header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Расуђивања абхаских пустиножитеља o новим технологијама идентификације личности (1)
Расуђивања абхаских пустиножитеља o новим технологијама идентификације личности (1) Штампај Е-пошта
четвртак, 25 август 2016

 Слава Једносуштној, Животворној и Нераздељивој Тројици: Оцу, и Сину, и Светоме Духу, сада и у векове, векова. Амин!

ОБРАЋАЊЕ

Свјатијејшем Патријарху Кирилу и члановима комисије међусаборног присуства по питању претреса пројекта документа: ''О позицији Цркве у вези са појавом и перспективом развоја нових технологија идентификације личности''.

30.05.2012. год.

Пустиножитељи, монах Константин са братством Свете Троицке Лавре, основане 1973. године у горама Кавказа, по благослову преподобног Серафима Глинског и Сухумског.

   Изражавамо искрену благодарност члановима међусаборне комисије, нарочито лично Свјатијејшему Патријарху Кирилу, који је својим председавањем допринео раду над пројектом документа: ''О позицији Цркве и вези са појавом и перспективом развоја нових технологија идентификације личности'' и желимо да Господ нарочито обузме благодаћу Светога Духа срца и разум свих који су допринели том делу. Господ да укрепи и умудри ''право-владање'' речи истине Христове! Све што је изложено у том документу примамо са непоколебивим поверењем и благодаримо Богу који Вас је умудрио на спасење.

Као што је означено у пројекту, активно се продужава дискусија међу верницима о проблемима везаним за електронску идентификацију личности. Присутна су размимоилажења и недоумице проузроковане тиме да се ово важно питање религиозног значаја треба у већој мери разматрати у контексту грађанских, политичких, социјалних и других норми. Тада ће се греховност или праведност свакаквих решења и поступака у животу хришћана опредељивати једним законом – Новозаветним заповестима Божијим. А питање бројчане идентификације човека – утолико више.

  Нужно нам предстоји, ради скраћења разногласија и постизања унутарцрквеног једномислија заповедано Христом, неодложно продужити почето разматрање међусаборне комисије – проблема у следећим правцима:

·  Дати богословску оцену суштине личних бројчаних идентификатора у светлости Новозаветних заповести Господа Христа.

·  Продужити рад на пројекту не само у контексту црквено – државних односа, но и у светлости светоотачког учења по датој теми.

·  Израдити и обнародовати јединствену званичну позицију Цркве, приближити је до свести верника, позивајући ка већем, ревноснијем и усрднијем живљењу по Јеванђељским заповестима.                           

Надамо се да ће свештеноначалници наћи за целисходно да продуже и продубе богословску расправу датог питања.

И тако, у датој ситуацији остварујући избор, јавља се као питање од посебне важности, како појединчно за сваког човека, тако и за Васељенско Православље – т.ј. од садашње будности и правилности духовне оцене у многоме ће зависити вечно учешће милиона душа за које је умро Христос.

 

Размишљања о духовном значењу бројчане идентификације

Анализа многих сумњивих оцена, размештених на интернет сајтовима, а такође размишљања и живих дискусија о апокалиптичним темама, сведоче о томе да претежна већина Хришћана (чак дубоко верних) немају довољно теоретских сазнања и практичне навике о томе да се у  свакој ситуацији у животу руководе Јеванђелским заповестима.

Такво духовно стање је условљено следећим основним разлозима:

·  Код садашњих Хришћана одсутна је пажња ка речи Божијој и ка стражењу да се живи по Новозаветним заповестима, а затим, нема правилне оцене духовно-моралних проблема и правилне реакције на њих.

·  У многоме је изгубљена јасност разумевања целог земног живота т.ј. да у савременом друштву преовлађује стремљење не ка Небеском Отечеству ка коме нас позива Свето писмо ''наш је живот на небесима...'' (Фил. 3:20) и стицање Благодати Светога Духа, него ка плотском, такозваном ''нормално'' комфорном животу.

·  Одсуствује трезвено-мислено сазнање о томе да сви процеси социјалног, економског и политичког, а не само црквеног живота, имају одређен духовни смисао, о којој је Господ рекао: ''Ко није са мном, тај је против Мене; и ко не сабира са мном, тај расипа'' (Мт. 12:30).

духу антихристовом. Све ово представља велику претњу Православљу.

Све ово сведочи о топло-хладности и неприметно води ка одступању од Хришћанства и као последицу лакомислено примање личних бројчаних идентификација, УЕК-а (универзална електронска картица) и осталих атрибута антихришћанске глобализације.

Један од главних циљева идеологије богопротивљења, јавља се кардинална реконструкција света и људског друштва. При томе, данас се процес глобализације не налази на почетном стадијуму него се активно развија, реорганизујући многе сфере друштвеног живота. У основи функционисања ''новог светског поретка'' лежи најважнија основа глобализационих механизама – бројчана идентификација свих људи на планети т.ј. додељивање нових бројчаних имена.

   Сваки православни хришћанин, као и сваки човек који живи на земљи, на неки начин формира своју оцену и однос ка том, невиђеном до сада, процесу. Од правилности или неправилности тога односа зависи много тога и у временском животу и у вечности. Но, где наћи ''просто-смртном човеку'' верни критеријум за трезвену оцену таквог невиђеног мерила процеса?

  У решавању овог задатка, чак и интелектуално најразвијенији ум у већем или мањем степену схвата своју неспособност. Већина људи се нада да ће себи прибавити јасноћу у научним проучавањима, други се руководе у трагању духовног разума чији је извор Свето Писмо и светоотачка учења.

  Мене, који пишем ове редове, подсећају на моје детињство, када сам имао 12 година (а сада имам 62), тада сам први пут почео да читам Нови Завет. И ето, читајући 13-ту главу Откровења, где је речено да ће свим људима бити стављен жиг (број звери, број човечански) на десну руку или на чело, и нико неће моћи купити ни продати, осим оних који имају тај жиг, ја сам помислио: ''чудно, зашто ће људи, примајући жиг некаквог броја ради завршетка своје трговине, бити стављени на вечну муку? Та трговина – то је чисто свакодневно дело које нема ништа заједничко са религијом.

   Зашто би због тога била казна? То питање је мени дубоко запало у душу и остало је неразјашњено много година.

Касније, када сам, по промислу Божијем оставио свет и постао монах,  имао сам време и могућности да проучим светоотачку литературу, да слушам старе, искусне монахе, да читам Свето Писмо много пажљивије – тада су ми многе ствари, с Божијом помоћу, постале јасније. Нужно је да се каже да се нисам бавио специјално тим делом – чисто сам обраћао пажњу на све што је изливало светлост на моју неразрешену недоумицу.

