Бог православних хришћана је Исус Христос, а бог унијата – ђаво

Историја настанка крсних ходова – литија и њихова мотивација, испуњени су, пре свега, обраћањима Богу. Но, ове масовне торжествене поворке, са силом унутрашњег еклисиолошког менталитета у животу Цркве, очигледно пројављују коме се Црква клања и служи. Све се огледа у поређењима, па ћемо зато и говорити о два крсна хода.

Скоро свака светска религија има своје масовне култне поворке. Ове поворке у хришћанству називају се крсни ходови. Назив говори сам за себе – идење за крстом. Пре свега то је – Христов Крсни пут и следовање хришћана њему. Основно верско осећање ове поворке је – покајање. Крсни ходови су чврсто утемељени у  богослужбеном  уставу и повезани су не само с покајањем, већ и са слављењем, поклоништвом, прослављањем светиња и молитвом Богу за избављење од временских неприлика. Међутим, у Православној Цркви постоје не само уставно-богослужбени крсни ходови, већ и они повезани с догађајима у друштву, невољама и проблемима чије је решавање, по мишљењу Цркве, могуће једино уз помоћ Божију. И тада је, на првом месту, неопходно позивање народа на покајање.

Тако је, на пример, настао један од Богоридичиних празника – Полагање Ризе Пресвете Богородице у Влахерни. Када су 860. године на Константинопољ напали наши преци, на челу са кнезом Аскољдом,  Свету Ризу Богоматере, узету из Влахернског храма, после свенародног молебана, обносили су око градских зидина у крсном ходу и погружени у молитву положили су је у воде Босфора. Догодило се чудо – бура је разорила лађе. Руси су закључили мир, а у Кијев је из Византије била упућена хришћанска мисија. Празник Полагања Ризе Пресвете Богородице у Влахерни је истовремено и празник канонског оснивања Руске Православне митрополије у Кијеву.

А сада прелазимо на савремене догађање у Украјини. Предстојатељ УПЦ МП је обнародовао одржавање Свеукрајинског Крсног хода ради мира и љубави у Украјини; он је почео 3. јула, а планирано је да се заврши 27. јула, уочи празновања Светог Равноапостолног Кнеза Владимира, крститеља Русије. Крсни ход је кренуо истовремено са запада и истока, из две Успенске лавре – Почајевске и Свјатогорске -  и креће се у правцу Кијева. Поклоници су кренули такође и из Одесе. У земљи на коју се врши евросодомски јуриш, где се води војни и грађански рат, у коме гину мирни грађани, коју је већ напустило неколико милиона њених житеља, а народ који је остао страда од тешке економске кризе; у земљи у којој је Православна Црква прогоњена од стране бандеровских екстремиста и подвргнута даноноћном медијском  клеветању, овај Крсни ход долази као светли трачак наде за вернике, као ревитализација црквеног живота у агресивној средини.

Веома је значајна и дубоко је промислитељска чињеница да у Крсном ходу многи народ Божији носи иконе Свете Царске Породице.  Ово се догађа уочи јављања - за Русију у пророчанствима обећаног - Помазаника Божијег. Дан завршетка Крсног хода пада не само уочи празновања Светог Равноапостолног Кнеза Владимира, већ је тада, 27. јула, на Светој Гори, у руском Свето - Пантелејмоновом манастиру, и празник Сабора свих светих руских владара, где постоји храм Свих Светих Руских Кнежева и Царева!

Украјина је многонационална и многоконфесионална држава. Константан притисак на УПЦ МП од стране колонијалне хунте, да би се она гурнула у грађански рат, заснован на новој државној идеологији русофобије, православофобије и бандеро-фашизма, није довео до жељеног резултата. Украјинска Православна Црква није постала Црква једне националности и слушкиња бандеро-фашистичке идеологије. Овој Цркви је, пре свега, својствена особина о којој је говорио Свети Апостол Павле: «Нема више ни Јудеја, ни Јелина... јер смо сви једно Христу Исусу» (Гал.3,28). И без обзира шта да се дешава у крилу канонског Православља, то ће увек бити повод за нападе и незадовољства од стране радикалних расколника, унијата, такозваних «патриота», који са патриотизмом немају никакве везе. Јер раскол, како у Цркви тако и у друштву, - увек је злочин а не патриотизам! Све што сједињује, то је од Бога, а све што разједињује људе и Цркву, - то је од лукавога. Крсни ход је апсолутно аполитичан. Но, он позива вернике и друштво на јединство у Христу, а где је Христос – тамо је мир!

О ситуацији у земљи, врло јасно и мудро је говорио Предстојатељ УПЦ МП Блажењејшиј митрополит кијевски и целе Украјине Онуфрије: «Ако отац има много деце, и онa почну да се убијају међусобно, он се неће радовати смрти ни једног од својих синова, већ ће рећи – децо, помирите се!» Наравно, такав став неће одговорати онима који су започели рат и желе његово настављање. И сада су својим противљењем Крсном ходу очигледно показали ко су заправо они који стоје на страни ђавола – рата. Чак и пре почетка ове литије била је раширена клевета о њој као о антидржавном и провокативном догађају, који су, наводно, припремили Федерална служба безбедности и Путин. Временом су ови напади од стране екстремиста појачани.

На пример, на граници између Полтавске и Харковске области, недалеко од Чутова, колону Крсног хода сусрели су активисти «Десног сектора» и «Азова», извршивши том приликом психолошки напад. Из осам аутобуса, опремљених звучницима, чули су се узвици: «Русија је агресор», «Кофер, станица, Москва!» Половина нападача били су у униформама, а половина у цивилној одећи; они су претили и вређали учеснике Крсног хода; 15 људи је покушавало да се пробије до Светиња, вероватно са намером да их оскрнави.

