header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Васкршња посланица еп. Артемија
Васкршња посланица еп. Артемија Штампај Е-пошта
четвртак, 16 април 2009

 ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

 „Ево дана којег створи Господ да се   

радујемо и веселимо у њему“  

Преподобно монаштво,

Часно свештенство,

Богољубива паство,

Децо наша духовна,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Обраћамо се Вама са великом духовном радошћу, јер ми данас празнујемо највећи празник, најдивније славље. Света пасхална радост обасјава наша срца, загрева наше душе, крепи нас и бодри усред гомиле земаљских брига, надахњује за живот у доброти и љубави, дарује нам предосећај нашег личног васкрсења у које верујемо и коме се надамо.

Данас, на празник Васкрсења Христовог, Господ свима отвара благодатни извор те духовне радости и не пита никога у који је сат изашао на дело своје. Он познаје, прима и признаје за своје и оне који су се трудили од првога часа, и оне који су у виноград Његов ступили у једанаести час и свакоме даје по мери вере и труду који је уложио.

Ту вечиту духовну радост живимо у пуној мери и ми, децо наша духовна,  који Васкрсење Христово већ десет пуних година дочекујемо на распетом Косову и Метохији, као и у Рашкој области изобилујући у страдањима и невољама.  Дочекујемо тај радосни празник са вером и надом да ако са Господом страдамо да ћемо са Њим и васкрснути. Верујемо у Његове речи, изговорене у молитви Оцу своме небеском: „Оче, хоћу да они које си ми дао, буду тамо где сам и ја“. Многи ове речи Спаситељеве поимају тако да ће са Господом бити само у Његовој слави, у вечном Царству Његовом, у будућем блаженом животу. Но то је једнострано и себично поимање. Господ од нас очекује да будемо са Њим и у Његовом страдању, понижењу, распећу, да Га пратимо на свим путевима Његовом, па разуме се, да онда тај наш живот са Христом и у Христу буде крунисан и вечним битисањем са Њим Васкрслим у Његовој слави и вечном блаженом животу.

Исту поуку и поруку даје нам, само другим речима, и свети апостол Павле, говорећи: „да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Небеско“. И заиста, ако ико испуњава те услове који воде и уводе у живот вечни, то је наш српски народ на Косову и Метохији који је саразапет Господу Христу, који већ десет година пролази „кроз многе невоље“, страдања и искушења. који Крст Христов достојно носи и њиме се поноси.

У томе је извор наше вере и наде, као и ове пасхалне радости, коју нико не може одузети од нас. Једино, децо наша духовна, чега се треба плашити и што нас може лишити те вечне духовне радости у Царству Христовоме, јесте грех, и само грех. Грех је нашег праоца Адама истерао из раја, грех и нас може лишити раја. А то значи да само грех нас може одвојити и раздвојити од сладчајшег Господа Христа. Христос је то знао, знао је и нашу слабост и склоност ка греху. Зато је и постао човек да људе спаси и ослободи од тираније греха. Христос је  целокупним својим животом, посебно страдањем и васкрсењем, даровао људима победу над грехом, смрћу и ђаволом, и кроз то нам осигурао бесмртност и живот вечни у Царству вечне радости и блаженства.

Стога, без обзира на све спољашње околности и невоље кроз које пролазимо и којима смо изложени са било које стране, Христов човек је духовно слободан, радостан, бесмртан. У Христу сваки хришћанин живи, креће се и постоји, као што и каже једна црквена песма на Васкрс: „Јуче се с Тобом сапогребох, а данас васкрсавам с Тобом“. У томе је тајна хришћанства, у томе и извор наше пасхалне радости.

Останимо дакле, драга децо, са Васкрслим Господом, останимо у тој непомућеној радости, останимо на Косову и Метохији око наших светиња, око гробова наших славних и светих предака. То је наш крсто-васкрсни пут који једино  води  и уводи у живот вечни.

Та наша верност и оданост Васкрслом Господу, верност и оданост нашим духовним и народним коренима који су дубоко урасли у свету косовско-метохијску земљу, јесте највеће богаство које можемо оставити нашој деци и нашим потомцима, да и они верују, живе и спасавају се том једино спасавајућом вером Православном.

Са таквим мислима и молитвеним жељама, свима вам честитамо срећне и Богом благословене ускршње празнике, поздрављајући вас још једном сверадосним и победним поздравом

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!  -   ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваш молитвеник пред престолом Васкрслога Господа Исуса Христа

Епископ рашко-призренски

и косовско-метохијски

+АРТЕМИЈЕ

           http://www.eparhija-prizren.com/default.asp?idvestep=3592
Последњи пут ажурирано ( четвртак, 16 април 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.