Тако, постепено у току педесетих година, формирао се одговор на питање које ме је интересовало, постали су ми јасни циљ и суштина преображаја који се догађају у свету. Разборито и разумно схватање, вишекратно и свестрано се расправљало у кругу очева и браће, и на крају се стекло не лично већ тачно јединствено братско разумевање.

Ми смо извели закључак да се основна суштина питања састоји у томе, што се, реализована кроз људе, богопротивна религија сатане и њеног штићеника антихриста, оформила у ''свакодневну'' религију – о којој је Господ рекао ''...иди од Мене, сатано; саблазан си Ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско" (Мт. 16,23).

Према томе, примање личног бројчаног идентификатора указује на то да је тај род ''крштен'' у ту религију – т.ј. преласком из броја ''оглашених'' у редове иницираних чланова такозваног ''новог светског поретка'' – ''рај на земљи''. И временом, са благословом стараца, ми смо изложили наша размишљања у књигама о датој теми.

Пошто је у пројекту документа ''О позицији Цркве у вези са појавом и перспективом развоја нове технологије идентификације личности'' од 30. маја 2012. године, Комисија међусаборног присуства, не челу са     Свјатијејшим Патријрахом Кирилом, позвала монашки клир и све вернике, своја чеда верних светој Цркви: ''да по датом неједноставном питању, пројаве хришћанско трезвено мишљење и да се брину о слободи исповедања вере'' – зато се сада и ми обавезујемо том призиву и предлажемо наш скромни труд ради општецрквеног разматрања.

Пре него што почнемо да излажемо наша ''расуђивања'', потребно је да урадимо неколико претходних примедби:

·  Молимо читаоце да нам не подносе високе захтеве и да се не саплићу о неуспешно постављену реч или фразу. Ми – монаси не говоримо красноречиво и због наших циљева трудимо се да говоримо једноставно али озбиљно, због озбиљности теме. Постарајте се да схватите шта ми хоћемо да кажемо а не како ми говоримо.

·  Треба приметити да смо запали у веома тешку ситуацију, пошто дата ''расуђивања'' неће читати само богослови већ и прости људи. Због њих, природно је да се тражи детаљно разјашњење суштине ствари, да би они могли самостално, без муке, да изведу закључак. Богословски образованим људима понављање детаљизације теме може да звучи неумесним. Особито од њих и од других, молимо извињење.

·  Због наше неискусности у речима, ширине и многостраности теме,  предлажемо ''основу'' у даљим разматрањима т.ј. свако дотично питање фактички може да се јави као посебна тема и да захтева  брижљивије разматрање.

   У основи правилног схватања глобалног процеса присвајања личних бројчаних идентификатора потребно је безусловно схватити да сви процеси у свету имају свој духовни смисао. Све створено Богом било је добро: "Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести'' (1. Мој. 31) јер, све је испочетка имало своју саобразност Његовој Вољи и Слову, све је имало предодређеност. И анђели и људи били су позвани ка достизању савршенства кроз сазнање и испуњавање Његове Свете Воље. Као разумно–морална бића, била им је дарована слобода деловања. Но, неправилни распоред те слободе уродио је зло које раније није суштествовало у Божанском устројству света.

   Зло се пројавило у резултатима добровољног удаљавања од Бога, почевши од анђеоске суштине, а затим и људског рода. Оно неизбежно ниче и превише се умножава тамо где се нарушава Божанска промисао, где Божија створења самоиницијативно устају против Творца, проналазећи сопствено изражавање разумевања о ”добрим и злим” законима и поретку постојања.

    Почетак васељенског зла био је утврђен тада, када је Деница – виши и најближи Богу херувим, завидећи Творцу, добио жељу да оствари идеју самообожења: ''Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим'' (Иса. 14,14). Као последица тог догађаја јавило се рађање идеологије светског богопротивљења, а фактички - религије самообожења, основане на привиду горде самодовољности. Идеја тог погубног изражаја исконског поретка саздања света није погодила само анђеоски свет него и цело човечанство преваривши се злобним саветима сатане. Наши прародитељи су нарушили Богом дату заповест и изједначили се палом Деници, пожелевши да сами постану ''као Богови'' - ''Него зна Бог да ће вам се у онај дан, кад окусите с њега, отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро, шта ли зло''  ( 1. Мој. 3,5).

Изабравши за себе ''лепше, више пријатно'', они нису послушали Бога но су послушали ђавола, нису себе поверили Богу него су се поверили ђаволу, идеализујући страст тела и гордост свакодневну ''...Јер све што је у свијету: похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од свијета''  (1. Јов 2,16).

   Тако, добровољно ступивши на греховни пут безакоња, изгубивши небеско отачаство и могућност Богоопштења, човечанство је на хиљадугодишњем добу доспело у ропство ''књаза овог света'' ''...Нећу више много говорити с вама, јер долази кнез овога свијета, и у Мени нема ништа'' (Јов. 14:30). Забринут спасењем људског рода, човекољубиви Господ, Својом смрћу на Крсту, избавио нас је од греховног ропства, и да не би ми више обраћали пажњу саветима ђавола и његових слугу, дао нам је оријентацију спасења – Новозаветне заповести. Зато, Христове заповести – то нису једноставне моралне или етичке норме, него суштина и основа правилног и Богоугодног живота. У Новозаветним заповестима садржано је избављење од греха, вечне смрти и ђавола, садржана је нада повратку душе у Небеско Отачаство.

     Испуњавање Христових заповести је доказ синовљеве верности Богу и потврда права да носимо име хришћанина. Господ је говорио:...„Ако Ме љубите, заповести Моје држите“ (Јов. 14,15) и ''ко Мени служи, за мном нека иде, и гдје сам Ја ондје ће и слуга мој бити; и ко Мени служи томе ће дати почаст Отац мој'' (Јов 12:26). Веома је жалосно увиђати све ово, али општа слика људи данас је таква да се ми трудимо да испуњавамо одлуке људи који су на власти т.ј. људске заповести да би избегли људски гнев и да се не би изложили подсмеху јавног мњења. А Христове заповести остављамо без пажње, заборављајући на гнев Божији. Господ је рекао: ''што Ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако желиш ући у живот држи заповијести'' (Мт. 19:17).

Ради тога, у суштини, ако ми уређујемо свој живот не по Божијим заповестима (независно од тога, ко постаје идеал живота или шта постаје циљ нашег битисања и земних богатстава) ми корачамо путем греха, умножавајући зло у себи и око себе. Таква непромишљеност води ка одступању од Христа и противљењу Њему, а затим, постепено али неизбежно прераста у изједначавање са ђаволом. Као што је речено у писму: ''Онај који твори гријех од ђавола је, јер ђаво гријеши од почетка. Ради тога се јави Син Божији да разори дјела ђавоља'' (1. Јов 3:8), а затим нам је дата заповест: ''Покорите се, дакле, Богу, а успротивите се ђаволу, и побјећи ће од вас''... ''приближите се Богу, и Он ће се приближити вама. Очистите руке, грјешници, поправите срца ваша, дводушни.'' (Јак. 4:7-8).

