превод: Београдска патријаршија