РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА (ВЛАДИМИРА ДИМИТРИЈЕВИЋА)

У архиву потписника ових редова нашло се и ово штиво: излагања са скупа одржаног пре једне деценије, који се тицао увођења нових личних карата у Србији и ширења електронског тоталитаризма у свету. Та излагања сада нудимо нашој јавности на увид, да се сетимо шта је било и да видимо куда све иде.  

Морам још нешто да кажем. Трагедија подела у СПЦ је огромна, просто несагледива. Захваљујући тим поделама, СПЦ је скоро сасвим маргинализована као друштвено делатна сила која може да предузме било какав корак у борби за људска права и слободе у јавном простору. А много је могло да се учини док те поделе нису разјеле живо ткиво овог јадног, напаћеног народа. О томе размишљам баш ових дана, када се навршава десет година од другог скупа о новим личним картама организованог у Краљеву, у дому Владике Николаја, са благословом покојног владике жичког Хризостома, који је овим поводом објавио два броја “Жичког благовесника”, посвећених борби против електронског тоталитаризма, као и потписивање Жичког апела србских интелектуалаца. Од СА Сабора СПЦ владика Хризостом је желео јасан став по овом питању, и Сабор је тражио од државе да они који то желе могу имати личне карте без чипа. Прво смо, уочи усвајања у Скупштини Србије новог закона, успели да објавимо “Жички апел” (у новинама “Глас јавности”, где је оглас био најјефтинији). Ево тог текста:

ЖИЧКИ АПЕЛ

Благословом Епископа жичког Г. Хрисостома још 26. марта 2005. године у организацији Духовног центра Св. Владике Николаја у Краљеву је одржан Симпосион о електронским личним картама. На основу стручне анализе целога пројекта започетог у време министра полиције Душана Михајловића, а зачетог у главама креатора новог европског тоталитаризма, учесници Симпосиона су донели Декларацију и објавили свој заједнички став, којег је благословом подржао Трон жичког Епископа.

1. Биометријске личне карте као обавезујући документ на националном  нивоу су уведене у неколико држава света, углавном далекоисточних. У Европској унији велика већина земаља нема такве личне карте, оне нису услов за улазак у Европску унију нити њихово увођење доприноси бржем уласку. Очигледан пример је Словенија, која пре уласка у ЕУ није увела такве карте (иако је постојала могућност), већ обичне пластичне са вишим нивоом заштите.

2. Сабор Светог Синода у сталном сазиву православне цркве у Грчкој, Свети Синод Руске православнс цркве, Свети Синод Украјинске православне цркве (Московске патријаршије), Протат Свете горе Атоске, Епископија Жичка упозоравају да се иза целог пројекта нових идентификацпоних докумената крије најтежи тоталитаризам потпуно супротан хришћанском разумевању света и живота, и погубан за људско достојанство и слободу као најдрагоденији дар Бога људима. „А Дух (Свети) је Господ, а где је Дух Господњи онде је слобода“ (2 Кор. 3,17). Управо зато због светости слободе, никаквог Божијег благослова нема на овоме пројекту и православни га не могу подржати.

3. Земље које су планирале или планирају да уводе биометријске личне карте суочене су са отпором мислеће јавности и друштвене заједнице уопште. У Великој Британији је покушај увођења биометријских личних карти довео до вишемесечних дебата у парламенту и бурних реакција академских грађана, док је у Канади од стране званичне парламентарне комисије одбачен на неодређено време, као скуп, неоправдан и потенцијално опасан.

4. Светски стручни органи,  какав је Заједнички комитет за људска права британске владе, процењују да је пројекат увођења биометријских личних карти на националном нивоу потенцијално у колизији са европском Конвенцијом о људским правима, а званичне студије о изводљивости показују да такве личне карте не гарантују стопроцентну поузданост и аутентичност. Судови неких земаља (Јапан и Тајван) су реаговали са пресудама да пројекат биометријских личних карти крши права грађана и одредбе Устава, у складу са чиме су донети и суспензивни акти.

5. У Србији је пројекат набавке опреме за израду биометријских личних карти постао актуелан крајем 2003. године, када је тадашњи министар полиције објавио да је купљена модерна и скупа опрема од америчке фирме Моторола. Та куповина није прошла ни обавезан тендерски протокол ни законско додељивање новца из републичког буџета,  због чега је 2004. године реаговао министар финансија са најавом подизања кривичних пријава. Србија је јединствен пример да је прво купљена опрема за биометријску идентификацију грађана, а после тога (тачније после три године) покренута скупштинска процедура за предлог закона о биометријским личним картама, због чега је себе сврстала у ред тоталитарних држава са волунтаристичкпм правним уређењем.