  Слобода избора у свакој животној ситуацији, према напред реченом, лежи код свакога од нас. Због тога, бирајући себи циљ и смисао постојања, треба увидети шта нас удаљава од установљеног Богом поретка живота (по Његовим заповестима), да не би одступили од општења са Њим – од синовљевог уподобљења Њему.   У првој етапи одступања, под утицајем својих страсти, ми сами за себе проналазимо сопствене свакодневне ''заповести'' по свом погрешном разумевању, одређујемо шта је ''добро'' а шта је ''зло''.

   Али, изабравши за себе такав принцип ''независног, самодовољног'' постојања, ми чак не размишљамо о томе да би са покајањем признали да, одступајући од живота по Новозаветним заповестима, ми одступамо од Христове Вере, од самога Христа и Његове Цркве. Преподобни Симеон Нови Богослов каже: “верност заповестима служи као црта раздвајања међу вернима и невернима”. Пошто се у сваком испуњавању заповести Господа Христа види вера и исповедање Христа као Господа, тако у свакој нарушеној заповести Његовој, налази се невера у Њега и отказивање од Њега (реч. 24).

   Према томе, ако човек не определи за себе као правило живота – заповести Христове, тада се неминовно уподобљава реду који је антипод Божанском устројству света – ка антихристовом безредном ”поретку” живота. Идеологија таквог ''поретка'' је, другим речима, као најпродуховљенија ђаволом - свесветска (несагласна но реално распрострањена на свим сегментима постојања човечанства) религија зла (богопротивљења). Због тога, нарушавајући заповести, ми се поново и поново (као и наши прародитељи) у свом животном избору изједначавамо одступнику сатани.

   Узимајући у обзир горе речено, свако од нас би требало трезвено да оцени своје животне приоритете, циљеве и жеље у контексту сагласности и у складу са заповестима Господа нашег Исуса Христа. Таква анализа даће верну оцену нашем узајамном односу са Богом и одредиће на каквом се путу ми налазимо.

Но, треба узети у обзир, да се животни пут човека може слагати само у два могућа, узајамно искључива правца:

· Пут хришћанског живота (налик на Христа),

кроз сагледавање Божијих заповести и стремљење ка Небеском Отачаству. Апостол Павле је говорио: ''посебно Вас молим: угледајте се на мене, као ја на Христа.'' (1. Кор. 4:16) – и: ''гледајте на оне, који поступају по образу који је нама својствен. Наше живљење је на Небесима, одакле ми очекујемо и Спаситеља Господа нашег Исуса Христа.'' (Фил. 3:17-20).

· Пут одступања хришћанског живота (од Новозаветних заповести) је пут несвесног изједначавања са ђаволом.

Религија богопротивљења налази свој израз у неколико форми. Рецимо, не само оне које се изједначавају са ђаволом:

-  ко се налази у откривеном ђаволопоклонству или богохулству;

-  или оне које отказују постојање Бога;

-  но и те који не поштују Бога испуњавајући његове заповести  

   (т.ј. живе игноришући заповести Христове).

   У томе се пројављује највеће одступање од Бога. Такве ситуације у животу без испуњавања заповести сада већина људи претежно и чини, не гледајући на то што, иако не признају сатану за свога Бога, они све више замењују поштовање и поклоњење Богу – поштовањем своје воље и поклоњењем својим жељама, страстима и пороцима. О таквима и сведочи Апостол Павле: “многи... поступају као непријатељи Крста Господа Христа. Њихов крај је погибао, њихов Бог је трбух, а слава им је у срамоти, они мисле о земном  (Фил. 3:18-19).

Свети Игњатије Брјанчанинов потврђује: “са својим мислима и жељама ми смо за себе створили богове чију вољу се трудимо свесрдно да испуњавамо.” (VII том).

   Такво унутрашње расположење човека постепено формира озбиљни фундамент, да би на наредној етапи његов ''бог'' постао антихрист.

Антихристова идеологија биће званично као јединствена религија на земљи. Она ће имати свој циљ да свакојако “озакони” антихришћанске животне норме, задовољавање похлепе “трбуха”, а затим и отворено богоборство. Јер је Христос рекао: “ко није са Мном, тај је против Мене.” (Мт. 12:30).

Изједначавање са ђаволом има своју логичну доследност:

   Непромишљеност – својевољност – непокорност Богу – многообразно зло – богопротивљење – самообожавање – изједачење  са ђаволом.

Апостол Павле је рекао: “не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушност, слуге сте онога кога слушате: или греха за смрт, или послушности за праведност?” (Рим. 6:16).

   То је тако, чију вољу испуњавамо и признајемо њега за господара, томе ми служимо и томе се у души поклањамо.

 

У савременој етапи живота друштва, религија богопротивљења води нас преласку у ропство “новом светском поретку”

   Од момента свргавања палих анђела на земљу, у веома разноврсне облике варира ''књаз овога света'' једном те истом суштином његове свакодневне религије богопротивљења – у Светом Писму назване ''тајном безакоња'' (2. Сол. 2:7). Данас, када хришћани спомињу ''тајну безакоња'' у већој мери имају у виду унутрашњу – тако речено, политичку појаву, и сасвим заборављају о њеном скривеном усрдном развијању. Али, ради примања унутрашњег, свакако ће се уродити и васпоставити унутрашње, срдачно расположење.

Тако што је та ''тајна безакоња'' фактички једна и она ће се дешавати како у дубини људских срдаца, тако и у тајним саветима главешина светских закулиса.  И она ће васпоставити људски род у таквом облику да ће пожелети стећи ''рај на земљи''. Ми смо изгубили рај небески, разним предлозима ропћући на Бога, а пришли смо поштовању ''књаза овога света'', као ''доброга бога''.

   Због тога, ако данас не схватите да ће свет без испуњавања заповести Божијих сваким даном све више и више усвајати ту стару ''тајну безакоња'', реализујући у таквом облику сатанску идеју богопротивљења (и његових штићеника), то ће бити немогуће да разумете зашто, због примања садашњих личних идентификационих бројева и сутрашњег примања жига (печата) на руку или на чело - следује вечна мука.

   Још је у своје време светитељ Теофан Затворник призивао: ''треба сви да вичу: синови Царства! не бежите из Царства у невољу и ропство, због тога што беже...''. Ако су у та времена неки бежали из Божијег Царства у земно царство ''књаза овога света'', тада ће, услед карактера времена, такав прелаз бити установљен све више и у већим размерама. Ми ћемо видети да се то дешава у садашње време, у наше дане.

