Зашто опет о дарвинизму, који је већ сасвим довољно усталасао српску јавност? Свакако да је рок трајања овој теми продужила, између осталог, и неочекивана реакција професора Богословског факултета СПЦ. Ако ништа друго, бар је учинила занимљивијом.

За многе је брзина реакције од стране званичних лица једне институције при СПЦ, као што је Богословски факултет, била изненађење. Људи су се питали колико времена је прошло од објављивања Петиције до састављања и објављивања Јавног апела „научника“ са Богословског факултета? Два дана? Три? Пет?

Када се узму у обзир и садржај овог апела и брзина којом је организован, сачињен и објављен, долази се до закључка да је некоме заиста веома стало до тога да што пре и што више дискредитује Петицију, да заштити теорију еволуције и представи је као „недодирљиву“ за „обичне смртнике“. Многи медији су се такође, потрудили у истом смеру.

Опште је познато да Српска православна црква, њене институције, црквено-јерархијска и црквено-самоуправна тела и званичници, не реагују тако хитро, самоуверено и одлучно, као у овом случају: Петиција за ревизију теорије еволуције достављена је административној служби Народне скупштине у Београду 3. маја 2017. (фотокопија), а реакција професора Православног богословског факултета на ову Петицију (међу њима и једног епископа из дијаспоре) под насловом „Јавни апел“, потписана је такође у Београду, 9. маја 2017.

А колико је времена прошло од неке реакције било које званичне институције СПЦ, на вест о увођењу образовних „секс пакета“ у наше вртиће и школе за сву школску децу без изузетка? Колико је прошло времена од неке реакције из СПЦ?

Није била ниједна реакција? И још увек је нема!

А колико времена је прошло од вести која је одјекнула у православној и другој (традиционално оријентисаној) јавности да се у десет вртића и школа у Србији (ваљда за почетак, као пробни балон) над свом децом, и то без обавештавања родитеља, спроводи секташки и духовно опасан програм „Мајнд ап”, у коме се деца уче да емоције умирују будистичком медитацијом? Намера финансијера тог програма је да се он уведе у све школе и вртиће у Србији.

Колико је времена прошло пре него што се Патријарх огласио поводом тога? Колико је времена прошло пре него што се било ко из Синода огласио? А неко задужен за верску наставу у школама? Макар неко из пресс службе Патријаршије? На Патријаршијском сајту? А неко са Богословског факултета, било ко? Као на пример, професори за предмете који се баве пастирском психологијом, катихетиком, хришћанском педагогијом, педагошком психологијом, пастирским богословљем са психологијом… Неко од оних који се баве сличним областима, као дидактиком, догматиком, апологетиком… и уопште, предметима који својим научним и звучним именима красе програм овог факултета (види овде). Ето лепе прилике да се научно и богословски објасни и анализира „Мајнд ап” програм који има духовно спорну садржину. Ко ће то боље учинити од професора са Православног богословског факултета? Али…

Није била ниједна реакција? И још увек је нема? Хоће ли је бити? Нико не зна! Сумња се да ће је икада и бити.

Изгледа да су наша деца и њихово образовање мање важни од мајмуна, амеба и прелазних облика које наука још није открила, а не верујем ни да ће их икада открити јер је такође, научно доказано да се оно што не постоји не може ни открити.

Ипак, изгледа као да нама треба још један Дарвин, са још једном „научном теоријом“, како би нашим епископима и професорима ПБФ-а открио да постоји једна необична угрожена врста која се зове: православни верници и њихова православна деца. За разлику од прелазних врста жабо-зебри, ова врста заиста постоји, и можете је срести свуда у земљи Србији.

Горка је истина да су православни верници, њихове породице и православна деца од стране званичника СПЦ остављени на цедилу. Спомињу се само, као у читуљи: по неки понављајући пасус у посланицама или извештајима након Сабора: „Као и сваке године, посебна пажња је посвећена невољама наше Цркве и нашег народа… Не мање пажње посвећено је, кaо и ранијих година, питањима црквене просвете и школства, верске наставе, научно-просветних установа… Посебна пажња посвећена је кризи брака и породице…“ – и томе слично. (Овде www.spc.rs/sr/saopshtenje_svetog_arhijerejskog_sabora )

А слично саопштење „кaо и ранијих година“, само овај пут од ове године, можемо очекивати и ускоро.

Неко каже да Црква не може да учини више од тога: да каже, да саопшти, да апелује… Али, где су њени апели, реакције, где су њене здраве речи поводом, на пример, „промене свести у Срба”, а посебно промене свести наше деце, коју Брисел и Вашингтон желе да спроведу преко својих послушника? Црквени званичници не реагују чак ни када их вуку за рукав. А вукли су их. И ништа.

На жалост, тешко је тако брзо, довољно јасно и благовремено исказати став Цркве, али је истина и да се може макар мало брже и боље реаговати.

Иначе, питање на које би „научници“ и дарвинисти са ПБФ требало да одговоре, јесте: зашто су решили да се огласе баш по овом, а не по неком другом питању? Ко их је натерао да пишу?

На основу дискусије са листе Светосавље приредио

Прот. став. Србољуб Милетић

            Извор: "Фонд стратешке културе"