header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СРБОЦИД arrow Српски екуменисти у Подгорици преговарали са “Светом столицом“
Српски екуменисти у Подгорици преговарали са “Светом столицом“ Штампај Е-пошта
петак, 09 јун 2017

 У сриједу 7. и четвртак 8. jуна 2017. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одржан је пети састанак Мјешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције чији је задатак да заједнички размотри улогу надбискупа Алојзија Степинца прије, за вријеме и послије Другог свјетског рата. Тема састанка је била „Надбискуп и кардинал Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960.“

У име Свете Столице, састанку  је предсједавао предсједник Папског одбора за историјске науке отац Бернард Ардура. Као представници Српске Православне Цркве у раду Комисије учествовали су: митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, митрополит црногорско-приморски др Амфилохије, епископ бачки др Иринеј, епископ славонски Јован, проф. др Дарко Танасковић, амбасадор, стални представник Републике Србије при УНЕСКО-у, и за ову прилику позвани стручњаци, проф. др Љубодраг Димић, професор на Философском факултету у Београду, др Милан Кољанин, виши научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду, и проф. др Радмила Радић, научни савјетник на Институту за новију историју Србије у Београду. Као представници Хрватске бискупске конференције у реченој Комисији учествовали су: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп мостарско-дувањски монсињор др Ратко Перић, као и др Јуре Кришто и др Марио Јареб, научни савјетници са Хрватског института за повијест. Члан комисије бискуп пожешки др Антун Шкорчевић био је оправдано одсутан.

Предвиђено је да последњи састанак Комисије буде  одржан у Риму 12. и 13. јула 2017. године, на коме ће се сумирати досадашњи рад Комисије.

Ово је саопштење за јавност Мјешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције, која је засиједала у Подгорици. “Ефекти“ екуменског дијалога за сада нијесу познати, осим што је један од учесника састанка, Јосип Бозанић, недавно присуствовао миси за Степинца у Загребу, све са хрватском предсједницом Колиндом Грабар Китаровић и премијером Андрејом Пленковићем.

Извор: ujedinjenje.com

Последњи пут ажурирано ( петак, 09 јун 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 37 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.