   У ирмосу црквеног појања поје се: ''...крст је нацртао Мојсије...и упркос написаног непобедивог оружја...'' тада, пре неколико хиљада година, почео је прелаз синова израиљевих из египатског ропства у Обећану земљу. Не јавља се аналогичним обликом и садашње жигосање (печаћење) бројчаним идентификаторима – као почетак ''прелазак'' Новог Израиља, али већ – у ропство ''новог светског поретка''?

   Стварно, данас се процес отпадања од Бога врши тајно - у дубини људских срдаца, али при примању личних (доживотних) бројева откривамо себе и тај процес постаје јаван, преводећи православље са Крстом Христовим у православље ''са удобношћу''; религију ''не од овога света'' (Јов. 18:36)  у религију богопротивљења...

    Тонући у сујетност овога света, ми губимо стремљење ка Богу. Наша повређена људска суштина, под дејством животних инстиката, несвесно тоне ка плотском удобном животу. У почетку историје наша прамајка се није уздржала од саблазни да проба од плодова забрањеног дрвета, јер су били ''добри за јело'' (1. Мој. 3:6).

  Сличним обликом, и пред крај историје човечанства, предстоји аналогно испитивање: саблазан при куповини свакодневних намирница преко примања бројчаног идентификатора – ''броја човековог'', забрањеног речју Божијом (Откр. 13:18, 14:9) помоћу којег броја, само преко њега, биће могуће куповати храну и остала материјална богатства.

Избор ''крст или хлеб'' – није нов, но већ у времена која нам се приближавају он ће стати пред нама у свој својој категоричности и, ако ми на време не обуздамо своју плотску страст ка удобном животу, да ли ћемо бити способни да, у одлучујућем моменту историје човечанства, извршимо правилни избор? Апостол Јован Богослов каже: “Не љубите свијета ни што је у свијету. Ако неко љуби свијет, љубави Очеве нема у њему. Јер све што је у свијету: похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од свијета. И свијет пролази и похота његова; а онај који твори вољу Божију остаје вавијек” (1. Јов. 2:15-17).

 

Данашње стање света – плод труда идеологије богопротивљења

Још у првом веку је апостол Јован Богослов сведочио о дејству богопротивљења на устројство света: ''Знамо да смо од Бога, и да свијет сав у злу лежи.'' (1. Јов. 5:19) – но ми, не размишљајући, игноришемо то упозорење. Таква лакомисленост повлачи за собом озбиљну грешку – ми примамо свет са његовим честим безаконим законима и неверним (противречним Божијем замислу) идејама о развоју као ''цветни врт'', у коме тобоже присуствује ''моралност'', и ''морал'', ''лепота'', и ''љубав према Богу'', и ''корист за душу''. А затим, с лакоћом, непромишљено примамо све подмукле предлоге од ''светских сила'' према устројству ''раја на земљи'', да би се у нашем уму замрачио призив у рај Небески.                                  

    Религија богопротивљења постала је покретна сила и смисао људског живота, који не тражећи Бога, но шармиран ђаволским идејама о постанку ''светске силе'', идеологије инспирисане сатаном, ствара свој богоборни ''антисвет'', као антипод свету, створеном по Божијем промислу.

  А ми никако не можемо да схватимо да, ако будемо живели ''по обичајима овога света'', невољно и неприметно почећемо да живимо ''по кнезу који влада у ваздуху, по духу који сада дејствује у синовима противљења'' (Ефес. 2:2), који улазе у састав такозване ''светске владе''.

Резултати крајње непријатељске делатности идеологије ''антисвета'' према односу ка Богу, проматрају се у току целе светске историје.

   Тако је Господ збацио палог анђела Деницу: ''ти си збачен у аду, у дубину преисподње'' (Иса. 14:15). А ствараоци комунистичког ''раја на земљи'' стремили су да негују богоборачку идеологију под химном ''интернационале'': ''устани, проклетством жигосани... ми ћемо устројити наш нови свет... ко је био нико, тај ће постати неко''... и ето ми ћемо бити сведоци и виђени учесници стварања овога такозваног ''новог светског поретка''. Да би избегли сумњу и препирку ради оцене озбиљности и опасности процеса глобализације, цитирамо објављене речи пре неколико година генералног директора информативно-аналитичке агенције управе рада Председника РФ, А. А. Игнатова: ''кључни фактор који утиче на савремене процесе, представља дејство Светске владе. Не улазећи у те, за душе погубне појединости, оцртане многобројним теоријама завере, треба признати да та наддржавна структура потпуно ефектно испуњава улогу штаба ''новог светског поретка''. Једнако у свом раду, та организација је оријентисана ка интересима малобројне елите обједињене етничким сродством, инцираних у ложама деструктивних праваца. Дате околности – узурпација власти у светској влади разних масонских групација – тражи брзу исправку... Русија може и дужна је да постане прва влада у којој ће бити реализована политика интеграције светских религија''.

   Поводом те антихришћанске пародије светског устројства, убедљиво се исказао митрополит Јован (Сничев): ''Свети Оци не једном су говорили да је ђаво – ''мајмун Бога''.

   Ако не створи у силама ништа самостално, сатана ће ''имитирати'' само материјално Божански поредак... пробајући да створи свој паралелни свет – потчињен закону таме и злобе.

  У таквом свету има и свој ''аналог'' саборност – ђавољи сурогат, пробијајући пут будућем антихристу, припремајући уједињење обезвереног света, не под кровом закона Божијег, не под окриљем спасоносне Христове Истине, но под јармом ''човека греха, сина погибељи'' (2. Ефе. 2:3).

    У религиозној области, тај зли почетак прикрива се лажним учењем о неодложном уједињењу свих вероисповести (независно од истинитости или погрешности неке од њих) – екуменизмом.

  У области друштвеној – лажним учењем о неодложном будућем уједињењу човечанства у једну надвладу опште светске владе – представља мондијализам.

  Данас, намећу нам бројчану идентификацију, предлажући нам да постанемо учесници (а тачније заробљеници) тог ''новог светског поретка''. Под тим благовидним предлогом ''новог светског поретка'' уткана је у животу многострана богоборна идеја. Ми, не разумевајући дубину лукавства сатане, одобравамо ту идеју и својим животом учествујемо у њеном остваривању. Због тога, ако ми хришћани подржавамо сличне новотарије, нечујно ћемо ''поступати као остали народи'' и неминовно ћемо одступити од Христа. Тако, Апостол Павле нас је упозоравао: ''ово, дакле, говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме, помрачених мисли, отуђени од живота Божијега због незнања које је у њима, због окамењености срца њиховога. Они отупјевши предадоше себе разузданости, па чине сваку нечистоту с похлепом. А ви тако не упознасте Христа''  (Ефес. 4:17-20).

