header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Саопштење Савета православне патриотске јавности
Саопштење Савета православне патриотске јавности Штампај Е-пошта
среда, 17 мај 2017
 Филм Матилда – врх леденог брега. У филмској индустрији дејствује антируски лоби
 
      Расправа око филма Матилда, чији се сценарио скрива од народа, али који је постао познат низу експерта, не изазива случајно толику реакцију интересовања. Она открива завесу ћутања, иза које је проблем антируског, русофобског лобија у култури и, нарочито, у филмској уметности.

У држави се накупио читав „пул“ филмских посленика, који дозвољавају себи изражавања и „стваралачке“ кораке, који иду против традиционалних вредности нашег народа. То су Лунгин, Сокуров, Учитељ, Серебреников, Рајкин, Звјагинцев и др. Њихови таленти и достигнућа (понекад, истина, цењени само од уске групе) не искупљују их од русофобске и, већим делом, антихришћанске позиције. Нејасно је зашто многи од њих добијају државне наруџбине и награде, позивају се у различите савете, чешће се од других културних посленика појављују на државним средствима информисања.

То им даје самоувереност, дозвољава им да уцењују државу и пренебрегавају мишљењем огромну већину народа. Власт, на крају, треба да изабере – да ли је она с њима или са овом већином.

Одговорним чиновницима, који учествују у државном управљању, чији је рад повезан са проблемима културе, време је да се, коначно, ослободе од хипнозе са стране уске групе самопроглашених „генија“, који за себе агресивно траже безграничну слободу. Слобода претпоставља одговорност и не може се ширити на „творце“ који се свесно изругују над тим што је драго већини народа, пљујући у душу људима. То их на коренит начин разликује од стварних уметника, чије се стваралаштво храни вером и везом са својом националном културном традицијом. Неопходно је одлучно се супротстављати лажном стереотипу, агресивно увођеном од овога лобија, по коме у уметности не може бити забрана, а уметничко стваралаштво тобоже не подлеже закону и моралу. Пошто је култура заснована на правилима, а никакво правило је немогуће без забране.

Немогуће је градити државну политику у области културе, заснивајући је на представама о свесветској важности већим делом веома спорних творевина – представа, увођених у свест од стране њихових аутора, помоћу медија-технологије. Псевдоуметност, заснована на испаду, скандалу и провокацији, треба одстранити и уступити пут онима који се у свом стваралаштву ослањају на традиционалне вредности. Зато што се управо такава уметност у пуној мери тражи од народа.

А секти „напредних“, која десетлећима оцењује сама себе у оквиру струковног јемства, место није на водећим позицијама, подржаваних од државе, већ на рубу културног процеса. Тамо где се та секта родила и где се она праведно налазила до почетка „велике либералне револуције“ у Русији.

Превод: архимандрит Никодим Богосављевић

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 18 мај 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 36 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.