header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Схимонахиња Нила Новиков: Пророчанства о Русији
Схимонахиња Нила Новиков: Пророчанства о Русији Штампај Е-пошта
субота, 11 фебруар 2017

  Схимонахиња Нила (Новикова). Пророчанства о Русији. Животни пут схимонахиње Ниле (Евдокија Андрејевна Новикова) позната многим православним људима у свим крајевима Русије, упокојила се 6. марта 1999. године.

Благодатни дарови од Господа старици су били: прозорљивост, пророчанства, мудри савети, исцелење болести, утеха. То потврђују сведочанства оних који су присуствовали њеној помоћи и саветима. Могла је да види духовним очима  људску душу, прозревала у животе људи (у прошлост и у будућност). Због тога је њена помоћ  била тако ефикасна, посетиоци су из келије старице одлазили охрабрени и инспирисани.

Пророчанства, учења, молитва

Једном је мајка рекла: „Данас није касно да се граде нове цркве“. На шта је она одговорила: „Већ је касно. Али је Господ продужио време за Русију“. У принципу, мати је много пута говорила да Господ може да одложи испуњење пророчанстава. Много тога зависи од нас верујућих, од нашег молитвеног стања, покајања, од нашег личног подвига очишћења.

Шест месеци пре своје смрти мати је рекла да ће четрдест првог дана након њене смрти полиција доћи и ништа из њеног дома неће моћи преузети. Потом благословена је разделила све до последње ствари тако да је полиција парохијски дом затекла пуст. Тако се све у стварности и догодило.

Мати Нила је говорила да је потребно да се на сваком месту стално молимо. На послу, у слободно време, при путовању, при раду у рукама, молитва на уснама. Молитва пре свега, моја кћери. О значењу молитве она је говорила: „Свет се одржава молитвом. Ако би барем на један сат била заустављена молитва свет би престао да постоји. А посебно ноћу је потребна молитва, она је више угодна Богу. Највећи и тежак подвиг је молити се за људе. Потребно је трпети, молити се, трудити се, непридавати пажњу ни на шта, без обзира колико били изругивани или оцрњени. Постоји корење (оговарање) с лева од нечастивога, а понекад бива и са десна од вољене или блиске особе. Обоје је тешко али корисно па чак и неопходно. Није потребно радити на спољашњости, потребно је очишћење срца. Несмемо себи дозволити лукавство, потребно је бити отворен са људима. И себе ничим сматрати (о себи ништа мислити).

Једне је ноћи мати разбудила своје сестре из келије са следећим речима: „Кћери, рат је почео, устаните. Потребна је молитва, устаните“. Сутрадан на телевизији, радију и новинама су објављене вести да су почеле војне операције у Чеченији (1994).

Једном је стигла мати монахиња из Сибира. Када је летјела у авиону био је проблем у раду мотору авиона. Мати јој је рекла: „Више не лети авионом. Авиони су сада непоуздани а биће још далеко опаснији за летење. Боље је сада се навикавати“.

 

Једна од духовних кћери је питала мати да ли она може да иде на ходочашће у Свету Земљу и добила је одговор:

Не тражи тамо ништа. Савремени руски ходочасници су оскрнавили Свету Земљу и толико су згрешили да је нужно од сада да иду по нашим светим местима, да се покају и искупе за своје грехе. Нећу ти дати благослов да идеш тамо. Колико има места у Русији где никада нисте били. Преподобни Сергије није ишао у Свету Земљу а његовим молитвама је освећена наша руска земља. Царств Божије је у нама и Господ мора да живи у нама. Стога и Јерусалим мора бити у срцу, у нама. Господ не заповеда да путујемо у Свету Земљу. Говорећи мати, где се у нас налази Јерусалим и Света Земља показивала је на срце.

Но ове речи старице не значе да она није благословила ходочашће. Људи блиски мати памте такав случај. Њој је дошла трудна млада жена, која је имала веома тешку ситуцију у породици. Мати ју је уверила да ће све бити добро, да ће се у ње родити син, после чега је изненада благословила да иде на ходочашће у Јерусалим. По речима старице она је посетила Свети Град у време Ускршњих дана, присуствовала је силаску Благодатног огња на Гробу Господњем. Након ходочашћа у породици је било све уреду, порођај је прошао добро, све се десило како је предсказала мати.

