Геј је океј и у Београду?

Србија | 18.03.2009

Одлуку да “Парада поноса” ове године буде организована, ЛГБТ организације донеле су инспирисане последњим нападима на њих у вези са Предлогом закона о дискриминацији, када је као главни аргумент за неусвајање тог закона коришћена манипулација да ће тим актом гејевима бити омогућено да склапају бракове и усвајају децу, иако се таквом проблематиком Антидискриминациони закон уопште не бави, већ је то материја Породичног закона и Устава Србије, који јасно каже да брачну заједницу могу да заснују само мушкарац и жена.

Ипак, да ли ће геј парада ове године моћи да се организује и какве последице ће то да произведе. Петар Антић, помоћник министра за људска и мањинска права:

“Оно чега се плашим јесте шта ће бити после организовања геј прајда (Гаy Приде), шта ће бити у следећих месец дана…”

Страх је само изговор

Борис Милићевић из невладине организације Геј стрејт алијанса, међутим, сматра да је овакав страх само изговор за скривену хомофобију:

“Људи потежу питање безбедности баш зато што не смеју да кажу да гејеви немају право да се окупљају. Ја не знам зашто наша држава има толико проблема да дејствује када је у питању одбрана Устава Републике Србије, међународних докумената које је потписала и основних цивилизацијских тековина.”

Помоћник министра Антић поручио је да ће доћи и лично подржати “Параду поноса”: 

“Када будете организовали (геј прајд), ја ћу лично доћи. Ако ја, као Петар Антић, мојим присуством могу да помогнем у таквој ситуацији да се побољша однос према ЛГБТ популацији сигурно ћу бити ту.”

Шта је са доприносом јавних личности?

Борис Милићевић оценио је да ће таква подршка јавних личности и политичара допринети смањењу хомофобије у друштву:

“Зато што ће гомила јавних личности да кажу: ‘Хеј, геј је океј!’, пре него што се деси та геј парада. Па ће онда да се појаве на Паради поноса и послаће, као ауторитети, афирмативну поруку. И ми ћемо након месец дана имати значајно снижење хомофобије.”

Према оцени организација за људска права, ЛГБТ особе су најугроженији део популације у Србији, а огромна већина грађана има дубоке предрасуде према њима.

“Параде поноса” одржавају се иначе сваке године у стотинак земаља света. Већ сама отворена расправа о могућности одржавања геј параде у Београду представља полагани напредак у погледу схватања универзалне једнакости међу људима, као и усвајања чињенице да хомосексуалност није болест, што је Светска здравствена организација саопштила још давне 1990. године. 

Динко Грухоњи