Сусрет америчког председника Трампа и папе Римског имао је симболичан карактер. И, мада је трајао свега 30 минута, требало је да потврди јединство стратешких циљева Вашингтона и Ватикана, њихов јединствени став у вези кључних питања светске политике.

Ако Вашингтон у новом светском поретку који се гради „одговара“ за финансијско-економску и војно-политичку глобализацију, Ватикан има духовну мисију - не само што даје религијско образложење новог поретка, већ и покушава да створи „универзалну“ синкретичку религију.

Добар пример таквих покушаја је говор папе Франциска у јануару 2016. године, када је ставио у исту раван све религије, изјавивши да у свакој од њих људи траже и налазе Бога различитим путевима и да је у тој разноликости „само једна истина за све - сви смо деца Бога“.

Главни фактор уједињавања „деце Бога“, како воли да понавља понтифекс, јесте решавање глобалних проблема човечанства.

Стални представник Ватикана у УН - архиепископ Бернардито Ауза - у свом говору 1. марта 2017. године назвао је активности папе „духовном и пастирском дипломатијом“ и издвојио у папској дипломатији шест праваца: успостављање мира у регионима захваћеним војним сукобима које понтифекс назива „трећим светским ратом“, као и заштита хришћана и других верских и етничких мањина на Блиском Истоку и у другим регионима света; разоружавање, уништавање нуклеарног наоружања; решавање избегличке и мигрантске кризе; борба против трговине људима и других облика ропства, против корупције и неправде; помоћ онима који живе у крајњој беди; заштита и потврђивање достојанства личности и породице.

Круна папине „пастирске дипломатије“, а Франциско претендује на глобално и духовно лидерство Ватикана, јесте његова еколошка енклитика из 2015. године „Laudato si“ у којој је понтифекс изложио програм опстанка човечанства у новим условима. При том је римски првосвештеник прешао на језик који је далек од хришћанског схватања света.

Издвојивши главну бригу о мајчици-Земљи као бригу о „нашем заједничком дому“, папа Франциско је позвао на „еколошко поступање“ и на нову универзалну солидарност - на свеопшти дијалог у циљу постизања „интегралне екологије“, „универзалног братства“, „једног света и једног поретка“, на осмишљавање „нових убеђења и новог животног стила“.

Ове амбиције папства, које се простиру не само на свет религије, већ и на живот човечанства, добро је уобличио бивши шеф прес службе Ватикана Пјетро Ломбарди, који је у једном од својих интервјуа изјавио: „Мени се чини да јача утицај папе као учитеља човечанства, Цркве и човечанства, у глобалној перспективи... Он присуствује на глобалном хоризонту и има данас ауторитет приликом разматрања питања човечанства и Цркве... Човечанство види у папи Франциску човека који му помаже да се оријентише, да добије препоруке у ситуацијама које су веома компликоване. То је лидер који заслужује поверење, поуздани учитељ... који мисли о путу човечанства у сутрашњи дан“.

За означене глобалне проблеме, председник САД Трамп и папа Франциско су и везали своје 30-минутне „срдачне преговоре“, показавши тако жељу за постизањем мира помоћу политичких преговора и међуверског дијалога, уз нарочиту пажњу према ситуацији на Блиском Истоку и заштити хришћанских заједница. 

У кратком саопштењу Ватикана изражено је „задовољство добрим односима“ са Сједињеним Државама, као и „приврженост миру, верским слободама и слободи савести“.

Понтифекс је Трампу предао текст енклитике а председник САД је обећао да ће је прочитати. Трамп је такође обећао да неће заборавити оно што му је папа рекао.

Сусрет у Ватикану разоткрио је расподелу основних улога у изградњи новог светског поретка.

Ако узмемо да председник САД Доналд Трамп спроводи курс консолидације крупних финансија и иновативног пословања у циљу извођења такозване четврте индустријске револуције, онда папа римски Франциско пружа социјалну подршку том курсу, успављујући човечанство које хрли у сиромаштво. Речима о „интегралној екологији“ и „универзалном братству“, узимајући на себе „бригу“ не само о гладнима и несрећнима, већ и о прогањаним (мигрантима и избеглицама), о незапосленима (пре свега младима), о свим мањинама (етничким, сексуалним и другим). 

Док се разговарало о сарадњи Ватикана и Вашингтона, стране су издвојиле такве области, као што су здравство и образовање, где у Сједињеним Државама нарочиту улогу имају католички редови - Ред језуита и Малтешки ред; не треба заборавити да је основна маса католичких организација на изборима за председника САД прошле године подржала управо Трампа. 

И на крају, новинари су запазили и присуство за време сусрета у Ватикану Џареда Кушнера, зета и високог саветника председника, ортодоксног Јеврејина („сиву еминенцију“?) који је пратио Трампа на његовој турнеји. Избор првих одредишта путовања америчког председника (Саудијска Арабија, Израел, Ватикан) био је срачунат да показни ефекат - да симболизује једињење јудаизма, ислама и католицизма у оквирима „једног пројекта“.

А ако узмемо у обзир да папа римски гледа на Јевреје као на „старију браћу“, онда присуство Кушнера приликом састанка папе и председника САД, вероватно, показује ко у реалности обезбеђује духовно вођство у „глобалној перспективи“.

Извор: „Фонд стратешке културе“