header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Томислав Кресовић: “Трули компромиси” СПЦ и Ватикана око надбискупа Степинца
Томислав Кресовић: “Трули компромиси” СПЦ и Ватикана око надбискупа Степинца Штампај Е-пошта
уторак, 18 јул 2017

 Надбискуп Алојзије Степинац осведочени клерикални “џелат” и духовник НДХ, која је била у склопу политике Трећег Рајха одговорна је за истребљење и исељавање Срба, Јевреја и Рома у НДХ у “дијалогу” мешовите комисије Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције постаје “жртва” тоталитарног односно комунистичког режима.

 Уместо истине која треба да буде предмет пастирског и духовног помирења народа и цркава на основу истине, стоји “рационализација” која суштински негира историјске чињенице. Тако се саопштењу рада мешовите комисије наводи да су све цркве током Другог светског рата и после њега, на простору НДХ, међу њима и Римокатоличка и Српска православна црква, биле су изложене окрутним прогонима и имале су своје мученике и исповеднике вере. НДХ и Алојзије Степинац су поништили СПЦ и вршили геноцид, покрштавање и исељавање и стварали Грко-Православну цркву у НДХ. Српски народ и СПЦ су доживели “Варварство у име Христа“ како није виђено од времена Инквизиције и све је то било познато Ватикану више од седам деценија. Срби су у Хрватској 1991 до 1995 године доживели су “римејк” политике НДХ и Kатоличке цркве у блажој али суровој форми.

Тоталитаризам “опрашта” грехе Ватикана и Степинца?

Данас када је Хрватска чланица ЕУ и преко Ватикана и Немачке је добила независност и “опрост” за злочине “Бљеска” и “Олује” ствара се нова слика да се злочини НДХ и Kатоличке цркве из Другог светског рата преко надбискупа Степинца ублаже или релативизују и добију контекст страдања од ауторитарних режима. По овој оцени СПЦ је страдала од НДХ и Павелића, а католичка црква и надбискуп Степинац од комунистичке и Брозове власти, као што је страдала и СПЦ од 1945 и касније. Ауторитарни и тоталитарни режими уташко—нацистичке и комунистичке власти се изједначавају, да би се заштитио углед Ватикана и преко њега и надбискупа Степинца, који је осуђен и био у неком облику кућног притвора и забране црквеног рада до своје смрти 1960 године. У усаглашеном саопштењу, којим је окончан једногодишњи дијалог двеју цркава о улози контроверзног хрватског надбискупа, сугерише се да је „Степинац мученик и исповедалац вере Римокатоличке цркве. На овај начин “мученик” Степинац отвара себи врата да постане “блажени” односно “светац”, а Ватикан “пере руке” за геноцид НДХ и проусташког клера, пре свега фрањеваца.

Прагматизам изнад истине и историје?

Зашто се све ово ради? Пре свега да би се преко “трулих“ компромиса дошло до “уравнотежња” СПЦ и Србије и Ватикана али и Римокатоличке цркве у Хрватској и СПЦ. Ватикан није признао Kосово и процена је да надбискуп Степинац у дипломатском смислу не би требало да буде препрека односа две државе али и две хришћанске цркве. Тежи се стварању “светске цркве” и “помирењу” хришћана у сукобу или великим играма са исламом. Србија у региону мора да игра позитивну улогу, и за то треба да добије и “позитивну” оцену чланица ЕУ попут Хрватске као и Ватикана који се “пита” око статуса држава у ЕУ. Овај “толерантни“ став дела мешовите комисије Србије и СПЦ има више у себи политичку димензију него што је био циљ научног “раскринкавања” улоге надбискупа Степинца у НДХ и става Ватикана. Очигледно је да су “прагматски“ и државни разлози били изнад историјских, научних и црквених. Тако је историјска наука али истина о страдању православног становништва пре свега Срба али и СПЦ у НДХ доживела неку врсту “капитулације” пред дневном полтиком. Овакав став мешовите комисије државе Србије и СПЦ је несумњиво “договорен” на реалацији државни врх Србије и СПЦ у име “виших интереса” у будућности са Ватиканом, ЕУ и Хрватском. Да је то тако показује и мишљење историчара Института за савремену историју и функцинера СПС–а Предрага Марковића који у први план истиче изградњу поверења и бољих односа између две цркве. Марковић каже: “Ово је крај вишедеценијског процеса у коме је најважнији резултат потпуно промењена атмосфера у односима између две цркве. Веома значајно је и што је папа Фрања показао спремност да заустави процес канонизације и отвори научни дијалог”. Озбиљног научног дијалога очигледно више неће бити а Ватикан ће “када дође време” ипак канонизовати надбискупа Степинца због оцене мешовите комисије да је Степинац “жртва” тоталитраног режима и НДХ и Брозове власти. Ово ће бити и “победа” клеркилнне политике у Хрватској и “чишчење” историјске науке у Хрватској око Степинца али и НДХ. Очигледнио је да се чека да на трон Ватикана дође “нови“ Папа који ће канонизовати надбиксупа Степинца. Дотле Ватикан и Римокатоличка црква у Хрватској су добиле “индулигенцију” за злочине и геноцид НДХ, а СПЦ могућу подршку Ватикана за “очување” интереса СПЦ на Kосово и пут Србије ка ЕУ.

Извор: „Видовдан“

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 8 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 ДУХОВНЕ ПОУКЕ:

Молитва

Не налази времена за молитву само онај који неће да се моли. (Св. Инокентије Московски)

Молитва као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих. (Димитрије еп. Херсонски)

Требало би да се трудимо да у молитви будемо чврсти и да не дамо случајностима да нас поколебају, али исто тако, у молитви треба да будемо тихи и смирени и да не допуштамо уобразиљи да се размахне. (Св. Филарет Московски)

НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА ГОСПОДЕ, И КАКО ЗНАШ И УМЕШ - СПАСИ МЕ! (Св. Теофан Затворник)

Молитва и непажња

Молитва која се чини са непажњом и леношћу јесте брбљивост и бесмислица. (Преп. Антоније Велики)

Блажен је ум који за време молитве чува беспрекорну суздржаност или усресређеност. (Св. Нил Синајски)

Препирке са непријатељем

Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом. (Св. Филарет Московски)

Два пута и два царства

Два се царства задобити не могу. Два супротна царства. Или Небо или земља. Или тело или душа. Два се господара не могу служити. Или Христос или Христов супостат (противник). Не може се путовати на два супротна пута. Или низ воду или уз воду. Или тесним путем у Небеско Царство или широким у пропаст. (Св. Николај Жички)

Гледање у будућност

Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Хризостом)

Скривене страсти

Многе страсти су скривене у нашим душама, и показују се онда, када се појаве предмети који их изазивају. (Св. Максим Исповедник)

Брига и рад

Многобрижност је болест палог човека који покушава да искључиво сам одреди и оформи своју судбину па зато непрестано планира и жури, лево-десно, да то оствари... Избегавај БРИГУ. Ради свој посао ревносно, посвети Богу цео свој труд и предај се Његовом руководству. Неумерен РАД замагљује ум, хлади срце, а то удаљује од Бога, извора сваког добра. (Св. Теофан Затворник)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)




© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.