   Апостол Јаков каже: ''Прељубници и прељубнице, не знате ли да је пријатељство према свијету непријатељство према Богу? Јер који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје'' (Јак. 4:4).

   Иако ''пријатељ света'' – говори светитељ Игњатије Брјанчанинов – ''делује обавезно, може да буде неприметно за себе, злим непријатељем Бога... кад служиш свету немогуће је служити Богу, и поред жеље да представља стварност, њега нема. А то што представља, није ништа друго, него лицемерство, претварање, обмањивање себе и других'' (Том V, гл.41).

  Ове и сличне друге заповести, ограђују нас од ''сагласности овога века'' (Рим. 12:2) у различитим сферама животне активности, у том броју и у проблему примања идентификационих бројева, универзалне електронске картице и тај процес се завршава – ''жигом на руци или на челу''.

   То се види у томе што се садашњи хришћански живот не заснива увек на фундаментима Божијих заповести. Произилази закључак о основном узроку одсуствовања једномислија, јединственог разумевања саме суштине хришћанског живота и једнодушног реаговање на те такозване савремености, које нам намеће спољашњи свет.

 

''Печат – жиг'' и лични бројчани идентификатор

О томе да ''свет лежи у злу'', Апостол Јован Богослов је говорио још у првом веку. Нема сумње, да што зло постаје прогресивније и што се више намножава, паралише основне сфере богоугодног духовног живота човечанства. Где води процес развоја светског зла и како да се од хришћана одстране примања тих горких апокалиптичних ''плодова'' и душегибних последица, Апостол Јован нам говори у Откровењу.

Ово пророчанство може више и тачније да се осмисли по мери наступања у предсказана дејства. Тако, следећи и разрађујући духовну смисао садашњих проблема кодификације човечанства  и развоја нових технологија идентификације личности, потребно је да се пажљиво проуче речи закључене у главама 13. и 14. Откровења. Анализа саме суштине тих речи даје разумевање о томе да предсказани у њима догађаји, још су у дејствовању и да нису достигли  завршни стадијум: ''и учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој или на челу њиховом, да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звијери или број имена њезина. Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери; јер је број човјеков, и број њезин је шест стотина шездесет и шест''

(Откр. 13:16-18)... ''и трећи анђео следоваше за њима говорећи гласом громким: ко год се поклони звијери и лику њезином, и прими жиг на чело своје или на руку своју, и он ће пити од вина гњева Божијег, које је непомијешано наточено у чашу гњева његовог, и биће мучен у огњу и сумпору пред анђелима светима и пред Јагњетом'' (Откр. 14:9-10).

   Природно, јавља се питање: у нашем животу било је и може још да буде много различитих бројева – и тако примљени, какав се грех јавља од њих? Због тога, у првом реду треба обратити пажњу на посебне ознаке таквих бројева на које нам указује Свето писмо:

·  ''он ће учинити да свима малим и великим, богатим и сиромашним, слободним и робовима, наложи да'' т.ј. да такви бројеви буду законски установљени као обавезни за све (и данас се  идентификациони бројеви ''добровољно-принудно'' присвајају од стране свих грађана свих држава).

·  Ко нема такав ''жиг'', ''име звери'', или ''број имена његовог'', неће моћи ''ни да купи, ни да прода'' – т.ј. остваривање безготовинских финансијских рачуна биће немогуће без употребе таквог ''броја'' или ''жига'', (развој догађаја показује да без ''идентификационих бројева'', остваривање финансијских рачуна постаје све теже и с временом, приликом укидања готовинског новца, биће потпуно немогућа ''куповина'' или ''продаја'').

·  Такав ''број'' или ''жиг'' треба да буде ''број човеков'' – т.ј. његов носилац је дужан да буде сваки житељ земље, сваки човек, при томе фактички такав ''број'' узима на себе функцију имена човека, потпуно заменивши, у узајамним односима са системом, његово пређашње хришћанско име.

   У датим ''расуђивањима'' ми се руководимо речима светитеља Андреја Кесаријског, који је рекао: ''позната надлежност броја откриће време целомудренима и бодрима''. Изазива пажњу што светитељ није рекао о увођењу ''жига'' него о ''увођењу броја''! Каквог? – ''броја човековог'' (Откр. 13:17). И даје нам такво увођење – ''време'', т.ј. догађаје овдашњих дана.

   Да би се избегле недоумице, треба да се означи да је суштина самих проблема садржана у примању или одбацивању личног идентификационог броја, замењујући хришћанско име са бројем, независно од облика његовог спољашњег носиоца.

·  јуче то су била обавештења о присвајању ИБН;

·  данас су то бројчане електронске картице (пасоши са личним кодом, дате биометријске и друге дактилографске информације, универзалне електронске картице (УЕК) и њима сличне;

·  сутра ће то већ бити чипови и друге новотарије квазитехнологије, убачене у тело човека.

Због тога, ми прилазимо проблему присвајања личног идентификационог броја као таквог, а не као неком било каквом облику спољашњег носиоца. Можда, због раније речене суштине греха, треба обратити пажњу на највише распрострањено погрешно мишљење, дозвољено при разматрању овог проблема:

·  Један од најважнијих битних момената, коме треба обратити посебну пажњу, је замењивање, у свести широких маса, апокалиптичне речи ''жиг'' са речју ''печат''. Без обзира на то, што нам Апокалипса говори само о ''жигу'', то се примењује и реч ''печат'' и допуњава речју ''антихрист''. У нашем сазнању, речи у Светом Писму као што су ''жиг, име звери или број имена њеног'' (Откр. 13:17) формирали су нови широко употребљив термин – ''печат антихриста''. Он фактички уноси у свести људи, изражено разумевање и представу о ''жигу''. Као један од извора таквог замењивања, јавља се монографија неког лажног Иполита.

   У своје време свети Иполит Римски, живећи крајем другог и у првој половини трећег века, први је почео делимично да тумачи Апокалипсу. Касније, после њега јави се неки назови лажни Иполит (време његовог живота није тачно установљено, претпоставља се да је живео не раније пре четвртог века).

Овај лажни Иполит је узео део писања Светог Иполита Римског (реч ''о Христу и антихристу''), допунио својим измишљотинама и написао нову ''реч'' назвавши је: ''Блажени Иполит, епископ и мученик: Приказ о свршетку света и о антихристу и другом доласку Господа нашега Исуса Христа'' (См. ''Светитељ Иполит Римски, дело-друго, издање Свете Тројицке Сергијеве Лавре 1997. године, репризирано дело у издању Казанске Духовне Академије 1899. године''). Реч лажног Иполита, смештено је на страну 57, после главе Светог Иполита ''О Христу и антихристу'' и означено као ''лажно''.

