Као резултат хаковања поште Хилари Клинтон и појављивања стотине докумената на мрежи, где су између осталог пронађена писма познатог либерала и поштоваоца идеје "отвореног друштва", Џорџа Сороша, свет није сазнао много о намерама америчког глобалисте, али су откривени детаљи о томе ко је и како реализовао његове интересе.

Писма су упућена Клинтоновој у време када је служила као државни секретар. Нека од њих су веома интересантна, јер показују да иза одлука које су доносили амерички званичници стоји директно Сорош.

На пример, у писмима на тему "Револт у Албанији" (у јануару 2011. године, тамо су били нереди, у којима је убијено троје људи) говори се о "хитној потреби да се ураде две ствари." Прво - да се изврши међународни притисак на премијера земље, а друга - да се именују европске бирократе као посредници у решавању ситуације. Осим тога, Сорош директно препоручује неколико људи за ту улогу, од којих је један словачки дипломата (тренутни министар иностраних послова Словачке, Мирослав Лајчак) – који је именован за ову мисију.

Лајчак није изабран случајно, пошто је већ у својој каријери себе препоручио као познати глобалиста. У периоду од 2005. до 2006. године, он је био лични представник Хавијера Солане у преговорима са Црном Гором, а касније је постао специјални представник ЕУ у Босни и Херцеговини, да би крајем 2010. године био именован за директора Министарства спољних послова Европске Уније на програму Источног партнерства, Русије и земаља Западног Балкана. Лајчак је директно преговарао са Украјином и Молдавијом о Споразуму о придруживању са ЕУ.

Ако се сетимо да су немири у Украјини, у новембру 2013. године, почели са протестима због одбијања Јануковича да потпише споразум (што је на крају довело до државног удара у фебруару 2014.), улога Лајчака изгледа и није тако конструктивна.

Између осталог, више од 2.500 докумената расветљава начин на који Сорош манипулише са европским јавним мнењем у погледу Мајдана и Украјине. Понекад је стварао целе партије, као што су "Сирица" у Грчкој и "Подемос" у Шпанији. Званичници партије "Сириза" су прошле године склопили договор са међународним шпекулантима, иако је грчки народ на референдуму гласао против плаћање дугова. Сада "Сириза" наставља да "утапа" Грчку у интересима глобалиста, док је "Подемос" узрок продужене парламентарне кризе – прво, због проблема са формирањем владе најављени су превремени избори, али и сада они не желе да сарађују са другим партијама.

Наравно, од посебног интереса је један документ под називом "Стратегија Russia Project за 2014-2017." Овај пројекат је покренут у Њујорку 2006. године, док је у Москви постојала  канцеларија.

Главни циљеви биле су три међусобно повезане теме:

1) Обука правника и стручњака у Русији. Пре свега, они морају да се баве питањима невладиних организација и јавног сектора. Од ових Сорошевих агената се очекивало да развијају цивилно друштво на начин, на који то виде у Сједињеним државама.

2) Интеграција руског народа у глобалној размени идеја. За ово је требало да се на глобалном нивоу подрже активисти и интелектуалци из Русије. У документу се користи доста нејасна формулација - "критичко мишљење", што подразумева не само критику деловања власти, већ и генерално негативан став према руским традицијама, дискредитацију Руске православне цркве и других друштвених вредности.

3) Константна подршка сексуалних мањина, како би се активност перверзњака представила као јасан и видљив политички тренд.

Дакле, да би се тема о правима содомита (названих ЛГБТ) претворила у мејнстрим, било је предвиђено да се искористи Центар Сахарова, као и филмски фестивал "Сталкер". Према идеји присталица руског правца, домаћи перверзњаци уз помоћ Сорошевог новца, требало је да за две године успоставе поверење у односима са пет јавних иницијатива. Следећи задатак је био да се прошири кампања у медијима и у руској блогосфери, као и да се пронађу кључни партнери у Русији, чији се интереси на било који начин укрштају са темом "родне равноправности". Након тога, Сорошев фонд би им понудио стварање заједничких или мрежних пројеката, који се односе на "слободу изражавања и окупљања грађана".

Паралелно са тим, Сорошеви лобисти у Русији требало је да се залажу за законодавство, којим би се појачала друштвена активност содомита и смањио њихов ризик од социјалне угрожености.

Пошто Сорошеви фондови нису могли директно да делују у Русији, као посредници су биле коришћене организације и ентитети као што су Међународна иницијатива за миграције, Пројекат Централне Евроазије, Oak Foundation, Иницијатива за људска права, Програм јавног здравства, Иницијатива младих, Програм мрежних медија.
У самој Русији, назначени су Сорошови кључни партнери, као што су "Јавна пресуда", "Човек и закон", "Агора", "Центар за људска права Мемориал", Центар за социјална и радничка права. У документу се наводи  Руска економска виша школа економије, Центар "Сова", пермска организација "Грани".

Ово нису само планови, као што се види из других докумената, део ове стратегије је био реализован. Ту су објављене и специјалне инструкције за активисте, на тему како водити расправу и извршити притисак на органе власти. Тако, у методолошком приручнику Е. Калинкине "Дебата на часовима историје", објашњено је како на најбољи начин омаловажити аргументе излагача уз помоћ постављања унакрсних питања. Под маском развоја личних особина код младих људи, предлаже се преиспитивање националне историје и стварање сопствене позиције (вероватно оне која одговара идејама страних аутора – прим. аутора). Описани су различити психолошки типови људи и најбољи начини сарадње са њима у циљу остваривања сопствених интереса.

Различити записници, који су такође „исцурели“, са сусрета присталица руске струје и заштитника права, показују озбиљност намере да се рад у Русији настави практично илегално - кроз лажне структуре, заобилазнице и старе проверене партнере - домаће либерале.

Између осталог, поред Русије и бившег Совјетског Савеза има много занимљивих докумената који се односе и на друге регионе. Од Југоисточне Азије и Африке до Латинске Америке и Западне Европе - Сорош свуда шири своје мреже.

И свуда се наводи једна технологија - Shared Framework, што се може превести као размена радног модела. Другим речима, када се у некој земљи испостави да одређени механизам функционише, он се одмах прилагођава условима другог региона.

Главни трендови су све веће миграције, легализација дроге, политичка подршка групама перверзњака, десуверинизација националних држава.

На територији бившег Совјетског Савеза представљени су различити пројекти Сороша у Јерменији, Казахстану, Молдавији и Украјини. Много пажње се посвећује Македонији, Србији и Црној Гори.

Интересантна је и чињеница, да су израелски медији оптужили Сороша да финансира антиционистичке организације. На списку се налазе Adalah, NIF, Women against Violence, I’lam, Media Center for Arab Palestinians in Israel, Mada al-Carmel, Kayan-Feminist Organization, Mossawa Center, Molad, The Galilee Society, Al-Tufula Center, Ma’an, Injaz, Sidreh, Lakiya, Baladna, Arab Association for Human Rights, National Committee of Heads of Arab Local Authorities in Israel, PILI Foundation.

Чини се да су старом Сорошу углавном страни било какви морални и етички принципи. Он није заинтересован за људе и државе, које су пажљиво чувале своје историјске традиције, другачије и понекад радикално супротстављене једна другој. Иако се у овоме огледа јединственост светске културе, према схватању Сороша и његових слугу, будућност припада хомосексуалцима и наркоманима.

Извор: "Катехон"