6. Америчка фирма  која је МУП-у Србије продала систем за биометријску идентификацију грађана има посебне уговоре са америчком војском и централнообавештајном службом (СIА) те нико не може да гарантује да не постоји могућност одлива података страним службама. Такође је основано претпоставити да поменуте службе веома лако могу креирати лажне личне карте за своје потребе, које ће од стране нашег рачунарског система бити препознате као потпуно валидне. Индикатнвна је чињенпца да у Америци државна управа није ни покушала са увођењем биометријских личних карти међу својим становништвом, јер би то сигурно довело до великог отпора јавности.

7. Није тражена масовна сагласност грађана Србије за проширивање базе података којуће држава о њима водити нити су организоване јавне дебате и дискусије по том питању.

8.  Пројекат директно угрожава приватност грађана као једно од фундаменталних личних права данашњице и отвара простор за електронски криптоване тајне архиве.

9. Бирократски апарат добија могућност готово тренутног манилулисања огромним бројем података преко централизоване базе и продаје делова базе трећим лицима.

10. Злонамерни упади споља или намерно исправљање централизоване базе изнутра носе огромну опасност по интегритет личности које су њима обухваћене.

11. Усвајање овог пројекта у будућности води ка много тоталитарнијим концептима интеграције свих докумената у један, чиме би се избрисала анонимност токова новца и отворио пут тоталном надзору државе над појединцем. Минијатуризација целог система се полако спроводи у свету, у виду потколених чипова, због чега хришћани свих конфесија изражавају оправдан страх од најаве тогалитарног режима описаног у Јовановом Откривењу (уп. гл. 13, ст. 16-18). Синоди неких Православних Цркава су дали званична саопштења, јер злонамерни људи могу искористити овакве пројекте за уношење раздора и немира међу хришћане.

Узевши у обзир све наведено, тражимо од државе поштовање елементарних грађанских права и придружујемо се протесту светских академских кругова и стручне јавности. Позивамо све релевантне духовне, политичке и интелектуалне чиниоце нашег друштва да се укључе у решавање овог пробле.ма, као и да се омогући право на приговор савести - алтернативни облик легитимисања.

Овај проглас и протест савести потписалi су: проф. др Никола Милошевић, ред. чл. САНУ, Милован Данојлић, допис. чл. САНУ, проф. др Александар Липковски, Математичкп факултет БУ, проф. др Љубомир Протић, Математички факултет БУ, проф. др Милорад Стевановић, Технички факултет Универзитета у Крагујевцу, проф. др Љиљана Чолић, Филолошки факултет Универзитета у Београду. проф. др Мирјана Стефановски, Правни факултет Универзитета у Београду, проф. др Зоран Аврамовић, Философски факултет Универзитета у Косовској Митровици; проф. др Вељко Ђурић, Философски факултет Универзитета у Косовској Митровици, др Жарко Видовић, философ, Предраг Р. Драгић  Кијук, књижевник, мр Дејан Мировић, правник и публициста, протођакон Радош Младеновић, Духовни центар Светог Владпке Николаја у Краљеву, Владан Глишић, Бошко Обрадовић,  Бранимир Нешић - „Српски сабор Двери“, Александар Павић, политиколог, оснивач НВО „За живот без жига“, Оливер Суботић, инжењер информатике и теолог, аутор књиге „Човек и информационе технологије“,  Борислав Челиковић,историчар, Владимир Димитријевић, публициста.

Нека буде обзнањено да овај списак није закључен, и да постоје многобројни који се са овим не слажу, и спремни су да иницијативу потпишу. До закључења овог броја стигао је и потпис принцезе Линде Карађорђевић.”

У Краљеву, у Дому владике Николаја 30. септембра и 1. новембра 2006, био је организован научни скуп посвећен новим информационим технологијама, с кога је упућен следећи апел јавности:

Краљево, 30. IX и 1. X 2006. г.