  У својим делима лажни Иполит, у живописном облику износи предлагања и фантазије о догађајима који ће бити суштина у последњим данима света. У његовој ''речи'' садржане су ''лажне идеје'' и ''мисли јавно погрешне'' – као што је наглашено у предговору ове ''речи''.

   Ево шта читасмо у његовим ''речима'': ''његов печат (антихриста) на челу или на десну руку, представља број 666. Уосталом, мислим да ја не знам тачно тај натпис: тако могуће је да су нађена многа имена, одговарајућег много спомињаног броја, али ипак говорим да тај печат, вероватно има натпис ''одричем се'' (гл. 28).

Обратимо пажњу: “не знам”, у почетку он се вероватно определио само за ''печат''. А буквално кроз неколико редова, проширио је своје гледиште и дрзнуо се да напише већ утврђено... ''тај печат... ће гласити: ''одричем се од Творца неба и земље...'' (гл. 29).

    А какве ће бити последице од таквих произвољних замисли?

  Већ је било (и још може бити) богословске расправе о личности лажног Иполита, но главно у свему овоме је то што остају неоспорни факти изнети у јавним заменама и изопачивањима веома грубих. Потребно је да богослови поклоне озбиљну пажњу и потпуно да избаце од употребе све новотарије, а њих није мало:

·  О одрицању (главе ХХVII– ХХIХ).

·  О препостојању душа ''бивших од вечности'' (глава I).

·  О томе да ће се сам сатана оваплотити и примити тело у привидном облику (глава ХХII).

   И остале сличне лажне мисли, које раније или касније могу да донесу своје погубне плодове. Много спомињана фраза ''о одрицању'' (која се све више и шире цитира од многих православних аутора под именом светитеља Иполита Римског) већ је принела такав плод.

   Тако, заснивајући се на горе наведеним исказима лажног Иполита, да ће ''...тај печат гласити: Одричем се'' данашњи хришћани чекају да уз примање ''печата – жига'' буде обавезно упозорење и сазнање о одрицању од Христа у неком усменом облику – формули. То јест, да ће ка речи ''одрицање'' додати појам ''увиђање, сазнање''. И као разултат се добија да тај печат неће гласити: ''одричем се''... а од људи који пристају на примање ''печата – жига'', обавезно ће се тражити усмено одрицање од Христа.

  Тако, јучерашња јеретичка замисао, у сазнању много људи, формирала је лажну ознаку механизма примања ''печата – жигова''. Због тога, они који не придају дужни значај опасности примања оживотвореног идентификационог броја, а притом чекају захтев усменог отказивања од Христа, спокојно ће примити ''печат – жиг''  антихриста.

   По свему изложеном, ми делимо и подржавамо мишљење Свештенога Синода Украјинске Православне Цркве од 3. јуна 1998. године о томе ''да се процес отпадништва од Бога и његове Благодати... сада тајно испуњава у дубини човечијих срдаца'', и ''...индивидуални идентификацијски број (при горе споменутим условима)... може да постане ''печат антихриста''!

   Најглавније ''одрицање'' које се не дозвољава хришћанину је то што се он не чује: ''зашто ви мене зовете: Господе, Господе, а не извршавате то што вам говорим?'' (Лк. 6:46), ''Приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од Мене'' (Мт. 15:8).

  Зашто се сви плаше само усменог отказивања, заборављајући да се више одричу делима, корачајући упоредо са ''светом'' по ''широком путу'' као што каже апостол Павле: ''говоре да знају Бога, а дјелима га се одричу, јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дјело'' (Тит. 1:16).

  Преподобни Симеон Нови Богослов каже: ''верност заповестима је као црта раздвајања међу вернима и невернима. Иако се у сваком испуњавању Христове заповести види вера и исповедање Господа Христа, тако се у нарушавању Његове заповести, налази неверовање у Њега и одрицање од Њега'' (Реч. 24).

  Очекивање усменог отказивања од Христа у квалитету ''опредељених'' ''греху антихристовог печата'', на први поглед изгледа истинито. Но, ако ''жиг'' упозорава таквим захтевом, не би било потребно толико јасно и детаљно давати упозорење људима у Апокалипси о жигу ''човечанског броја'' и о вечним мукама које следе због тога. Иако је сваком истинском хришћанину јасно да је одрицање – смртни грех, а као последица тога – вечна мука. Тако, савршено је очевидно, да ако захтевају одрицање од Христа, нама хришћанима не треба сагласност, па макар примали и царску круну а не тамо некакав ''жиг''.

   У томе и јесте ''со'' тог упозорења – Господ као свезнајући, знао је да хришћани у последњим временима по својој привржености земном, из непажње ка Јеванђелским заповестима, у снази искуства саблазни сатане и лукаве благовидности његовог дела, неће видети и неће признати грешност дела приликом примања бројчаног ''антиимена''.

   Зато је Господ толико открио Апостолу Јовану Богослову о суштини ''печаћења''. А без таквог сведочанства, да ли би ми сагледали погибељ своје душе, при предлагању садашњих технологија идентификације личности.

  Ако ми разматрамо ''чисто људски'' све што произилази у нашем животу то, примање жига некаквог броја за купопродају, то је социјално-економско дело, а не религиозно.

    Због чега треба да буде вечна мука?

  Баш због тога је данас потребно да се обратимо сваком човеку који жели спасење. А оне који очекују примање печата са упозоравајућим одрицањем од Христа, питамо:

·  како Ви сматрате, примање ''печата антихриста'' – да ли је то смртни грех или не?

·  Да, смртни!

·  А убиство и блуд дали се сматрају смртним гресима?

·  Да.

·  А онај ко намерава да изврши убиство, независно ко је – ко (сатана или човек), да ли захтева претходно усмено одрицање од Христа?

    Исто тако, очекивање је плод непромишљености. И као све остало – то је веома зловерно мишљење, јер зашто треба све ово веровати? Ко се тобоже некада пажљиво и озбиљно бавио делом свога спасења? И све док не приморавају одрицање од Христа – све је добро и може спокојно да се живи у својим задовољствима, примајући и електронске картице, пасоше и чипове.

  Жалосно је када такву душепогубну мисао изричу чак и неки богослови: ''ако се електронска документа буду издавала без икаквих религиозних услова, то ће и они бити духовно безвредни''. Таква лажна мисао може да приведе ка погибељи милоне душа човечијих.

