Оче Игоре, какви ће, по Вашем мишљењу, бити резултати „Свеправославног сабора“ на Криту? Како ће се он одразити на свеукупну црквену ситуацију?

- Сматрам да ако све прође без неких посебних екцеса, који би у већој мери него до сада нарушавали „јединство православног света“, онда је сценарио једноставан: биће усвојени сви документи, у истом, практично непромењеном облику.

Но, ту настаје парадоксална ситуација: документи ће бити одобрени ако не свеправославно, онда од стране већине Цркава. И ови документи ће потом доћи к нама, где ће се испоставити да их је Архијерејски сабор, такође, већ одобрио. Јер наши архијереји нису повукли своје потписе, иако нису отишли на Крит. Дакле, отишли не отишли, они ће ништа мање остати једномислени с патријархом Вартоломејом. И када одлуке Сабора буду објављене, екуменисти ће наставити сву своју модернистичку праксу у складу са тим документима, што су они, углавном, радили и пре тога...

То што су наши архијереји одустали од учешћа на „осмом васељенском“, сматрам чудом Божијим, што ни они сами, највероватније, нису разумели. А неки верују да су утицале Путинове инструкције... Но, било како било, они сада просто не знају шта да кажу. Јер неких суштинских разлога за неодлазак на Крит није било. Они су се сложили са свим: све је изврсно, константинопољски патријарх је наш најбољи пријатељ, „Велики сабор“, који смо припремали 50 година... А онда одједном – изненада! – извините! Али, авај, они се нису покајали за модернизам, за припрему црквене реформације, нису иступили из екуменистичког покрета...

На почетку заседања сабора изнет је предлог да сабор постане стални црквени орган. То јест, ова се прича може развући...

- Да, таква тенденција је скицирана још одавно. Пре свега, имеђу „Свеправославних сабора“ се планира рад комисије, а онда ће се они поново окупити ради потписивања докумената које је та комисија припремила. Јер, као што видите, није дошло до увођења новотарија које су сви очекивали. Значи, они ће сада почети са „тихим поткопавањем“, али, јасно је, неће одустати. Чак ни они документи, који су скинути с дневног реда сабора, нису нестали, њих су одобрили сви модернисти у претходних 50 година... Зато ће обновљенци, несумњиво, и даље покушавати да их прогурају. И календарску реформу, између осталог.

 И поред тога, Господ нам показује да није све безнадежно. Људи схватају шта се догађа – и обични свештеници и виши клир. Има још увек много оних који се боре за истину...

-Да, наравно. Али ствар је у томе што се процес апостасије неће зауставити: оно што је проречено неизоставно ће се испунити. Доћи ће до спајања свих „цркава“ у једну светску. То се не може избећи, без обзира колико се молили. Друга ствар, када се човек моли, он се супротставља тој пропасти на личном плану, он се тиме одриче безакоња, не постаје његов саучесник и члан „цркве“ антихристове. Ето шта је важно! А зауставити отпадништво, понављам, ми не можемо. Оно је по Божије допуштењу, као савршено логичан резултат одступања од Христа.

Али, речено је да ни врата адова неће надвладати Цркву...

- Да, врата адова неће надвладати Цркву Христову. Али, антихристова „црква“ ће, без обзира на то, бити створена.

Али, шта је са пророчанствима о православном Цару?

- Он неће разрушити ту сатанску „цркву“. Јер у њој ће бити крунисан антихрист, који ће обавезно доћи. Та „црква“ ће се под њим изградити, и њен настанак је неизбежан.  Но, видећи како се она формира, треба се уклонити од ње, не постати њен члан, - то је задатак сваког хришћанина.

Баћушка, каква је Ваша позиција према помињању Патријарха? Неки сада сматрају да је непомињање његовог имена на богослужењима скоро начин спасавања Цркве...

Сматрам да је такво пројављивање неслагања с патријархом – спољашње, хвалисаво. То је чин који има својеврсни публицитет. Но, ствар је у томе што патријарха не можеш преправити. Он је лично одговоран за своје поступке. Он је још од својих архијерејских „пелена“ екумениста, показивао ти њему своје незадовољство или не показивао. Због тога треба остати у Цркви, с народом, и на сваки могући начин објашњавати својим ближњима суштину оног што се дешава.  

Извор: Часопис «Православни Крст», бр. 13 (157) (од 1. јула т. г.)

Превод и приређивање: „Борба за веру“

Повезани текстови:  Дошло је време СУДА: Обраћање протојереја Игора Тарасова