С тугом је говорила мати о женама и девојкама које носе панталоне:

Немогуће је да жене носе мушку одећу, а мушкарци женску. За ово ће морати да одговарају пред Господом. Сами не носите и други ће престати. И знајте, жене које носе панталоне, за време будућег рата ће бити позване у војску и многе се неће вратити живе. Када је мати износила ове речи неко од присутних је мислио: „Шта ту није уреду, ако радим у башти у панталонама, тако је удобније“. Мати је одмах одреаговала на ову мисао:

И ти ходаш по башти у панталонама, не чини то, лично ћеш одговарати.

Крштена је новорођена беба, после чега је мати рекла куми: „Побрините се за дете, са дванаест година оно ће живети без мајке“.

Мати је говорила: „Не одбацујте децу. Зар људи не схватају. Каква је то беда, не желе да се покају и поправе. Крвљу ће морати опрати ове грехе. Не остављајте децу, мајке треба да хране децу“.

О Русији

Мати је говорила да највише воли изнад свега руски народ, јер је трудољубив, милосрдан, марљив.

У последњим годинама живота, а посебно након распада земље мати је са болом у срцу и тугом доживљавала збивања у Русији. Али са каквим снажним уверењем и надом се молила за своју вољену Отаџбину. Говорила је духовној деци:

„Децо, Мајка Божија неће напустити Русију. Она љуби Русију, штити ју и чува. Она нас заступа. Она тако љуби Русију! Русија ће порасти и биће велика духовна земља“.

При томе стежући своје мале песнице и гледајући у даљину мати је понављала:

„Она неће дозволити непријатељу да уништи Русију, неће дозволити да је спале у огњу и ватри“. Мати је говорила:

„Где је светост ту и непријатељ напада. Она је предсказивала да ће наступити време као у данима после Октобарске револуције. Хришћане ће водити у затвор, резервационе центре и потапати их у море“. Када наступи прогон верника треба ужурбано ухватити први вал и отићи. Ухватити први воз а не остајати. Они који први оду биће спасени“.

„Видећете својим очима, ваша генерација ће поздравити долазак антихриста. Драга моја децо, како ми је вас жао“, док је ово говорила плакала је и додавала би: „али хвала Богу за све“. Један свештеник је питао старицу:

„Мати, ја сам слаб, бојим се дана времена доласка антихриста“.

„Не бој се, ти ћеш доживети али нећеш искусити тешкоће“.

Мати је говорила о предстојећим тестовима или искушењима која ће бити за време владавине антихриста, тј. о мучењима каквих није никад било од почетка века која ће наложити на људе. Али старица открива оно што је видела духовним очима да се не уплашимо, али пре свега треба јачати у вери и стећи наду у Божију помоћ. Увек је говорила да Господ неће оставити оне који су Њему верни: да не пропадну од глади,  да их утеши у тузи, заштити и огради од напасти (катастрофа) и помогне на адекватан начин од било каквих страдања, гоњења и мука. Сећала се речи псалмисте Давида: „Неће се постидети у зло доба, у дане гладне биће сити“ (Пс 36,19).

Све могу кад ме Господ укрепљује. И ничег се не бојте, децо, не бојте се онога што ће бити или онога што може бити или онога што треба да се догоди по пророчанству Божијих људи. Господ је јачи од свега и свих, Он ће помоћи у искушењима, даће снагу у стрпљењу и понизности када то буде потребно. Када би смо били послушни Његовој светој вољи. Молите усрдно Заступницу и Она вас неће оставити. Једном када је лице мати постало стравично као да је духовним очима видело нешто ужасно. Она је неколико пута лупила са штапом по поду и рекла:

„Ох шта ти мислиш! Одојчади ће стављати печат антихриста. Анђео ће ударити оне који се то усуде урадити“! Једног дана мати се обема рукама ухватила за главу и узвикнула: „Шта ће бити! Шта ће бити с Русијом и са свима нама! Тако је поновила неколико пута и смирено рекла:

„Не, нећу ништа рећи, Господ није благословио“.

Затим окренувши се онима у келији, додала је:

„Неопходно је да се тражи кућа у близини храма, само тако ћете се спасити“. Кући тешко, бежите у храм“.

