header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Јереј Сергеј Карамишев: Имформациона провокација Ватикана, или О „трећем“ Христовом доласку+
Јереј Сергеј Карамишев: Имформациона провокација Ватикана, или О „трећем“ Христовом доласку+ Штампај Е-пошта
среда, 07 децембар 2016

 Папа Франциско стао под заставу религиозног троцкизма...

У прошлу недељу, 27. новембра, папа Франциско је отворио Adventa, или јеванђелска читања, посвећена долазећем сусрету с Господом, која ће трајати 4 недеље у низу до празновања Христовог Рођења.

У својој првој проповеди, посвећеној Сусрету, папа Франциско је рекао нешто ново и веома занимљиво, могуће – директно револуционарно (како у скраћеном виду преноси његове речи „Радио Ватикан“): „Долазак Господа човечанству одвија се у три етапе. Први долазак је имао своје место у Оваплоћењу, други долазак ће бити у садашњости, трећи долазак ће бити на крају времена“.

Неко ће рећи: чему хватати се за речи? Па, папа Франциско је познат по великој оригиналности, ево и овде је по обичају решио да задиви слушаоце, да окрепи њихово опажање неуобичајеним појмовним низом. Међутим, ако прихватамо богословље за науку, онда морамо признати да, као и свака наука, и оно потребује тачност.

Први Христов долазак није завршио Његовим Вазнесењем у телу на Небо, чијом поруком могу послужити речи Јеванђеља од Матеја, које преноси речи Господа пред сами наречени догађај: „ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин“ (Мт. 28, 20). До краја овога света оваплоћени Бог се јавља људима у униженом виду, да их не био плашио неизмерном Божијом славом, да их тиме не био лишио слободне воље. Господ пребива у овом свету чак и видљиво – у Својим пречистим Тајнама. Зато су сви Свети Оци говорили само о идућем Другом Христовом доласку, којим ће се отворити Страшни суд. И нико од њих није предсказивао о „трећем“ доласку.

О њему учи само јерес хилијазма, коју је прихватила за своје наоружање, између осталог, секта адвентиста. Архиепископ Аверкије (Таушев), у свом тумачењу на Откривење, говори следеће о предмету, који нас занима: „Хилијазам уводи још један, трећи Христов долазак на хиљаду година до краја света, какав не познаје реч Божија“. Хилијазам, приметимо, у потпуности одговара вери јудеја у земаљско царство, са месијом као главом.

Свештеник Сергеј Карамишев

Своју реч папа је завршио пасажом, у коме о Христу говори следеће: „Он ће доћи, да би нас увео у прекрасније и велико мерење. Пресвета Богородица, Дјева Адвента, нека нам помогне да не сматрамо себе власницима нашег живота и да се не противимо, када Господ дође да га измени, већ да будемо спремни да прихватимо Њега као чеканог и жељеног госта, чак ако Он и преокрене наше планове“.

Овај „трећи“ долазак, објављен од „безгрешног“ папе, нема васељенски значај, већ ватикански, тј. минијатурни, једва да не садрже у себи пародију на Свето Писмо. Уистину: о „преокретању“ каквих планова може бити речи, када „ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се ужарене распасти и земља и дела што су на њој изгореће“ (2. Пт. 3, 10). Зашто се Владика васељене, од Чијег лица ће побећи небо и земља (Откр. 20, 11), назива само „гостом“? И шта је то новообјављено „велико и прекрасно мерење“ пре Страшног суда, на коме ће, како је речено у Јеванђељу, „проплакати сва племена на земљи“ (Мт. 24, 30)?

Чему је потребна ова револуција, овај информациони вирус, ова провокација, усмерена на измену менталитета хришћана? Ради тога, да би их у овом историјском моменту дезоријентисали (нанети удар маљем по глави – да би све около постало неразумљиво и магловито), а затим, када дође час, подметнути им уместо Христа, никог другог до антихриста. Што је даље Христос, то ће се више утврдити у очима људи, заражених отпадничком пропагандом, само именом, коме ће се доследно лепити атрибути антихриста. Када се људи покажу довољно издресирани сличним лукавим триковима, показаће им непријатеља људског рода и рећи: „ово је Христос“!

Као потврда последњој претпоставки служи предложено тумачење „Радио Ватикана“, на део из књиге пророка Исаије (Ис. 2, 1-5), читаног 27. новембра. Ту је речено: „Виђење, које нам данас предлаже литургија, изузетно је грандиозно: из свих углова земље људске реке ће се стећи ка гори Храма Господњег“.

Дато тумачење је лажно, зато што пророк Исаија, прозирући кроз наслаге векова будућу славу Христове Цркве, не говори о Храмовној гори, где сада стоји Омарова џамија, већ о гори Сион, где је била савршена Тајна вечера и склопљен Нови Завет Бога с човечанством: „јер ће из Сиона изаћи закон, и ријеч Господња из Јерусалима“ (Ис. 2, 3). Слика изображена од пророка, објављује народе који иду ка свом спасењу, које теку управо ка Сиону, као символу Новога Завета. У садашње време Сион је сваки православни храм, где се савршава Божанствена литургија (Тајна вечера Новога Завета).

Даље тумачење је такође веома оригинално: „Пред нама је јасно оцртан пут: 'узићи на гору Господњу', наћи пут Божији, покорити се Његовој вољи, која је увек усмерена на добро оних које Он воли, тј. на добро свих људи. Ми треба да знамо да су код свих нас мачеви и копља, које је неопходно сломити и бацити у огањ љубави, да би их претопили у плугове и српове. Силе, које смо раније трошили на то да би се заштитили један од другог, или, чак, да би нападали један другог, треба да се усмере на грађење заједничког добра, почевши од тог простора у коме ми живимо, радимо, одмарамо се: породица, заједница, школа, парохија... То, што ми називамо 'законом Божијим', јесте Слово живота, које показује пут праведности, слоге, сарадње, - другим речима, пут љубави, једини пут, који може довести до стварног и трајног мира, неопходног услова за наше благостање“.

Није ли то проповед хилијазма, раја на земљи, таквог „социјализма с људским лицем“? Да би се он достигао, неопходна је Храмовна гора, где ће у своје време, по пророштву апостола Павла, сести неко „као Бог, тврдећи за себе да је Бог“ (2. Сол. 2, 4). А догодиће се то, када сви около буду говорили: „мир је и сигурност“ (1. Сол. 5, 3).

Овај пример варварске злоупотребе речи још једном нас утврђује у мисли, да је Ватикан, нарочито после свога познатог Другог концила, стао под заставу некаквог религозног троцкизма, непрекидне револуције, усмерене против сазнања хришћана. Зато непрестано избацује из себе потоке богохулства, вешто га прикривајући речима о љубави, миру, општем добру и маштаријама о непрекидном расту општељудског благостања.

______________

+ Иерей Сергий Карамышев, „Информационная провокация Ватикана, или О «третьем» пришествии Христа“,http://ruskline.ru/news_rl/2016/11/29/informacionnaya_provokaciya_vatikana_ili_o_tretem_prishestvii_hrista/ (05. 12. 2016.).

Превод: архим. др Никодим (Богосаваљевић).


Последњи пут ажурирано ( четвртак, 08 децембар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 23 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.