Утицајне руске агенције су са закашњењем, тек у уторак, 19. јула, објавиле да је Свети Синод Цариградске патријаршије узео у разматрање молбу украјинскога парламента – Врховне Раде за давање аутокефалности Цркви Украјини.
Агенција „Интерфаx“ јавља да „Цариградска патријаршија изучава обраћање Врховне Раде за аутокефалност Украјинске православне цркве“. Врховна Рада, подśетимо, усвојила је 16. јуна Резолуцију о молби Његовој Свесветости Вартоломеју, ахиепископу Цариграда и Новога Рима и васељенскоме патријарху да додијели аутокефалију Православној цркви у Украјини. У Резолуцији се препознаје као неважећи акт из 1686. год. када је Москва изузела катедру у Кијеву из канонске јурисдикције Цариграда. Како је објављено 15. јула, Синод Цариградске патријаршије, под предśедништвом патријарха Вартоломеја И Архондониса, одржао седницу, на којој је, између осталога, разматрана званична молба Врховне Раде да Цркви у Украјини изда томос о аутокефалности. „Свети Синод није одбачио молбу, већ је она упућена надлежној синодској комисији, ради израде посебне студије о овој теми“, саопштила је грчка црквена агенција „Ромфеа“, о чему је Портал „Антена М” раније извијестио. Став Синода у Царигаду по питању аутокефалије Цркве у Украјини је, по свему судећи, у најмању руку изненадио, не само црквене, већ и државне званичнике у Москви, који су очекивали да молба Врховне Раде буде промптно одбачена. Руски „Интерфаx“ цитира ријечи Константина Долгова, званичника Министарства вањских послова Руске Федерације, да „иницијатива“, коју је покренула Врховна Рада, „представља кршење закона Украјине“, те да „Венецијанској комисији сљедује да донесе своје мишљење по том питању“. Према оцјени К. Долгова, Врховна Рада припрема читав сет закона „фокусираних на стварање нормативнога основа за агресивно одузимање храмова Московске патријаршије“. „Руска линија”, како се наводи, „православна информативна агенција“, пише да „умјесто да просто игнорише“ захтјев Врховне Раде, јер је „у потпуности антиканонски“, „Синод Цариградске патријаршије је предао молбу украјинских посланика специјалној синодалној комисији ‘ради даљег изучавања’“. „Није прошло пуно времена од Сабора на Криту, инициранога од Цариградске патријаршије, ђе се много говорило о неопходности очувања канонскога поретка“, пише „Руска линија“, а један од архијереја Цариградске патријаршије, архиепископ Винипега и средње епархије и митрополит Канаде, Георгиј Калишчук, поново се сусрио са поглаваром Кијевске патријаршије, патријархом Филаретом Денисенком. До сусрета је дошло 14. јула у Кијеву. Митрополит Георгиј Калишчук је још 2012. забранио својем клиру и мирјанима, махом етничким Украјинцима, током посете патријарха Филарета Канади, да му одају било какве почасти, или да ступају у контак с њим. Међутим, 16. фебруара 2015. митрополит Георгиј, заједно са својим епископима Иларионом Рудником и Андрејем Пјешком, био је гост Кијевске патријаршије и сусрио се са патријархом Филаретом. Сајт „Православнаја жизњ“ објављује, након поновног сусрета митрополита Георгија са патријархом Филаретом, протест митрополита лугањскога и алчевскога Митрофана Јурчука, предśедавајућега Одјељења за црквене везе аутономне Украјинске парвославне цркве Московске патријаршије (УПЦ МП), који је послао Вартоломеју цариградскоме. У Митрофановоме протесту се „изражава жаљење, да поменути архијереј (Георгиј Калишчук) није нашао могућност да поśети предстојатеља канонске УПЦ МП, митрополита Онфурија (Березовског), али се зато сагласио да се јавно сретне са лажи-патријархом Филаретом, утемељивачем украјинскога црквенога раскола“. Кијевска патријаршија је у литургијскоме јединству са обновљеном Црногорском православном црквом, а архиепископ цетињски и митрополит црногорски Михаило Дедеић је у више наврата био гост патријарха Филарета, који је 2010. био у узвратној посети Црној Гори. У вези новонастале ситуације, „Руска линија“ пише: „Све ово указује на то да је тема украјинскога раскола сада на дневноме реду цариградскога патријарха Вартоломеја; по свему судећи, он не жели да се одрекне мијешања у унутрашње ствари Руске и УПЦ МП, што може довести до још озбиљнијих вјерских немира у Украјини“. УПЦ МП је у међувремену организовала „Всеукраинский крестный ход“, литије својега клира и вјерника које се, из неких крајева Украјине, крећу ка Кијеву, ђе би 27-28. јула у чувеној Кијевско-Печерској лаври требало да се одржи свечана литургија. Шеф украјинске службе безбједности, Василиј Гирцак, саопштио је да тим поводом постоји могућност нарушавања стабилности земље, док су из УПЦ МП више пута саопштили да су учесници литије изложени „провокацијама радикалних елемената“. У Москви је Роман Лункин, руководилац Центра за изучавање проблема религије и друштва Института „Европа“ Руске академије наука, саопштио очекивање да „Всеукраинский крестный ход промијени вјерку политику руководства Украјине“. Међутим, „Всеукраинский крестный ход“, у организацији УПЦ МП, аналитичари у Кијеву оцјењују као „нову руску провокацију”, те настоје да она протекне у миру. Наиме, власти Украјине предузеле су опсежне физичке мјере да заштите литије УПЦ МП, те је у томе циљу ангажована и у Русији озлоглашена јуришна регимента „Азов“, позната добровољачка јединица украјинских православних националиста са истока Украјине, која се жестоко борила против проруских сепаратиста током оружаних сукоба 2014. год. Кијевска патријаршија, након анексије Крима од Русије и оружаних сукоба са проруским сепаратистима у Лугањској и Доњецкој области, биљежи енормни прилив родољубивих вјерника који напуштају проруску јерархију УПЦ МП. Према посљедњим релевантним истраживањима јавнога мјења, које је обавио „Украиниан Социологy Сервице“, као вјерници Кијевске патријаршије изјаснило се 44 одсто испитаника, а УПЦ МП 21 одсто. Преостало становништво Украјине су вјерници других цркава и вјерских заједница, или као атеисти. Током сусрета са предśедником Украјине, Петром Порошенком, Вартоломеј цариградски је у Истанбулу у фебруару о.г. казао да је „Црква Цариграда Мајка Црква украјинској нацији, а ми ћемо сачувати духовну везу са Украјином“. До избора за предśедника 2014, П. Порошенко је био активни парохијанин УПЦ МП. У међувремену, предśедник Украјине је у неколико наврата присуствовао литургијама у храмовима Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије. Он је, како смо већ објавили, током једне свечаности прољетос у Кијеву, поздравио Патријарха Кијевскога и цијеле Руси – Украјине, како гласи службена титула патријарха Филарета, истичући жељу „да цијели украјински народ види што прије остварање Вашега главног животног дјела – Украјинску независну Православну цркву, признату од васељенскога православља“. Владимир Јовановић, „Антена М“ |