Један законик приступио Господу и упитао Га како да наследи вечни живот. Законик, будући човек који је изучавао од Бога нам дат закон, и који се у закон уздао, и сам је требао да зна одговор. Због тога Господ га упитао: Шта је написано у Закону? Како читаш? (Лука, 10:26). Законик је прочитао: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе. ( Лука 10:27 ). Тада му Господ рече: Право си одговорио; то чини и живјећеш. ( Лука, 10:28 ).

(Напомена прев.: за већ наведено и до краја текста еванђелски извор је: Нови Завјет Господа нашег Исуса Христа, изд. Св. архијер. синод СПЦ, Бгд. 1997. г.; изузетак је посебно истакнут!).

Својим одговором Он је потврдио речено, и поново посведочио да о другом путу ка вечном животу и спасењу нема зашто да се пита: другог пута нема и не може и да има. Љуби Бога и свог ближњег - у овоме је све!

Какав кратак катехизис! Какав прост закон! Само две речи: љуби Бога, љуби и ближњега свога. Чак још мање - једна реч: љуби! Јер, онај ко истински љуби Бога, он у Богу љуби и свог ближњег, и ко истински љуби свог ближњег, он љуби и Бога. Зашто онда, рећи ће неки, таква сложеност и од стране Бога, а и од људи? Чему служе сви ти статути, освећивања,  Тајне, тај сложен систем учења? Чему уска врата и тесан пут? Зашто су нужни подвизи, преко којих неки покушавају да уђу кроз уска врата, и то духовно оружје које треба да носе путујући ка вечном животу, сви ти постови, бдења, молитве итд? Баш због тога да нас издигну до љубави.  Љубав је светлост  и плод нашег спасавајућег духовног живота.  Треба да уложим много труда и подвига па да донесем овај плод. Како код дрвета плоду предходи цвет, цвету лишће и гране, гранама стабло, а стаблу корен, корену семе, и колико много времена је потребно да од семена израсте дрво и дрво да роди плод.

Тако је и у духовном животу - на почетку на земљу нашег срца пада семе спасавајућег слова, од овог семена израста младица са листовима и гранчицама, после ова израста у дрво, дрво даје плод, а овај плод је љубав. Љубав израста на основу свих ових спасавајућих дела и подвига, и после сама животвори и испуњава све.

У свом правом виду љубав је духован рај. Она је топло, мирно, доброхотно, живо, вечно у кретању и радостотворно расположење, није као гост који нам с времена на време посећује душу, него постојано расположење, чврсто, дубоко укорењено, по својој суштини неодменљиво, као на пример дихање или рад срца. У кога је унедрено ово осећање, или ова сила, тај пребива у дубоком, непомућеном, блаженству. Па чак да овакав човек улаже и тешке напоре, он не види и не осећа нити напоре, нити страдања, нити препреке, јер тешкоће на путу не слабе већ оснажују љубав, онако како ветар не гаси, него све више јача и повећава пламен огња.

Да, љубав је рај, али изгубљени. Улазиш у себе самога и ту га не налазиш; видиш да у башти срца твога ово дрво живота не расте. И зашто је то тако? Јер је срце обрасло коровом страсти које гуше љубав. Где пребива страст, тамо нема места за љубав.

Љубав је испуњена благошћу, ( види: 1. Кор., глава 13., химна љубави - прим.прев. ), како она може да пребива у срцу, у којем царује окамењена неосетљивост према страдањима других? Љубав не завиди, како ће се она уселити тамо где живи завист? Љубав се не горди, не надима се, како ће она да пребива у срцу, у којем владају гордост и таштина? Љубав не тражи своје, и како ће да пребива у срцу у којем је основни покретач свакога дела  себељубље? Љубав не чини што не пристоји,  како ће да пребива у срцу изпуњеном страстима и нередом. Љубав се не радује неправди, како ће да се усели у срце склоно злоречју, осуђивању и клеветању? Најпре искорените зле корове страсти из свог срца, и на њиховом месту ће да израсте разгранато дрво, које ће давати цветове и плодове љубави. Али чим једном започнете да искорењујете страсти, неизбежно ћете ступити на пут узан и трновит, суочићете се са неопходношћу да се обучете у свеоружје подвига и лишења, осећаћете потребу да прођете кроз све освећујуће, васпитне, исправљајуће и руководеће каноне и правила Цркве Божје. Односно, пре него што ступите у јединство љубави, требаће да уложите много труда, и да своје напоре усмерите ка многим подвизима, да прођете као кроз шуму како би, са друге стране изашли на цвећем посуту пољану љубави.

Очигледно је да пут који тамо води није ни кратак, ни лак.  Зато, када слушате празне приче савремених филантропа ( данашњи екуменисти и модернисти - прим. прев. ), не прихватајте лакомислено њихов обмањујући позив: „Све друго напоље! Довољна је само љубав!“ Не журите да одбаците остало.  Најпре стрпљиво прођите кроз све, што вам нуде  правила за благочестив (врлински - прим. прев.), живот у Светој Цркви, кроз све - од најситнијег до најкрупнијег, јер само тако ћете стићи до истинске љубави. А када истинска љубав дође, она ће вас сама научити шта да чините са свим оним што незрела и неискусна филантропија сматра ненужним. Уколико би наша реч, према нама самима била толико јака, тако да је довољно само да кажемо: „од данас ћу да љубим Бога и ближњега свога!“, и љубав тога тренутка да се усели у наша срца, било би добро. Међутим, у принципу, у реалном животу то се уопште не дешава тако. Мисао и језик говоре: „љубићу“, а срце се противи речима и помислима и када се суочи са делима љубави оно се од њих отказује, чак и у тренуцима када је занесено филантропским идејама. А зашто је то тако?  Јер је такво срце скамењено егоизмом, гордошћу, чулношћу, интересима - тварима, (de facto: страстима - прим. прев.), које не можеш тек тако да отераш само са данас модерним фразама о љубави. Зато и Апостол, када говори о љубави, каже: трчите за љубав ( 1 Тим. 6,11, по слов. прев.), - односно, свим силама стремите се љубави, или обуците се у љубав ( Кол. 3,14 ), - то јест предузмите усиљен напор  да је придобијете, и молите се Богу да вам да дух љубави ( 2. Тим. 1:7 ), јер љубав је од Бога ( 1. Јов. 4:7 ),  излива се у наша срца преко даденог нам Духа Светог (  Рим. 5:5 ); али, дар Духа треба да заслужимо и да га привучемо себи, а само речима ово није могуће постићи.

Софија, Буг. окт. 2016.

Превод са буг.: брат Бодуш

(Буг. превод: Свешт. Божидар Главов)