   Свето Писмо и Свети Оци упозоравају нас да ће подвале ђавоље ''у овим последњим, достојним сузама, временима'' избећи само они који ће бдити у свако време...''Бдите и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо'' (Мт. 26:41). Пошто ће ''Онога долазак бити по дејству сатанину са сваком силом и знацима и чудесима лажним, и са сваком пријеваром неправде међу онима који пропадају, зато што не примише љубав Истине да би се спасли'' (2. Сол. 2:9-10). ''Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране'' (Мт. 24:24).

Тако да је означено питање исто тако нужно размотрити.

·  Већина хришћана сматра да се грех одступања од Бога јавља само код пријем тог ''жига'' који ће се наносити ''на десну руку или на чело'', не обраћајући пажњу да тај ''жиг'' стоји у реду набројаних: ''име звери'' и ''број имена његовог''. Према томе, у свим набројаним у 13. глави Откровења ''жиговима'' и ''бројевима'' стоји општа ознака, која свакоме од њих одређује: ...''нико неће моћи ни да купи, ни да прода, осим онај ко има тај жиг, или име звери или број имена његовог''. То јест, говорећи савременим језиком – једна од функција тих ''жигова'' или ''бројева'' састоји се у њеној представи као носиоца искључиве могућности постојања безготовинских рачуна. При томе, ми фактички имамо ту могућност у данашње време, и то може да буде основни, а услед свега – јединствени услов за социјално-економско снабдевање људског живота.

  На ту тему, обраћа на себе пажњу једно од казивања Анатолија Менегетија – доктора филозофије, психологије, теологије и социологије, академика неколико међународних националних академија, вице-председника Међународне академије информација при ОУН, оснивача науке ''онтопсихологије'' итд.: ''савремени пасоши треба да замене индивидуални број, на чијој основи се заснива контрола (уочљиво је што пасош замењује индивидуални број а не картицу или чип, вероватно зато што и то и све друго функционише на основу личног идентификационог броја примљеног од стране система). Промена броја (од стране система), додељујући човеку статус ''непоузданости'' одразиће се на постојање њеног носиоца, одређујући како живот, тако и смрт. Ми ћемо се сударити са манипулисаном информацијом: ''чак са човеком познатим у извесном кругу али не отказујући га у државном компјутеру, кога очекује аутоматско одстрањивање из система живећих...'' коментари су излишни...

Ми знамо да се увођење ''жига на руку или чело'' у облику чипа, већ  примењује у многим државама за све оне који то желе. Али на основу управљања ''новим светским заједништвом'', гарантовано је присвајање новог бројчаног имена идентификације личности сваком човеку на земљи. Због тога, такав важан процес не може да буде остварен у магновењу – већ у садашњим данима. Већина савременог човечијег друштва, имаће као минимум психолошку баријеру пре него што прими чип у сопствено тело. Према томе, као важан стратешки моменат у устројству ''новог светског поретка'' јавља се планска припрема човечанства у вези сагласности са тим мишљењем, да се примена идентификационих бројева у свакодневном животу (у почетку просто као број (ИБН), затим као различити облици картица (електронских са персоналним, социјалним и биометријским својствима) и већ после – примањем ''жигова на руку и чело'') јавља као удобно и ''безопасно''. То јест, примање садашњих личних кодова и идентификационих бројева, без којих сутра ...''нико неће моћи ни да купи, ни да прода'' јавља се као упозоравајући стадијум јединственог припремног процеса примања печата – жигова ''на руку или на чело'', и у складу са светим Заповестима Новога Завета - сматра се делом греха. Због тога, удаљавање од тог процеса, који неприметно води човечанство ка удаљавању од Христа, а води ка поклоњењу антихристу (Откр. 14:9-10) може да се спроведе у дело само у садашњем стадијуму његовог развоја.

Јер, када ти бројчани идентификатори, картице или чипови, буду присвајани са рођењем детета, тада ће већ супротстављање том душегубном процесу бити немогуће. Као важан аргумент који све ово потврђује јавља се факт, да кад се откаже примање бројчаног идентификатора, многи се од нас већ данас (чак и при још дејствујућим алтернативним платежним способностима) сусрећу са не малим тешкоћама при испуњавању операција плаћања.

Ето, изгледа да чекамо ''печате'' као завршно дело покоравања царству антихриста  (или као ''белег'', ''знак'' или ''симбол'' такве покорности) наношењем ''на десну руку или на чело'' и не видимо СУШТИНУ. Видим да сада бројчани идентификатор личности већ испуњава социјално-економску функцију ''печата – жига'' т.ј. јавља се обавезним за све, даје могућност и ''купавати'' и ''продавати'' – т.ј. широку доступност ка материјалном богатству. Због тога је неизбежно приближавање избора ''крст или хлеб''.

·  Још једна распрострањена грешка се јавља у изједначавању формалних ознака личног идентификационог броја са формалним ознакама броја звери ''666''. Ако се сада не посматра таква визуелна сличност са личним кодом човека који нам се предлаже, многи сматрају да не може да се процењује као греховност.

   Али опет следи замисао, какво назначење има ''број'' или ''жиг'' који нам се предлаже? Да би само ''обележили или оскврнили'' људе посредством броја ''666''? Коначно, не. По писању Светог Писма, светоотачких учења, а исто тако, анализом садашњих процеса идентификације личности и дејстава бројчаних идентификатора, уочавамо да се у свету уводе такви социјално-економски услови живота, при којима, без примања идентификационог броја – ''човечијег броја'' – ''нико неће моћи ни да купује ни да продаје''.  Очигедно са циљем да се установи контрола над свим сферама живота човечијег друштва, дејство новог светског система је управљено ка укидању било којих алтернативних извора животног снабдевања (у чијој основи лежи обртај присутних новчаних средстава), било да је то: стицање намирница за исхрану, примање медицинске помоћи, плате или пензије. И тај систем, ради свог функционисања, има нужност да идентификациони број, т.ј. конкретан индивидуални број, изједначава са личношћу човека, а не подједнако за све ''белег'' име антихриста или број ''666''.

   Због бољег и јаснијег разумевања, разгледаћемо ситуацију из блиске будућности, када ће присутни новац бити изузет из обртаја. Ако дозволимо, замислимо неког радикалног приврженика ''новом светском поретку'' и његовим атрибутима који, немајући идентификациони број али желећи да изрази своје срдачно расположење ка новом уведеном систему, начини себи тетоважу у облику ''666''. Када он приђе у продавницу или банку, да ли ће му те ''три шестице'' омогућити некакву добит или плаћање налога? Не.

 Човек неће моћи ''ни купити ни продати'' ако нема лични идентификациони број т.ј. бројчано име, који ће му допустити прилаз ка глобалном информационо-електронском систему и представљати кључ доступности ка електронском фајл-досијеу у бази података са истим бројем.

