Благодатни огањ са Христовог гроба у Јерусалиму стигао је у суботу вече, уочи Васкрса, у подгорички Саборни храм Христовог Васкрсења, гдје су га дочекали многобројни вјерници.
На подгоричком аеродрому Благодатни огањ из Јерусалима дочекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије са свештенством и вјерним народом. Митрополит Амфилохије је тада искористио прилику да каже, а исто поновио и у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, да је Јерусалимском патријарху Теофилу III обећао да ће обновити манастир Врањину на Скадарском језеру и вратити га Јерусалимској патријаршији да буде њен метох као што је то био у прошлости. Ове ријечи су међу вјерним народом изазвале не малу збуњеност и изненађеност, с обзиром да је познато, да је манастир Врањина Немањићка задужбина из 13. вијека, те да се у оснивачкој Повељи Светога Саве Немањића, ни у једној ријечи не помиње Јерусалимска Патријаршија, нити њена тобожња надлежност над српским, светосавским и немањићким манастиром Врањина. Манастир Св. Николе – Врањина на Скадарском језеру Међутим, ово није спријечило Високопреосвећеног митрополита Амфилохија да током бесједе на Васкршњој Литургији, дословце каже следеће: „Од времена Стефана Првовјенчанога, манастир Врањина је био метох Гроба Господњег у Јерусалиму. И за вријеме Никона Јерусалимца, великог и даровитог духовника, и духовника Јелене Лазареве Балшић“. Врло је чудно да Владика Амфилохије заборавља да ни један Епископ Српске Православне Цркве нема право да лично и у своје име обећава и даје имовину наше Свете Цркве, било коме па ни Јерусалимском Патријарху Теофилу III. Ово право по Уставу СПЦ припада искључиво Светом Архијерејском Сабору СПЦ, а кроз његове одлуке и нижим органима црквене управе. Надамо се да је изјава и јавно дато обећање Његовог Високопреосвештенства митрополита Амфилохија о поклањању српског Светосавског манастира Врањина, последица благодатне еуфоричности због васкршњих празника, и да није плод евентуалне митрополитове жеље за самосталним и аутокефалним одлучивањем за сва црквена питања у Црној Гори. Извор: "Принцип" |