Представници Руске Православне Цркве су подсетили Константинопољски патријархат на то да је традиција демократије неспојива с доношењем саборних одлука.

Повод за дискусију представљају речи једног архиепископа који је ставио на знање да ће све одлуке донете на међуправославном форуму на Криту бити обавезне за све Православне Цркве, укључујући и оне које су одбиле да учествују на њему.

«Нажалост, у демократској земљи не учествују сви на гласању. Да ли то значи да је гласање које је одржано у вашој земљи нелегитимно?» - изјавио је Телмиски архиепископ Јов на брифингу после заседања форума у петак одговарајући на питање руске новинарке.

«Јасно ми је да је атмосфера на Криту напета и да је заморно комуницирати с новинарима. Али ми се ипак чини да је поређење црквеног сабора с демократском процедуром избора неуспешно и да је неумесно у устима портпарола сабора,» - прокоментарисао је у суботу оно што се десило за дописника ‘Интерфакс-Религије’ заменик председника ОСЦО Московског патријархата протојереј Николај Балашов.

«У Цркви нема демократије, од првог века је нема, и неће је бити,» - додао је он објснивши да је демократија власт народа, а у Цркви «власт припада Богу».

Како је истакао свештеник «ако се буде проверавало да ли црквени канони одговарају демократским нормама добиће се велика збрка».

«Сваки демократа који себе поштује упитао би самог владику Јова на који рок је изабран и кад му истичу овлашћења. Јер с тачке гледишта демократе свака власт која се не мења је лоша. И код нас нема жена које раде као епископи – о каквој демократији може бити речи!» - додао је представник Руске Цркве.

Он је подсетио константинопољске опоненте да на демократским изборима неколико процената надмоћи – већ значи убедљиву победу – као у случају с Brexit, о којем је такође било говора на критској конференцији за новинаре.  

«Механизми доношења одлука у Цркви су потпуно другачији,» - истакао је свештеник подсећајући на речи првог апостолског сабора ‘изволисја Духу Свјатому и нам...’

«Да би епископи могли то да кажу потребна је једнодушност, општа сагласност,» - објаснио је саговорник агенције.

На сабрању које је требало да постане Свеправославни Сабор и које је отворено 20. јуна учествују поглавари десет од 14 Православних Цркава.

Раније су се Бугарска, Антиохијска, Грузијска, Српска и Руска Црква заложиле за одлагање Сабора ради регулисања несугласица и дораде нацрта његових докумената. Међутим, Константинопољски патријахат је одбио иницијативу и инсистирао је на његовом одржавању у заказаном року. Резултат је то да на форуму учествују Цркве које представљају мањину епискпата, клира и верника из православног света.

Извор: "Православие.ру"