„Непобитно је доказано да језуита папа Фрањо и патријарх (језуита?) Вартоломеј

воде активну кампању за формирање

једне светске религије антихриста“.

Валериј Павлович Филимонов

Познати грчки портал aktines.blogspot.ru објавио је 22. децембра 2016. године кратак чланак – транскрип излагања једног од највећих теолога Грчке Православне Цркве, професора – протојереја Теодора Зисиса, који је изрекао истину о патријарху Вартоломеју. Наслов чланка говори сам за себе: >>Патријарх Вартоломеј: „Црквени канони су зидине срама“<< («Πατριάρχης Βαρθολομαίος: “Οι Κανόνες της Εκκλησίας είναι Τείχη του Αίσχους”»).

http://aktines.blogspot.ru/2016/12/blog-post_851.html

Отац Теодор каже: „На Богословском факултету, још док је мој учитељ био познати професор Христос, архимандрит Вартоломеј (Архонтонис) представио је докторску дисертацију на тему „Кодификација свештених канона Православне Цркве“. У својој дисертацији он је говорио да су неки свештени Канони застарели и да нека правила, која се више не користе, треба изменити. Међу овим правилима требало би да буде замењено правило о забрани заједничких молитава“.

Овде је неопходно прекинути излагање протојереја Теодора, да бисмо изнели тачне податке о образовању будућег патријарха Вартоломеја. У том циљу, обратићемо се рускојезичкој верзији сајта Констанитинопољске патријаршије (заправо – Истанбулске – нап. аутора):

>>По завршетку универзитетског програма у богословској школи на острву Халки, Његова Свесветост је наставио постдипломске студије на папском оријенталном иституту у Риму при Римском Григоријанском универзитету, а затим на Екуменистичком иституту Босеј у Швајцарској и Минхенском универзитету Лудвиг Максимилијан у Немачкој на смеру „канонско право“. Докторирао је на Григоријанском универзитету у Риму на дисертацији „О кодификацији свештених канона и канонских одредби у Источној Цркви“<<

Какве су то образовне установе у којима се учио Димитриос Архонтонис (у монаштву – Вартоломеј) од 1963. до 1969. године?

Папски Григоријански универзитет (лат. лат. Pontificia Universitas Gregoriana, Universitas Gregoriana Societatis Jesu) је универзитет у Риму, основан 1551. године од стране оснивача језуитског реда Игњација Лојоле и његовог наследника Франциска Борџије (овај универзитет до сада је завршило 14 римских папа – нап. „Борба за веру“)..., има факултете богословије, филозофију, канонско право, историју цркве, друштвене науке... Ако би се морало најкраће рећи о овој „образовној институцији“ – то је легло језуита. У његов састав улазе Папски оријентални иститут (лат. Pontificium Institutum Orientalium, итал. Pontificio Istituto Orientale), који се „бави проучавањем источних цркава и источнохришћанске духовности“.

Следећи на списку је Екуменски институт Босеј (фр. Institut œcuménique de Bossey, англ. Bossey Ecumenical Institute, нем. Ökumenisches Institut Bossey) – недржавна религијско-образовна установа екуменистичке оријентације. Основан је на иницијативу Генералног секретара ЦК Светског савета цркава Висер-Хуфта у октобру 1946. године на имању у Босеу, купљеном средствима Џона Рокфелера Млађег. Од свог оснивања замишљен је као „лабораторија екуменистичког покрета“. Рад истутута Босе углавном је усмерен на припрему кадрова за активно екуменистичко деловање.

На крају, на Минхенском универзитету, 60-тих година 20. века, изучавано је искључиво римокатоличко и евангелистичко богословље.

Из овог произилази да су Димитриоса Архонтониса превасходно припремали за озбиљан рад рушења Православља, кроз његово увођење у руководеће органе Цркве. Задатак није био тежак, с обзиром да је у то време Истанбулска патријаршија већ била окупирана од стране екумениста и масона.

Сходно томе, није тешко разумети по каквом кључу је припремана докторска дисертација архимадрита Вартоломеја. Њена основна идеја огледала се у томе да свештени канони потребују кодификацију, односно промену у зависности од околности датог времена.

Кодификација – то је прерада неког текста или замена застарелог и израда новог (на пример, кодекса или устава). У овом случају, по мишљењу дисертанта, то се односило на свештене каноне Свете Православне Цркве.

