header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow О важности проскомидије
О важности проскомидије Штампај Е-пошта
среда, 21 септембар 2016
              Један веома велики научник, лекар се тешко разболео. Позвани лекари, његови пријатељи су нашли болесника у таквом стању да је било веома мало наде за његово оздрављење.

Професор је живео само са својом сестром, старицом. Он није био потпуно неверујући, али се мало интересовао за питања религије, у цркву није ишао иако је живео недалеко од мале цркве.

После таквог медицинског савета његова сестра се веома растужила не знајући како да помогне брату. И тада се сетила да се поред куће налази црква где може да оде и да име тешко болесног брата да се помене на проскомидији.

Рано ујутру, не говорећи брату ни речи, сестра је отишла на јутрење и испричала свештенику о својој тузи и замолила га да извади честицу и да се помоли за здравље њеног брата. А у то време је њен брат имао виђење: као да је зид у његовој соби нестао и отоврила се унутрашњост цркве, олтар. Он је видео своју сестру која је нешто разговарала са свештеником. Свештеник је пришао к жртвенику, извадио честицу и та честица је уз звук пала на дискос. И у том тренутку је болесник осетио да је нека сила ушла у његово тело. Устао је са постеље што одавно није могао да уради.

У то време се сестра вратила и њеном чуђењу није било краја.

- Где си ти била? "- Узвикнуо је бивши болесник. - Ја сам све видео, видео сам како си ти у цркви разговарала са свештеником и како је он извадио честицу за мене. И тада су обоје са сузама заблагодарио Господу за чудесно исцељење. Професор је живео још дуго после тога никада не заборављајући о Божијем милосрђу указаном њему грешном.

Са руског превела:  др Радмила Максимовић

Манастир Глоговац

Последњи пут ажурирано ( среда, 21 септембар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

СУНЦЕ ПРАВДЕ

Што год Христос као Сунце правде стоји више, то су наше људске сенке мање и краће; а што год је Христос ниже на видокругу нашем, то су сенке људске јаче и дуже. Када Христос потпуно ишчезне са нашег видокруга, онда се сенке људске издужују и међу собом преплићу и бију као авети. 

Такво аветињско време доживљавао је хришћански свет доста пута.

Доживели смо га и ми у наше доба, и не једном. Ми нисмо ценили светлост и светлост се удаљила од нас; волели смо своје густе и дугачке сенке, па својим сенкама прекрили сву земљу.. И Бог је ишчезао са хоризонта европског.

Јер, Бог се људима не намеће. Сваку твар у васиони Он држи чврсто под Својом влашћу, у својој крепкој руци; само се човеку не намеће, само је човеку оставио на вољу да бира: или са светлошћу или са тамом; или у рај са Анђелима, или у рит са жабама; или бити син Бога Свевишњега, или се признати за сина кала лончарскога и ћумура ковачкога.

 

 + + +

ТРИ ПРЕДМЕТА

О три предмета не жури да говориш:

О Богу - док не утврдиш веру у њега,

о туђем греху - док се не сетиш свога, и

о сутрашњем дану - док не сване.


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.