ОБРАЋАЊЕ ЈАВНОСТИ СА СКУПА О НОВИМ ИНФОРМАЦИОНИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА И ПРАВУ НА ПРИВАТНОСТ

Са скупа о изазовима нових информационих технологија, одржаног у Дому Светог Николаја Жичког у Краљеву, обраћамо се јавности Србије сматрајући да још увек није касно да се, помоћу друштвеног дијалога, зауставе негативне тенденције које воде кршењу права на приватност под видом увођења нових информационих технологија у државну управу.

Понављајући закључке Жичког симпосиона, одржаног 26. марта 2005, а упућеног у виду Апела Скупштини Републике Србије јула 2006. године, подсећамо на следеће чињенице:

1. Нови Закон о личним картама донет је без јавне расправе, уз кршење низа светских и европских конвенција о људским правима, Устава Републике Србије, Закона о заштити личних података, као и тендерских правила за набавку опремеза биометријска лична документа;

2. Опрема за личне карте коштаће презадужену Србију око 100 милиона евра;

3. Стварање централне базе биометријских података о свим грађанима Србије води ка могућностима опасних злоупотреба, које могу имати кобне последице по личну и колективну безбедкост;

4. Кршење права на приватност наставља се стварањем центрапне базе података о свим здравственим осигураницима у Републици Србији, као и централне базе података Министарства просвете, где ће се сабирати огроман број података о свим просветарима, ђацима и њиховим родитељима. И ове базе података настају без минимума јавне сагласности.

После научног скупа чији ће резултати бити обнародовани у зборнику радова, обраћамо се јавности позивајући грађане да:

1. Учествују у борби за основно људско право на приватност захтевајући од власти своје државе и својих легитимних представника у парламенту пуну информацију о свим аспектима закона који се тичу приватности грађана, укључујући се у јавне расправе по овом питању;

2. Прате све демократске иницијативе које бране право на приватност почев од иницијативе за оцену уставности новоуведених закона и уредаба у тој области до законодавних иницијатива за измене и допуне Закона о личној карти;

3. Придруже се акцији прикупљања потписа за измене и допуне Закона о личној карти, заснованих на праву приговора савести оних грађана који, не желећи биометријске личне карте, траже алтернативни модел идентификације.

Верујући да ће покретање дијалога у овој области имати повољан утицај на демократске процесе у Републици Србији, спречавајући тенденције ка тоталитаризму, од кога смо толико постарадали у XX веку, обраћамо се представницима власти трзжећи од њих да изађу у сусрет грађанским иницијативама чкји је циљ заштита права на приватност. Зато учесници скупа указују на:

1. Опасност од скупљања и чувања података о личном животу људи, посебно о религиозном и политичком избору, здрављу, познанствима, путовањима и слично;

2. Неоправданост даљинског препознавања човека без његовог знања, нарочито на местима где није дужан да се представи;

3. Право грађанина да зна каква се информација налази у његовом „електронском досијеу" и могућност уклањања података који су изгубили актуелност. Листа података који се сабирају и чувају мора бити јасно дефинисана и опште позната;

4. Неопходност разраде електронских система, идентификације и евидентирања грађана под контролом јавности, са јасним тумачењем мотива и објашњењем значења симбола који се у том процесу користе;

5. Неопходност јасног и подробног дефинисања списка установа које имају приступ базама података, усвајања мера за заштиту личних информација, уз појачавање одговорности за незаконито коришћење истих;

6. Средства препознавања човека не смеју да штете његовом здрављу, понижавају његову част и достојанство;

7. Не смеју се користити средства препознавања неодвојива од људског тела;

8. За грађане који, из разлога приговора савести, одбију да примају ту врсту идентификационих докумената, треба обезбедити алтернативне системе идентификације који ће им омогућити пуноправно учешће у друштву.

ПОТПИСНИЦИ

Проф. др Слободан Антонић, Философски факултет Универзитета у Београду

Драган Дамљановић, Српски сабор Двери

Владимир Димитријевић, члан редакције „Жичког благовесника"

Драгољуб Ђорђевић, адвокат, НВО „За живот без жига"

Ана Јевремовић, Српски сабор Двери

Слађан Мијаљевић, Удружење грађана „Истина"

Протођакон Радош Младеновић, главни и одговорни уредник часописа „Жички благовесник"

Александар Павић, политиколог, НВО„За живот без жига"

 Бранко Радун, политиколог

Др Светозар Радишић, војни аналитичар и публициста

Оливер   Суботић,   информатичар   и   публициста,   аутор   књиге   „Човек   и информационе технологије"

Александар Трифони, криптолог

Проф. др Љиљана Чолић, Филолошки факултет Универзитета у Београду.”

