header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ - АКТУЕЛНО arrow Поново побуна попова-пучиста у Епархији средњоевропској
Поново побуна попова-пучиста у Епархији средњоевропској Штампај Е-пошта
четвртак, 14 април 2016

 СПЦ у Немачкој: куцајући на Небеска врата

     Духовни предводник српских православаца у Немачкој суспендовао је свог заменика и наложио претрес његовог парохијског седишта. Верници се буне, а Синод Српске правослaвне цркве оснива комисију.

Српска православна црква у Немачкој опет је тема за новинске агенције. Наиме, Синод СПЦ је наредио да се преиспитају све спорне ствари у Епархији средњоевропској, која обухвата и Немачку. Осим тога, Синод је најавио оснивање комисије која ће се бавити овом Епархијом. О чему се ради?

Сергије Карановић, који је од 2014. први човек епархије са седиштем у граду од стотињак хиљада душа, Хилдесхајму, у покрајини Доњој Саксонији, суспендовао је 7. марта свог дугогодишњег блиског сарадника, архијерејског заменика епископа средњоевропског Милана Пејића

Мучно наслеђе

Интересантно је да је и Сергијев претходник Константин Ђокић суспендован 2012. без навођења разлога. Из Београда су после суспензије послали своје људе у контролу. Значај који Српска православна црква придаје Епархији средњоевропској може се видети и на основу чињенице да је сам српски патријарх Иринеј био нека врста принудног управника епархије између 2012. и 2014.

Исто тако ваља споменути да је крајем 2012. управо прота Милан Пејић из Хановера био у групи изасланика Светог синода из Београда који су ушли у епархијски центар у хилдесхајмској четврти Химелстир, како би га са синодским налогом запечатили. У световном жаргону, тај потез се зове принудна управа, а уведен је након синодске одлуке о суспензији тадашњег владике Константина. Он је столовао у Немачкој пуне 22 године, успевши да, како кажу сведоци, замути односе међу свештенством и верницима и да се сукоби са немачким пореским властима. Изгледа да његово наслеђе још није превазиђено.

Бурне реакције

Како јавља немачка Католичка новинска агенција, одлука о суспензији Пејића изазвала је бурне реакције у делу верника, те су они одлучили да се обрате патријарху Иринеју. Пејић је богословске студије изучавао у Бону још седамдесетих и – за разлику од Сергија који је солунски студент богословије – дубоко је укорењен у српском миљеу у Немачкој.

Али ни епископ средњоевропски Сергије није седео скрштених руку, те је, како каже његов сарадник, ђакон Милутин Марић, на сопствену иницијативу отишао за Београд где је са црквеним властима расправљао о ситуацији у епархији. Марић није одао детаље разговора. Епископ Сергије је пре преузимања дужности у Немачкој био надлежан за манастир Рмањ код Бихаћа. Проглашен је епископом само неколико недеља уочи одласка за Немачку и, како наводи немачка агенција, није имао никакво искуство управљања епархијама.

Ко не послуша – на суд

Сергије је суспензију Пејића образложио доказаним кршењем црквеног реда. Иако је Пејић суспендован као Сергијева десна рука, он ће остати парох у Хановеру. Противници епископа Сергија тврде да је он одговоран за финансијску кризу Епархије, али његов портпарол одбацује такве оптужбе са образложењем да је Епархија, која је по немачком закону регистрована као удружење, подлеже строгим прописима као непрофитна организација која служи општем добру и редовно је контролишу немачке пореске власти.

Према писању немачке агенције у круговима Српске православне цркве у Немачкој се наводи да је настала свађа између епархијског одбора и епископа. Наиме, Сергије је својим указом наметнуо претрес Пејићевог парохијског дома у Хановеру. У немачком медијском извештају наводи се да је претресан комплетни архив, као и укупна електронска преписка у парохији, због, како се наводи, „преиспитивања злоупотребе и констатовања чињеница у вези са нечувеним догађајима и неумесним коментарима у медијима усмереним против цркве, Епископа, свештенства и људи који запошљава Епархија франкфуртска и све Немачке“.

Епископов декрет био је поткрепљен претњом да ће против оних који не поступе по наложеном бити покренут црквено-судски поступак.

Штета по цркву?

Овај сукоб би, у најгорем случају, могао да отежа законско признавање Епархије средњоевропске као „јавноправне корпорације“, што би јој у Немачкој донело велике законске олакшице, и на чему се ради већ 19 година. Иритацију међу делом свештенства и верника изазвала је прошлогодишња иницијатива епископа Сергија да се назове Епископом франкфуртским и све Немачке. Синод је на то пристао, али премештање седишта у Франкфурт није прихваћено.

Тако ће Сергије и даље столовати у месташцу Химелстир, које је део градског подручја Хилдесхајма, надомак Хановера. Ту, у купљеном и обновљеном манастирском здању, налази се духовно средиште верника Српске православне цркве у Немачкој још од 1979. „Химелстир“ би у слободном преводу могао добити назив „Небеска врата“. Како ствари стоје, то тренутно није најбоља капија за упућивање српских верника у небеске сфере, већ поприште сасвим овоземаљских, профаних свађа.

Извор: „Дојче веле“

 

Повезани текстови: 

1. Казнена експедиција Синода СПЦ у Епархији средњоевропској;

2.  Уредништво: Где се налази владика Константин; још понешто о прогону и смени владике Василија.

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 14 април 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 42 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

Не понеси се мудрошћу. Ни туђом, јер није твоја. Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много. Ниједна лампа не гори док се не долива. Све се лампе могу напунити, а лампа мудрости никада.

+ + +

„Знање је светлост“, говоре охоли зналци, без радости и милости. Но, гле, Сахара има највише светлости, но зато је она увек усијан кадавер.

+ + +

Што веће богатство изван Бога, то већа бедноћа. Што веће знање изван Бога, то већа празнина.
Бог једини чини богатим и мудрим. Свет без Бога ствара просјаке и глупаке.

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.