Представници Српске православне цркве и Римокатоличке цркве у Хрватској нису се спорили јуче на састанку Мешовите комисије у Загребу о улози надбискупа Алојзија Степинца у времену пре Другог светског рата, сазнаје Курир.

Комисија је разговарала о томе како је Степинац постао надбискуп и о његовом деловању пре Другог светског рата, а заседање ће наставити и данас.

Затишје пред буру

- Представници СПЦ и Католичке цркве баве се предратним животом и деловањем кардинала, и ту се не очекују спорови. У предратном добу Степинац је уживао велики углед, и то не спори Католичка црква, као ни Православна, а ни јеврејска заједнице. И СПЦ и католички представници слажу се да је Степинац регуларно постао надбискуп уз одобрење краља Александра да управо он буде наследник надбискупа Бауера - каже за Курир Драго Пилсел, теолог и главни и одговорни уредник портала аутограф.хр.

Према његовим речима, занимљивост представља и то што је кардинал Степинац био први који је у Европи отворио центар за прихват Јевреја избеглих из Аустрије. Ипак, како каже, много бурнија и жучнија расправа о овом хрватском кардиналу очекује се на састанку Мешовите комисије на пролеће у Београду, кад ће се расправљати о улози Степинца у Другом светском рату и о његовом односу према НДХ.

Додворавање Москви

Верски аналитичар Драшко Ђеновић сматра да је одлука о канонизацији Степинца већ одавно донесена у Ватикану и да је ово показивање њихове „добре воље“.

- Степинца нико и не криви за оно што је урадио, већ за оно што није урадио. Сматрам да је ово покушај Римокатоличке цркве да се додвори Москви. Ватикан нема обавезе према Србији и не мора нас да пита да ли да свог кардинала прогласи за свеца. Не очекујем проблеме на састанцима у Загребу, али у Београду ће већ бити другачије стање. Све што ми можемо јесте да уложимо само морали приговор - сматра Ђеновић и подсећа да Ватикан није признао Косово као независну државу, због чега га нису признале ни неке друге католичке земље.

Римокатоличку цркву на састанку представљају мостарски и пожешки бискупи Ратко Перић и Антун Шковрчевић, али и историчари Марко Јарек и Јуре Кришто. СПЦ представљају митрополит загребачки Порфирије, владика бачки и славонски Иринеј и Јован, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и професор Дарко Танасковић.

Не жури с одлуком

ПАПА БУДНО ПРАТИ ПРЕГОВОРЕ

Ово је други од предвиђених шест састанака Мешовите комисије, која се састаје на историјски предлог папе Фрање. Из Ватикана поручују да будно прате рад комисије, да им се не жури с одлукама, те ће се комисија састајати током годину дана, али ће коначну реч о канонизацији Степинца ипак дати поглавар Католичке цркве. Разговори у Загребу долазе после недавне изјаве папе Фрање, у којој је недвосмислено осудио превођење православних верника у католичанство, што је управо и једна од ствари која се замера Степинцу.

Извор: "Курир"