header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Руски патријарх: Сабор на Криту не може бити признат свеправославним
Руски патријарх: Сабор на Криту не може бити признат свеправославним Штампај Е-пошта
субота, 24 децембар 2016

 У Москви, 22. децембра, одржан је сабор Московске епархије на којем се традиционално расправља о текућим питањима поменуте епархије.

У Москви, 22. децембра, одржан је сабор Московске епархије на којем се традиционално расправља о текућим питањима поменуте епархије.

Као епархиjски архијереј Московске епархије Његова Светост патријарх Кирил представио је свој извештај. Патријарх је посебну пажњу посветио Сабору на Криту, који је одржан од 18. до 26. јуна 2016. године, уз учешће представника једног броја Помесних Цркава.

– «Од свих догађаја у години која је на измаку, главна тема у сфери односа међу православним Помесним Црквама била је припрема Свеправославног Сабора», истакао је патријарх.

Преносимо у потпуности обраћање патријарха на ту тему:

«У јануару ове године учествовао сам у Сабору поглавара Православних Цркава у Шамбезију. Наредног месеца, у фебруару, Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је размотрио питања везана за припрему предстојећег Сабора. Став Руске Цркве је био једноставан и познат од почетка: ми смо спремни да радимо на припреми Сабора као сведочанства јединства Православне Цркве. Спремни смо да уложимо сваки напор како бисмо разрешили све проблеме, који су могли да засметају у одржавању Сабора.

Постојао је спор о прекиду комуникације међу двема древним Патријаршијама, проблем су представљали и разни недостаци у пројектима Саборних докумената, а постојале су и организационе потешкоће. Ти проблеми нису правовремено решени, али не услед наше кривице. Ми смо више пута указивали на неефикасност припремног процеса за Сабор.

Као што је свима познато: Бугарска, Грузинска и Антиохијска Црква одустале су од учешћа у Сабору и позвале да се исти одложи (на почетку се том позиву придружила и Српска Црква). Све одлуке на Сабору морале су бити донете кроз консензус свих Помесних Цркава, а то је очигледно било немогуће под датим околностима. Због тога је учешће Руске Цркве у Сабору било нецелисходно.

Упркос томе, од 18. до 26. јуна на Криту је одржан Сабор, на ком су присуствовали представници десет Помесних Цркава. Узимајући у обзир да тај Сабор не представља једногласан став свих светих Божијих Цркава, он не може бити признат Свеправославним, а ни његове одлуке не могу бити обавезујуће за све Православне Цркве.

Свети Синод је наложио Синодалној библијско-богословској комисији да пажљиво изучи документе Критског Сабора. Следеће године, када тај извештај буде готов, Синод, а затим и Архијерејски Сабор ће додатно размотрити и утврдити наш однос према изгласаним документима на Криту».

С руског: Александар Ђокић

Извор: "Православие.ру"

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 34 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.