Протојереј Теодор Зисис даље каже: „Свети канони категорички забрањују заједничке молитве (с јеретицима и иноверцима). Дакле, Вартоломеј, тада још млад архимандрит, који је живео у окружењу патријарха Атинагоре („патријарх“ екуменистичког покрета 20. века – масон, „Велике ложе Грчке“ – нап. аут.) и свог старца митрополита Мелитона (митрополит халкидонски, активни учесник екуменистичког покрета, аутор термина „дијалог љубави“ – нап. аут.) говорио је зар је то добро што ми, који живимо у 20. веку, не можемо да се молимо са римокатолицима и протестантима? Неопходно је променити каноне.

Што је још горе, постоји његова писана изјава о томе да су свештени канони „зидине срама“, које треба уклонити. Неопохдно је разрушити правила, како би се разрушило Православље. Људи не знају ништа о томе. Људи не знају одакле је дошао Вартоломеј и куда он иде, па му поклањају цвеће. Људи не знају... „То су - зидине срама“.

Он је говорио да су наши претходници, Свети Оци, били несрећне жртве змије преисподње – ђавола... Зар није време да се сада молимо Богу да им опрости? Зар наши Оци нису изазвали раскол – Свети Фотије, Свети Марко Ефески, Свети Григорије Палама – сви они, атипаписти, били су жртве змије преисподње и ми треба да се за њих молимо? То јест: уклонити њихове иконе и уместо да се молимо „Светитељу Божији Григорије, „Светитељу Божији Фотије“... Треба читати Трисвето: „Боже, упокој, опрости им грехе“. И уместо да у молитви призивамо њихова имена, када творимо њихов спомен, ми ћемо певати Трисвето да им Бог опрости?!

У складу са тим, постоје неки богослови који се ослањају на та „јединствена“ и „просвећена“ умовања патријарха и других лица. Они говоре: „Да, хајде да променимо свете каноне“. Ко ће их променити? Они су се усудили да у предсаборска документа унесу два правила, а пошто су та правила изменила друга правила, која су их побијала, они су их уклонили.  Они се нису усудили да у саборским документима заузму такву позицију, јер би то изазвало буру протеста, али их сада просто шире.

Памтим, док сам још био студент Богословског факултета, још тада су наши професори понижавајуће говорили о Правилима Цркве, које је саставио Свети Никодим Светогорац... Професор Јанарас се увредљио изражавао о Светом Никодиму Светогорцу и свим црквеним свештеним канонима...

Они су се отарасили од традиционалних професора. Последњи од њих је отишао – професор Целенгидис. Ове године Целенгидис је постао почасни професор. Он је пензионер. Отишао је последњи, а сада се тамо шеткају екуменисти. Сада тамо нема гласа Православља!“ – овим се речима завршава транкрипт излагања оца Теодора.

И зато што „Сада тамо нема гласа Православља“ директна је „заслуга“ познатог делатеља екуменистичког покрета, модернисте-глобалисте, представника светске школе „еколошке свести“, разоритеља Православља, Истанбулског патријарха Вартоломеја.

Са киме се све није заједно „молио“ овај делатељ – са тројицом римских папа, са англиканцима, са муслиманима, са јудејима, будистима, са „еколозима“ – нема броја његовим „самолитвеницима“. По свим канонима, које Вартоломеј још увек није успео да укине, он је давно свргнут и одлучен. За сада лажни патријарх вара народ по Божијем допуштењу. Само није јасно зашто сви јерераси из 15 Помесних Православних Цркава ћуте и још увек указују првенство части овом нечастивцу!?

У чланцима „Сенка Ватикана над Свеправославним сабором“ и „Громки ехо Колимварија“ непобитно је доказано да језуита папа Фрањо и патријарх (језуита?) Вартоломеј воде активну кампању за формирање једне светске религије антихриста и јасно је показано ко је и због чега основао „Светски савет цркава“. Колико се пута може згазити на исте грабуље и ударити се у главу причајући бајке о „неопходности“ дијалога с „инославнима“. Са сатаном се у дискусију не улази.   Надлукави и води у погибао!   

''Пазите, дакле, како живите... јер су дани зли.'' (Ефесцима 5, 15-16 )

По материјалу са: „Одигитрија“

Превод и приређивање: „Борба за веру“