Иако се - по многим знацима, о којима „Борба за веру“ уредно извештава своје цењене посетиоце, - апокалипса збива пред нашим очима, мало је оних, чак и међу православнима, који то примећују. Тако се, на пример, на мапама „Гугла“ – једне од кључних структура Новог светског поретка, на месту џамије Ал Акса у Јерусалиму, - већ налази Трећи соломонов храм, у коме ће, по пророчанствима Светог Писма и Светих Отаца, бити крунисан антихрист.

Мада су слуге антихриста овај храм пројектовале у виртуелној стварности, припреме за његову реалну изградњу увелико теку. Подсећамо да је „Јеврејски месијански портал“ (http://ieshua.org) још у августу месецу 2014. године објавио чланак у коме се каже да је „Институт Храма“ („Махон ха-микдаш“), који се бави припремом изградње Трећег храма, одлучио да користи савремена средстава за привлачење инвестиција и најавио прикупљање новца на интернету за ту сврху.

У чланку се још каже да је прикупљање средстава путем донација корисника интернета – „краудфандинг“ – од недавно постао популарни метод попуњавања буџета у условима када нема других извора финансирања.

Уз текст о прикупљању донација био је приложен и опис Трећег храма, који одговара модерном концепту изградње јавних објеката: „Трећи храм ће бити у потпуности компјутеризован, имаће подземни паркинг, климу, лифтове, платформе за јавни превоз, прилазне рампе за инвалидска колица и друге службе“, - цитарао је план часопис „Хаарец“.

Мало је вероватно да ће Храм бити изграђен од савремених технолошких материјала, на пример од СИП – панела. Пошто је овде реч о Јерусалиму, у изградњи ће несумњиво бити коришћен посебни „јерусалимски камен“, који је препознатљив знак престонице Израела.

Ради привлачења пажње јавности, објављују се слике првосвештеничких одежди, планови изградње Храма, а такође се инвеститори позивају на екскурзију на Храмовну гору, коју спроводи челник „Инстута Храма“.

Карта "Гугла" може се погледати: ОВДЕ .

Наравно, све ово могу бити само пусте жеље богопротивника, које Господ може у трену распршити и развејати. Читајући овакве вести православни не смеју падати у малодушност и униније, у „страх на смрт“, већ у „страх на живот“. „Страха њихова не бојте се, нити се плашите“, каже Свети Апостол Петар (1.Петр.3,14). Прве речи које је Господ Исус Христос после Свога васкрсења упутио Својим ученицима биле су „Не бојте се“ (Мт. 28,10). Он им је обећао „Ево ја сам с вама у све дане до свршетка века“ (Мт.28,20). Постоји, као што рекосмо, један спасоносни страх – страх који човека чува од греха, који спречава зацарење „тајне безакоња“ и крај света, који је почетак мудрости и темељ узрастања човека до у меру раста висине Христове  - то је страх Господњи.   „Начало премудрости - страх Господњи.  То су казала два богонадахнута цара, отац и син, Давид и Соломон (Пс. 111. 10; Приче 23, 17) Какав је то страх? Да ли на смрт или на живот? Не на смрт него на живот“, каже Свети Владика Николај и додаје: „Страх животворни, који чисти човека од трулежног зла изнутра и одбија рушилачко зло споља. Очигледно, ко нема страха Господњега, нема бране против два зла... У постојаном страху од Господа човек се осећа срећним. Овоме не треба тумачења. Треба се само обазрети по људима и видети и сравнити човека без страха Божјега и човека са страхом Божјим. Код првога је незадовољство и смућеност, код другога је спокојство и постојаност. Све ово одговара оној народној пословици: Ко се Бога боји, тај се никога другог не боји! Као антитеза овоме стоји написано, да они који се Бога не боје, боје се свакога и свачега (да је то тако видело се и недавно: сви они који нису имали у себи страха Божијега, са страхом су ишчекивали 21.12.2012.- нап.„Борба за веру“). Велики пророк Исаија виче неверноме роду: 'Страхота и јама и замка пред тобом је, становниче земаљски' (Иса 24, 17). Страх од свега и свакога јесте казна Божја над онима који изгубе страх од Бога. Овако говори Господ преко пророка Мојсија: 'Ако ме не узаслушате и не творите моје заповијести - пустићу на вас страх'. Па мало даље опет понавља: 'Метнућу страх у срца ваша, те ће вас гонити лист кад шушне; и бежаћете као испред мача (бежећи у страху) а нико вас неће терати' (3 Мојс. 26). Тако се и догодило са неверним Јеврејима. Тако је бивало и са свима безбожницима, који немају страха Господњега. Не следује ли из овога да има две врсте страха, један за живот а други за смрт? Страх Господњи је на живот, а страх од свега и свакога осим Бога - на смрт...“

Но, било би неодговорно са наше стране ако бисмо у ово време, када се збивају страшни знаци долазећег краја, трубили на спавање, уместо на буђење. Нико православан не сме трубити на спавање у време дословног испуњавања речи Светог Пророка Јеремије: „Зашто је зашао тај народ јерусалимски за свагда? Држе се преваре, неће да се обрате. Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никог да се каје за зло своје, да рече: шта учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад нагне у бој. И рода под небом зна своје време, грлица и ждрал и ласта пазе на време кад долазе; а народ мој не зна за суд Господњи. Како говорите: Мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка. Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише реч Господњу, па каква им је мудрост? ...Јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице. Јер лече ране кћери народа мог овлаш говорећи: Мир, мир; а мира нема“ (види: Јер., гл.8).

Дакле, због знамења времена којих смо сведоци, а уочи почетка Божићног поста, позивамо наше цењене посетиоце да се подсетимо и постарамо да испунимо речи Светог Пророка Јоила, приносећи тиме своје мале лепте,  "...еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутога гнева својега, те не изгинемо" (ср.Јона, 3, 3-10).

„Зато још говори Господ: обратите се к мени свијем срцем својим и постећи и плачући и тужећи. И раздерите срца своја а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу својему, јер је милостив и жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем и каје се ода зла. Ко зна, неће ли се повратити и раскајати се, и оставити иза тога благослов, дар и наљев за Господа Бога вашега. Трубите у трубу на Сиону, наредите пост, прогласите светковину. Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце, саберите дјецу и која сисају; женик нека изиде из своје клијети и невјеста из ложнице своје. Између тријема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека реку: прости, Господе, народу својему, и не дај нашљедства својега под срамоту, да њим обладају народи; зашто да реку у народима: гдје им је Бог? И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој (Јоил, 2,12-18).

Амин, Боже дај!