Српска патријаршија упутила је последње упозорење Румунској православној цркви да прекине неканонско деловање или ће међусобни односи бити – прекинути.

Румунска православна црква не само што наставља са антиканонским упадима у јурисдикцију СПЦ него их још проширује на читаву српску канонску територију. Румунски свештеници противно црквеним прописима већ годинама делују у Тимочкој, све чешће и у Браничевској епархији, а неколико случајева преклапања надлежности забележено је и у државама региона.

Вишегодишњи проблем кршења канонских територија и неовлашћеног деловања свештеника из Румуније на простору СПЦ био је тема и овогодишњег заседања Светог архијерејског сабора СПЦ. Највише тело поновило је да је спремно и на најтежи корак – прекид односа.

– Уколико Румунска црква са таквом крајње небратољубивом и етнофилетистичком праксом не престане у најскоријој будућности, Свети синод ће бити приморан да начини мучан, али једини могући корак – да прекине литургијско и канонско општење са овом црквом све до њеног повратка „к познанију права“ – наведено је у саопштењу Светог сабора.

Ово, друго по реду, упозорење патријаршији у Букурешту дошло је после заоштравања сукоба између две цркве због појаве румунских свештеника у епархијама и изван Тимочке Крајине, где је то већ редовна појава, али и после тензија везаних за прошлогодишње одржавање Великог свеправославног сабора на Криту.

Суштина проблема лежи у служби румунских свештеника у Источној Србији. Они припадају званично регистрованој епархији Дакија феникс, надлежној за румунске вернике на простору српског Баната. Клирици ове епархије, међутим, прелазе Дунав и обављају обреде и у Тимочкој Крајини, иако црквену надлежност тамо има искључиво Епархија тимочка Српске православне цркве.

У Патријаршији у Београду објашњавају да је Свети синод више пута указивао на то да је реч о одступању универзалних правила у православљу.

– Понашање румунске јерархије пример је шовинистичке злоупотребе Цркве. И Јерусалимска патријаршија је трпела њихово неканонско деловање у Јерихону. Сличне упаде Румуни чине у канонском простору Руске цркве, а у Моладвији су успоставила своју паралелну структуру. Румунски упади су својевремено допирали и до Албаније, са познатом великорумунском идејом да сви влахофони, па и Цинцари на југу Албаније, јесу Румуни. Спорили су се и са Бугарском црквом, опет „по влашком питању“ – објаснио је недавно епископ бачки Иринеј.

Румунски циљ је, како наглашава владика бачки, да Власима, који су или српског или влашког, или двојног идентитета, наметну румунски идентитет. Укратко – да Власи, хтели – не хтели, постану Румуни.

БЕЗ БЛАГОСЛОВА

Највиша тела Српске цркве неколико пута су се обраћала Патријаршији у Букурешту и њеном поглавару Данилу са захтевом да спречи деловање румунских свештеника на простору који им не припада. Одговора није било, а иста пракса је настављена.

По правилима у православљу, клирици једне цркве имају право служења обреда на територији под јурисдикцијом друге цркве само уз претходно одобрење и уз обавезно помињање јерархије локалне верске заједнице. Румунски свештеници ово правило заобилазе, а са њиховим благословом се подижу храмови, служе литургије, оснивају парохије…

Извор: „Новости“