Духовним оком мати је видела, да садашње и будуће генерације које долазе очекују озбиљне муке и суђења. Она је често говорила о својим личним искуствима логоровања (камповања), преживљавања у условима глади тј. када су резерве хране мале или их уопште нема:

„Како је страшна глад, не дао вам Бог то доживети. У логору се хлеб скоро никада неће видети. Када побегну на слободу, мислиће да хлеба никада више неће видети. Ово ће бити јер глад долази. У детињству у Украјини је било да када посматраш околину, у даљини свугде видиш хлеб - клас пшенице. Док ветар дува она се њише као таласи у мору. Ни корова у њој није било. А сада, када погледаш у околини видиш једино дивљу траву. Заборавили смо земљу, а она је наша дојиља. Ми сви морамо обрађивати земљу. Људи ће бити одговорни за то што земља није обрађена. Глад ће наступити због тога што је земља запуштена. Ако постоји више парцела земљишта, сваки комад треба да се обради, сеје, а земља ће омогућити да се преживе гладна времена. Посејте кромпир, поврће у свим културама - које волите (на вољу), излежите пилиће. Тешке воље ће те јести кромпир с краставцима.

Резерве неће спасити, због тога што глад неће почети одмах. Сваке године ће бити све теже, приноси ће пасти, све мање земљишта ће бити обрађивано. Свако се треба постарати да буде ближе земљи. У великим градовима живот ће бити веома тежак. Настаће таква глад да ће људи улазити у куће у потрази за храном. Разбијаће прозоре, обијати врата, убијаће људе за храну. Оружје ће бити у рукама многих, а људски живот безвредан.

С доласком антихриста наступиће таква глад да ни зрна неће бити. Биће потребно набавити липов лист, коприву и друго биље те га сушити и кухати те тако направити као супу и пити“.

Мати је говорила да ће пре краја времена на месту Санкт-Петербурга бити море. Москва ће деломично потонути, јер испод ње постоји много шупљина под земљом. Када је била упитана о кући и селу где је живела мати је казала:

„Од села неће ништа остати. Моја кућица и још једна. Када буде рат село ће бити разрушено али моја колиба ће остати. Ја то нећу видети, а док ви хоћете. На путу за Егоревск остаће моја колиба и ништа више. Када буде рат село ће бити разрушено“.

„Доћи ће време када ће нас Кинези напасти и тада ће свима бити тешко“. Ове речи је мати потврдила два пута.

„Дечице, у сну сам видела. Биће рат“.

„Четрнаестогодишњацима ће бити дато оружје и малољетнике ће одвести на фронт. Код својих домова ће остати деца и старије особе. Војници ће ићи од куће до куће и свима ће давати сачмаре и терати у рат. Крађе и безчинста биће од оних који буду имали оружје у рукама и земља ће бити препуна лешева. Децо моја, како ми вас је жао!“ Много пута је понављала мати.          

Највише од свих светитеља мати је волела Светога апостола и еванђелисту Јована Богослова. Она је говорила да апостол воли Русију и да ће нам доћи у време антихриста. Једном од своје духовне деце мајка је дала ову молитву: „Господе нека буде воља Твоја у мени грешном (грешној) на свим путевима живота, помози ми да останем веран (верна) Теби до краја (свршетка). Пресвета Богородице спаси ме грешнога (грешну). Свети апостоле Јоване Богослове, буди наставник (учитељ) мој, буди претставник и молитвеник мој пред Господом и Пречистом Његовом Мајком. Амин.   

За сајт „Борба за веру“ текст преузет и преведен са руског сајта „Трећи Рим“

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 38 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

Још мало врло мало па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити (Јевр. 10,37). А кад дође Он као страшни Судија, разделиће венце победиоцима. Примићеш и ти венац, ако се будеш у овом кратком веку определио за Њега, а не против њега. Ево ћу доћи брзо, држи што имаш, да нико не узме вијенца твојега. Тако ти поручује Он.

+ + +

Џиновски велики изгледају непријатељи добра у овоме свету, но разбијају се лако као празни облаци ветром. Богом смо јаки. С Божијом помоћи разби Мојсеј џина Амалика, и Давид Голијата. Нека се не уплаши срце твоје од величине зла пред очима твојим. Величина Бога твога стоји изнад сваке величине. Победићеш сигурно, само веруј у Бога и љуби Бога.

+ + +

Љубав је јача од свега, премда не изгледа увек тако. Љубав је јача од злобе и од свега и од смрти. Љубав Божија слађа је од меда. Ко њу окуси, опија се њоме занавек и побеђује све. Љубављу према Богу апостоли су победили злобу јеврејску и мач римски и огањ и зверове и моћ природе и смрт. Побеђуј и ти тим непобедивим оружјем.

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.