Хартија може све да поднесе старо је искуство као и узречица, а значи да све шта је написано или штампано не мора да буде и истина него да може да буде и фалсификат, подвала, манипулација и слично. Тако је у дневним новинама Вечерњи лист које излазе у Загребу 16. јула 2017.г. на две стране објављен чланак о наводном завршетку рада заједничке Комисије Српске православне цркве (СПЦ) и Римокатоличке цркве (РКЦ) односно Хрватске бискупске конференције о улози и деловању надбискупа загребачког Алојзија Степинца пре, током и после Другог светског рата.

Да би читаоци садржај  тог издвојеног дела наведеног чланка  могли да упознају у аутентичном облику, најверодостојније јест да га се цитира: „Српска се страна прави невјештом јер им је Бернардо Ардуро (председник заједничке Комисије, примедба аутора) већ био понудио да проуче садржај дијела ватиканског архива који се тиче Степинца па је делегација послала двојицу српских повјесничара у архиву с мисијом да пронађу неке нове доказе који би окаљали Степинчев углед. Повјесничари су се у Србију вратили празних руку, али могли су остати у Београду, а ево и зашто: када је Комунистичка партија преузела власт у Југославији, Удба је заплијенила све документе из Степинчева уреда и пренијела их у Београд, укључујући копије све писане кореспонденције које је Степинац имао с Ватиканом, пише дјелатник Тисковног уреда Загребачке надбискупије Давор Трбушић за католички сајт Crux (Крст)“.  (www.hu-benedikt.hr/?p=96467)          

Дакле, као шта се то могло да прочита, иста документа односно њихове копије о улози и деловању надбискупа Алојзија Степинца током Другого светског рата која се налазе у Ватиканском архиву, наводно су заплењена 1945.г. и пренесена у Београд где би требала и данас да се налазе!? Да ли је то још један трик, подвала и манипулација у добро познатој и препознатљивој режији и стилу РКЦ?

Јавности је познато да је СПЦ одлучна у ставу да јој није омогућен приступ у Ватикански архив,  због чега су јој остали недоступни многи важни документи о улози и деловању надбискупа Алојзија Степинца  током Другог светског рата а који је након шта је био војни викар за католике у  Краљевини Југославији наставио то да буде и у тзв. Независној Држави Хрватској.

Због тога је потребно одлучно и аргументовано  демантовати цитирану изјаву представника Уреда за штампу Загребачке надбискупије. Убеђен сам да СПЦ располаже валидним и релевантним документима да то може да уради. У противном а у то никако не могу да поверујем, можда нам једино остаје да престанемо да замајавамо сами себе као и целокупну српску јавност, те да се помиримо а можда и прихватимо могућу чињеницу да тих и таквих докумената уопште није ни било, или ако их је и било да су тако систематично и радикално уклоњени из архива да су постали за истраживаче ван Римокатоличке цркве – „непостојећи“!       

Игор Табић