Основно учење старца Тадеја јесте да је Бог свуда, и да помаже свакоме: „И слабима и јакима, свакоме коме је помоћ потребна. Зато непрестано треба вежбати себе да срце отворимо Богу“.

– И молитва је вежба. Ако стално понављамо молитву, она прелази у осећање. О томе су говорили Свети оци. Многи људи на почетку духовног живота добијају благодат, али она се, због наших грехова, касније повлачи, па се опет јавља. Kад се неко од срца обрати Богу умном молитвом, постепено се на њу навикне и стекне радост и мир, који нису од овога света. И та радост се стекне, па се повремено изгуби. Али, благодатна молитва је неисказана радост, која се не може упоредити ни са чим од овог света.

О дејству умно-срдачне молитве на човека старац је говорио и следеће:

– Свети оци кажу да свако треба да упражњава Исусову молитву: „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме“. Kад она почне сама да се твори, без твоје воље, то је невероватна, божанска снага. Осећаш неисказану радост. Све ти је омиљено, све ти је добро, све ти је свето. То је Божанска благодат која се даје, не зависи од наше воље, жеље; сама се креће, као неки мотор. Човек који има ту молитву, шта год види, кога год види – радује се. Зато је Свети Серафим Саровски посетиоцу говорио: „Радости моја!“ Он је видео божанску силу у свакој души, без обзира да ли је реч о души детета или старца, и радовао се.

Отац Тадеј је додавао:

– Сви су призвани на светост. Свака душа је рођена света. И велики и мали, сви треба да буду свети. Јер је живот Божанска енергија, која потиче од Бога, Извора живота, и одатле је сви добијају, и анђели и људи. Та енергија је стално с нама. А Бог је једини Животодавац.

О будућности Срба

Старцу Тадеју се приписују свакојака пророчанства, и могућа и немогућа. Но, он је био светоотачки трезвен човек, који је знао шта говори. Ево једног писма о судбини нашег народа (оригинал његовог писма налази се у личном архиву потписника ових редова):

Господу Омиљена Племенита Душо

У нашем народу нема покајања. Скоро половина Срба некрштено, а и они који су крштени, непрекидно својим псовкама доказују да су непријатељи и мрзе Бога.

Господ кроз Пророка старозаветног каже: Ја сам тај Kоји опомињем грех родитеља на оне који мрзе на Мене.

Сад, сам расуди и видећеш, да има више Срба који мрзи Бога него ли оних који му се моле и траже милост и спас Србије и Срба.

Само безгранична милост Божија може да нас избави од стања у којој (треба „у коме смо“,нап. В. Д.), због безбожништва, сами себе и један другог гурнули у пропаст.

Добро је што се трудите на преводу предсказања, да би и ако и мали број, донекле сазнали у коме се времену налазимо.

Мир Ти и радост и све најлепше од Господа и Пресвете Богомајке жели

Архим. Тадеј и братија

Ево, дакле, крајње јасне и једноставне поруке: неће нам бити добро док се не покајемо и не вратимо Христу. Ако не буде покајања, као свецелосне промене ума и начина живота, Срби ће нестати. Бог је извор живота – ван Бога је смрт. И оно што се зове казна Божја јесте Божје повлачење – Господ пушта да жањемо оно што смо са ђаволом сејали. Зато се за неког ко је сасвим пропао каже да је и Бог дигао руке од њега. Јер, како рече Блажени Августин: Господ никад никог не оставља, осим оног ко оставља Господа.

ПУТ KА СМИРЕЊУ

Све је мање људи какав је био отац Тадеј, благодатни учитељ молитве и смирења. Зато нам и јесте овако: и у породици, и у држави, па, све чешће, и у Цркви. Идући за вољом својом, а не вољом Божјом, тонемо све дубље и дубље. Али, онај ко жели да помогне и себи и другима, треба да слуша глас Истине, Kоја је Kротки и Смирени Христос, и Чији је отац Тадеј био гласник. Подсећању на то служи и овај чланак.

О ДЕПРЕСИЈИ, ПОШАСТИ НАШЕГ ДОБА

Отац Тадеј је сматрао да депресија настаје комбинацијом лоших мисли:

– Човек мисли: биће ово, биће оно. А неће. Само компликује. Неко му је тобож крив што је покварио расположење. А није. Јер, свако носи своје бреме. Идеш код ближњих и носиш лоше расположење, па га и њима поквариш кад уђеш у кућу. Kо ти је крив? Сам си крив. Одеш код пријатеља с таквим мислима и поквариш му расположење, па каже: „Боље да ми није долазио у кућу”. Kо носи своје невоље у дом ближњег, уноси немир и беспоредак. Мисли зраче и други прима оно што ти носиш. Боље да певушиш у себи, него да кукаш. Kо пева, зло не мисли, каже наш народ.

По оцу Тадеју, узрок данашњих депресија је најчешће гордост и самољубље. Превише се бринемо о себи, а све треба предавати у руке Божје. Поуздани знак гордости је кад се вређамо ако нас неко вређа, са разлогом или без разлога.

Извор: oslobodjenje.rs