Уочи тог напада гласноговорник Врховне Раде Украјине, унијата Валериј Паруби, јавно је изјавио да је Крсни ход организовао Кремљ и да у њему учествују прерушени агенти ФСБ. То је рекао човек који је организовао паљбу по стотинама људи на Мајдану, ради «небесности» крвавог преврата. То је човек који је организовао убиство људи 2. маја у Одеси. И до завршетка Крсног хода од њега се свашта може очекивати.

Верујем да је свима позната светоотачка изрека: «Литија иде – ад дрхти».  Зато што се у то време сједињују хиљаде покајничких молитава, а то и јесте идење крсним путем за Христом.

Учесници Свеукрајинског Крсног хода већ јављају о многобројним чудесима која се тамо догађају. Било је исцељења од разних болести, укрепљења вере и превладавање различитих животних тешкоћа уз помоћ Божију. Крсни ход доноси светлост и проповеда мир.

А сада хоћу да вашој пажњи да представим «чудеса» и «мир» који је донео «крсни ход» који су организовали грко-католици у Пољској, 26. јуна 2016. године, у граду Перемишљ, при чему су украјински медији додали и овај детаљ: да су тамо били такође и православни (расколници Украјинске православне «цркве» Кијевске патријаршије)

По речима кардинала Свјатослава Шевчука, челника Украјинске грко-католичке «цркве» (УГКЦ), и украјинских медија (а то значи да се свему обавезно мора веровати!), тај «крсни ход» од храма до гробља, врши се сваке године у част украјинских војних заробљеника убијених у Првом светском рату. Процесију је предводио владика Евгеније Попович, архиепископ и митрополит перемишљско-варшавски УГКЦ. У њој су учествовали свештеници, монаси и монахиње, ученици локалне украјинске школе и неколико стотина верника. Како говоре сами унијати и преносе украјински медији, пољски екстремисти су без разлога напали на процесију и чак поцепали једном несрећном старијем човеку кошуљу.

Но, како не бисмо понављали туђе речи, боље је да једанпут погледамо него да сто пута слушамо од унијата како је протекла та процесија и шта је тамо било: https://youtu.be/qDkl1rl2ZRc  (погледајте од трећег минута). 

Чуле су се грко-католичке молитве: «Украјина пре свега» (аналог фашистичкој пароли «Deutschland über alles»), бандеровска парола «Слава херојима» (а хероји су они који су клали Пољаке) итд., «Пољска мора да нестане», - изгледа да не треба да нестане само Московија, већ и Пољска! Чисто унијатска светост! А на поцепаној мајици указао се натпис «ОУН – УП» и застава «Десног сектора». То јест, симболи управо оних фанатика који су организовали Волински покољ. А ништа мањи бесови у аду дрхте од таквог «крсног хода», а људи почињу да се исцељују од болести...

Из неког разлога украјински и унијатски медији заборали су о томе да пишу. Али, о томе да су потом против пољских радикала покренуте кривичне пријаве, а такође и о осуђујућој изјави челника украјинских бандеро-унијата Свјатослава Шевчука, грмели су скоро сви украјински медији. Но, хајде да у контексту онога што сте сами видели, проанализирамо речи „осуде“ челника УГКЦ.

«Ми осуђујемо такве манифестације крајњег национализма. Такво поступање неспојиво је са чашћу, достојанством и вокацијом европског, а још мање хришћанског народа. Такве акције урушавају заједнички европски простор, постају разлог за подстицање мржње и неслоге и стога представљају препреку за изградњу наше заједничке будућности».

Речи кардинала УГКЦ «заједнички европски простор» доживљавају се некако чисто по унијатски: «заједнички бандеро-фашистички простор», као једине за Украјинце прихватљиве «наше заједничке будућности».

Сукобу је претходило преименовање – у оквиру украјинско-пољских односа УГПЦ - једне улице у Перемишљу у част «блаженог» епископа Јосафата Кунцевича. То је био последњи епископ у Перемишљу до ликвидације УГКЦ (1946. године). Познато је да је «блажени» Јосафат Кунцевич вршио «богослужења» за војнике СС дивизије «Галичина», сарађивао са фашистима, подржавао ОУН и УПА које су организовале етничку чистку на територији Пољске. За такве заслуге он је био канонизован 2001. године од стране папе Ивана Павла II. Против такве одлуке активно је иступало локално пољско становништво, јер улица не би требало да буде названа по идеологу бандеровштине и преступника, који је учествовао у етничком чишћењу, и то не само Пољака.

Такозвани крсни ход у Пољској још једанпут је показао право лице унијатског бога, као што је и записано у Библији: «Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи (Јн. 8,44).  Етнофилетистичка јерес (издаја јеванђељских истина и канона Цркве зарад политичких и етничких интереса) у потпуности је изменила еклисиолошку природу, дух и живот УГКЦ. Када је ова „црква“ утемељена на русофобији, ксенофобији, православофобији и на принципима бандеро-фашизма, она је веома прикладна слушкиња антихристовог режима у Украјини. А то да је покровитељ те „цркве“ сам антихрист, види се очигледно и по томе што се под њеним покровитељством одржавају бандеро-фашистичке акције, „крсни ходови“, распирује међунационална нетрпељивост у страним државама. Дакле, са Украјином су повезана два крсна хода, у којима су два различита Бога. Један Крсни ход је у име мира, а други – у име рата. Бог православних хришћана је Исус Христос, а бог унијата – ђаво.

 „Будите трезни и пазите“, - упозорава нас Свети Апостол Петар, - „јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. Браните се од њега тврђом у вери, знајући да се такова страдања догађају вашој браћи по свету (1. Петр. 5,8-9).

Превод и приређивање: „Борба за веру“