Владика се обратио СА Сабору СПЦ, а патријарх Павле упутио саборску одлуку СА Синоду СПЦ. Оба документа гласе:

ИЗ ЖИВОТА НАШЕ ЕПАРХИЈЕ

Обраћање Епископа жичког Г. Хризостома Светом архијерејском Сабору СПЦ поводом опасности за слободу људску којег у себи носи новоусвојени Закон о личним картама Свети архијерејски Сабор је донео одлуку и ставио у дужност Светом Синоду СПЦ да учини све да се овај закон не спроведе у дело. Као сведочанство времена доносимо оба документа у неизмењеном виду.

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ

КРАЉЕВО

Е.бр. 2784

3. октобар 2006.

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Обавештавамо браћу Архијереје да је Скупштина Републике Србије усвојила нови закон о личним картама који као врло опасан мења природу политике и омогућује тоталитарни надзор државе над сваким својим становником у свим аспектима личнога живота, и тиме грубо нарушава најдрагоценији Божији дар људима, слободу личну.

Ми смо се на време, пре усвајања закона, обратили Светом Архијерејском Синоду упозоравајући на следеће: да је нови закон о личним картама донет без јавне расправе уз кршење низа светских и европских конвенција о људским правима, а да је по својој природи сам закон антихришћански и антиправославан. Да су се синоди Московске патријаршије, Атинске архиепископије, Украјинске цркве - Московске патријаршије, као и Света Гора Атонска огласили званичним ставом, а да је Атинска архиепископија успела да обори сличан закон у Грчкој, тражењем права на алтернативна документа. Да је стварање централне базе података која у себи може садржати полицијски досије, лични здравствени картон податке о школском успеху и спреми, податке о стању банковног рачуна и податке из војне књижице, увод у стварање невидљивог електронског концентрационог логора, а могућности за манипулацију и злоупотребу података неограничене. Уз то електронска лична карта је документ у којем онај који је носи не зна шта пише у њој. Као у времену Нерона и Калигуле када се свом џелату лично доносила запечаћена пресуда. Свети Синод је наш акт примио али се није огласио што је могло утицати на исход гласања у Скупштини.

Стога умољавамо браћу Архијереје да се саборно огласи и да Владу Србије упозоримо на:

а) опасност од скупљања и чувања података о личном животу људи, посебно о религиозном и политичком избору, здрављу, познанствима, путовањима и слично;

б) неоправданост даљинског препознавања човека без његовог знања нарочито на местима где није дужан да се представи;

в) на право сваког слободног човека да зна каква се информација налази у његовом електронском досијеу, као и нато да листа података који се чувају мора битм јасно дефинисана

г) да средства препознавања човека не смеју да штете његовом здрављу нити да понижавају његову част и достојанство

д) да се не смеју користити средства препознавања неодвојива од људског тела

ђ) да се централна база података ни под којим условима не сме формирати због могућности упада у систем оних који су недобро-намерни, као и страних обавештајних служби

е) да се као нужно уведе право на алтернативу онима који из верских као и других људских разлога не желе електронске личне карте.

Ако буде постојала добра намера, Влада може Уредбом да потре негативне последице наведенога Закона. Начпомињемо да је овај проблем простудиран са различитих тачака посматрања, да је у овоме смислу консултована и групу експерата и да је још 26. марта 2005. године Нашим благословом подржан Жички апел стручњака са којим је упозната стручна и политичка јавност, а којегу неизмењеном виду као прилог достављамо браћи Архијерејима.

Светом Архијерејском сабору одан,

ЕПИСКОП ЖИЧКИ  Хрисостом

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Свети архијерејски сабор, у седници својој под горњим бројем и датумом, донео је ову одлуку:

„Ставити у дужност Светом  архијерејском синоду да на сходан начин интервенише код надлежних органа Републике Србије да се недавно у Народној скупштини изгласан Закон о личној карти не спроведе у дело.

О предњој одлуци Светог архијерејског сабора, част  Нам је известити Свети архијерејски синод, с молбом ради знања и даљег сходног поступка.

Светом архијерејском синоду у Христу брат,

Председник

Светог архијерејског сабора

АЕМ и Патријарх српски

Павле 

Наставиће се...