header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ arrow Упокојио се Епископ осечко-пољски и барањски Лукијан
Упокојио се Епископ осечко-пољски и барањски Лукијан Штампај Е-пошта
среда, 24 мај 2017

 Епископ осечкопољски и барањски Лукијан уснуо је у Господу 24. маја 2017. године, у поподневним часовима, у Клиничком болничком центру Осијек.

Време служења заупокојене Литургије и опела новопрестављеном владици Лукијану биће накнадно саопштено.

Вечан ти спомен, достојни блаженства владико Лукијане!

Преосвећени Епископ Лукијан (Владулов) рођен је 9. маја 1933. године у Хајфелту (данашњи Нови Козарци у Банату), од родитеља Мирка Мачкића и мајке Јелене. Основну школу започео је у Српској Црњи, а завршио у Ковиљу. Петоразредну Боroсловију са матуром завршио је у Сремским Карловиима, а Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду.

Монашки постриг примио је у манастиру Ковиљу из руку игумана Леонида 1958. године. Рукоположен је за јерођакона 1959. године, а за јеромонаха 1963. године.
Од његовог доласка у манастир Ковиљ ова светиња генерално је обновљена, како црква тако и манастирски конаци. Ценећи рад оца Лукијана, Епископ бачки Никанор премешта га 1. фебруара 1964. године из манастира Ковиља у манастир Бођани.. Манастир Бођани до тада је био осиромашен и запуштен у сваком погледу. За време његове управе покренуте су многобројне активности за развој и подизање ове светиње, као и за њену рестаурацију и консервацију. Паралелно са стварањем једног од најсређенијих манастира наше свете Цркве у то време у селу Вајска, која је тада била манастирска парохија, отац Лукијан подигао је врло лепу цркву која је посвећена Светом Василију Острошком Чудотворцу.

Ценећи његов примеран вишедеценијски рад на њиви Господњој, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је 23. маја 1991. године архимандрита Лукијана за Епископа нововаспоставњене Епархије осечкопољске и барањске. Хиротонија је обављљена 14. јула 1991. године  у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Епископ Лукијан је устоличен у Даљу, у Саборном храму Светог великомученика Димитрија, 18. августа 1991. године. Хиротонију и устоличење извршио је Патријарх српски Павле са више архијереја Српске Православне Цркве.

Владика Лукијан је преузео нововаспоставњену Епархију осечкопољску и барањску у време рата. Поред осталог архипастирског старања, огромна улога у видању свакојаких рана у тешком поратном периоду нешто је што је посебно обележило двадесетшест година његове архијерејске службе.

Извор: Епархија осечко-пољска

Последњи пут ажурирано ( среда, 24 мај 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 119 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.