   Тај ко нема такво бројчано име, као да не постоји за нови електронски систем – ''туђин'' је за њега. Али, само кад човек прими лични идентификациони број, одмах добија могућност задовољавања својих свакодневних потрепштина (у вези са купопродајом) као ''свој'' поданик у том пред-антихристовом систему, имајући у обзир да је под својим опредељеним доживотним бројчаним именом.

  Таквим обликом, човек који је примио идентификациони број, он у буквалном смислу представља ''човечији број'' – који је неодвојив од његовог живота и рада, т.ј. главни индивидуални знак личности у узајамном односу са државом, а фактички са новим електронским системом управљања друштвом. Тако, без личног идентификационог броја, човек (делимично данас, а још више сутра) неће моћи извршавати никакву операцију плаћања. Он ће напросто бити ''одбачен'' из социјално-економског живота друштва.

  Треба разумети да је бројчани идентификатор личности (даље у тексту ''идентификациони број'') – атрибут, који фактички поново именује човека, присваја му статус као управни објекат глобалног информационог-управног система. Он може да има различите називе: идентификациони број налогодавца (ИБН), лични код, осигуравјући број индивидуалног личног рачуна грађанина (ИБИЛР), социјални идентификациони број грађанина (СИБ), универзални идентификатор личности (УИЛ), идентификатор персоналних података (ИПП) итд., али се од тога не мења његова суштина.

   Особито треба гледати на дело, а не предавати се ''расправама'' и ''препиркама''. Нама је заповедано: ''по плодовима њиховим познаћете их. Е да ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве?'' (Мт. 7:16) .    Сагласно са речима Светог Писма, примање жига ''броја човековог'' вуче за собом следеће последице:

·  Са економске тачке гледишта, идентификациони број нам даје право ''купити'' и ''продати'' – т.ј. у контексту савременог живота – извршавати остале рачунске операције, добијање плате итд. У томе се и завршава јединствена свакодневна ''корист за човека''. Фактички, идентификациони број личности нам додељује статус пуноправног учесника социјално-економског живота државе. Увођење система безготовинске прерасподеле материјалних средстава је данас у фази формирања (сада је 2016. година, и већ се прелази из фазе формирања у фазу имплементације, Шведска и земље Скандинавије међу првим државама повлаче готов новац из оптицаја и већину трансакција врше путем картица (прим.прев.)). Но, као један од економских ''правосачуваних'' циљева његовог увођења, јавља се потпуно укидање присутних рачуна и избацивање присутних новчаних средстава из оптицаја. То је дело времена. Такав вид учешћа у социјално-економском животу земље, а касније целог светског пространства, биће могуће само носиоцима личних идентификационих бројева – о чему нас упозорава Господ: ''да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звијери или број имена њезина'' (Откр. 13:17).

 

·  Са социјалне тачке гледишта – идентификациони број даје могућност прикупљања и обраде сведржавних информација о човеку ради установљења тоталне контроле над свим сферама његовог живота, остваривши могуће дистанцирано управљање. Као што се напомиње у пројекту:

·  ''Целокупна скупљена информација може не само да се чува, но аутоматски да се анализира са циљем примања руководећих решења у понашању конкретног човека (абз. 5, п. 2).

·  ''Сваки корак човека може да се проверава, помоћу теста лојалности према систему, сагласности са распрострањеним у њему погледом на свет и идеолошким убеђењем, које се може показати неспојиво са хришћанством. Сличан развој догађаја појачава опасност предубеђења односа ка човеку на основу његових религиозних, политичких или других погледа, све до дискриминације због његовог погледа на свет'' (абз 2, п. 2).

   Другим речима, примање идентификационог броја може довести до искорењивања хришћанске вере на земљи, што је један од главних циљева ствараоца глобалног система новог светског поретка.

 Схватање такве опасности представља аргумент о одлучној несагласности примања и коришћења бројчаног идентификатора свим члановима православне Цркве. Сваког дана постаје све више очигледно то, да се бројчани и словно-бројчани идентификатори више не јављају као спољашње ознаке, већ да представљају угрожавање постојања и Вере и Цркве.

    Однос идеологије глобализације ка Христовој Цркви и Православној вери, регулисан је у многим званичним документима и исказима поједначних лица о тој теми.

Тако у Решењу 2. Хуманитарног манифеста 1973. године каже се:

·  ''Традиционални теизам имајући форму – веру у Бога... јесте бездоказна, излазећа из моде вера...''.

·  ''Учење и вера у спасење, основане на голим претпоставкама, остају погубне, заводећи људе лажним надама загробног постојања''.

·  ''Ми одбацујемо све религиозне, идеолошке и моралне кодове који оцрњују личност, ограничавају слободу, понижавају интелект, догматизирају индивидуалност. Ми верујемо у максималну, индивидуалну аутономију, налазећи се у сазвучној социјалној одговорности.

У закључку Европске групе “О етици у науци и новим технологијама”, за Европску комисију №20, од 16.03.2005. године, детаљно се каже:

·  ''Савремено друштво налази се лицем у лице са изменама, које треба извршити са човековом суштином.

  Ево, следеће убрзање прогреса – у резултатима посматрања помоћу видео надзора и биометрије личности, има промене кроз разна електронска устројства, подкожне чипове, смарт белеге, до таквог степена да се они све више преобраћају у јадне личности'' (гл. 5).

·  Савршено преобраћање нашег тела у уређај, не само увеличава већ наметнуту тенденцију о преобраћању тела у инструмент, већ обезбеђује постојан надзор над људима. У самом том послу, људи се лишавају права да владају својим телима, а као последицу тога, губе и своју самосталност'' (п. 6.1).

 Осим тога, у разним временима о тој теми су се изјашњавали не само ''силни – моћни'' овога света, но и многи из друштвене делатности – државници глобализације.

О месту Христове Цркве у ''новом светском поретку'', још на почетку ХХ века, говорио је Герберт Узлс: ''у перспективи биће разрешена само једна религија у форму цркве јединствене светске државе... сатанизам, луциферијанство и магија, биће признати законити предмети обучавања у забрањеним појединачним и црквеним школама...''.

  Из ових казивања, видно је шта очекује нас хришћане сутра у новом светском поретку, чији ћемо чланови постати посредством примљених личних идентификационих бројева и електронских картица.

·  Са духовне тачке гледишта, данашњи лични бројчани идентификатор, јавља се као први корак ка ''поклоњењу звери и његовом лику'' (Откр. 14:9) – т.ј. као плод тог дејства, јавља се грех одступништва од Христа и Његових заповести.

  Таквим видом примања бројчане идентификације, ми добијамо могућност доступа ка материјалним богатствима тог света, али ступамо на пут одрицања од Христа.

 

Превод са руског: Горица Петровић

Наставиће се...

Последњи пут ажурирано ( петак, 26 август 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 34 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.