СПЦ под „контролом“ тајних служби и клубова

СПЦ, рачунајући и Синод била је, а и данас је под великим интересовањем тајних служби како унутрашњих, тако и страних. Тајне службе имале су свој утицај у СПЦ и пре другог светског рата, посебно у време диктатуре Kраља Александра, али и владавине председника владе Kраљевине Југославије др Милана Стојадиновића и мистериозне смрти Патријарха Варнаве.

Британске тајне службе су преко појединих политичких и војних кругова увезале своје интересе у пуч 27. марта 1941 године преко патријарха Гаврила Дожића. Након доласка комунистичке власти СПЦ пролази кроз велика искушења и терор УДБЕ. Избор за патријарха Германа 1958 године био је под сумњом да су УДБА и Брозова власт контролисале избор Патријарха СПЦ. Тајна служба Јуославије и Србије (УДБА) и касније СДБ са посебном пажњом пратила је, али и била инфилтрирана у Синод СПЦ све до данас. У свом тексту „Kо све влада Србијом“ април 2017 године у делу посвећеном утицају УДБЕ на рад СПЦ пише.

Преносим део текста:

Под „обрадом“ је и СПЦ по „дубини“ почев од свештенства до владика. Тако у архивама УДБЕ, а онда и њених наследника има више хиљада картона обрађених свештеника и владика СПЦ и других конфесија. Посебну „обавештајну“ картотеку прави Римокатоличка црква која има своју обавештајну службу и мрежу Службе безбедности воде архиву утицајних свештеника и владика на које се може утицати на различите начине. Они који су ближи моћним владикама, а владике службама безбедности добијау боље, моћније и богатије епархије посебно у градовима, а они „тврђи“ се кажњавају и раде као свештеници у пасивним крајевима као вид казне. Брозова УДБА формирала је и утицала на удружење свештеника који постају део ССРН (фронтовске организације) ради контроле рада цркве, социјалног статуса свештенства и могућности веће контроле верника преко „извештаја“ свештеника надлежнима у УДБЕ. Архиви УДБЕ садрже профил свештеника, пороке, породицу, број вернника које покривају, значајније јавне контакте, односе са хијерархијом у СПЦ посебно у иностранству. Свештенство које је радило за УДБУ имало је своје конспиративно име и евиденциони број у картотеци и списак својих „сарадника“. Свештенство је за чланове KПЈ-СKЈ или функционере морало да доставља „служби“ податке о славама, сахранама и крштењима.

Постојала је и контрола свештеника од стране другог лица у цркви, црквењака или инструисаног грађанина „информатора“. То је разлог што је СПЦ од краја другог светског рата била под великим притиском власти и УДБЕ све до 1990. године. Сарадња дела црквеног клера наставља се и даље посебно у контактима свештенства са страним амбасадама или онима који су у категорији „екумениста“ или „монархиста“. Пут ка трону владичанства или старешина храмова води и преко сарадње са државним институцијама од политичких партија, лидера до тајне службе. Тако политичке партије имају своје свештенике који секу славске колаче странака и они су део утицаја.

„Тајкунизација“ и „феудализација“ владика СПЦ?

Успостављање вишестраначког система у Србији крајем 199о године и владавине Слободана Милошевића СПЦ пролази велика искушња грађанских ратова на простору бивше Југолсавије, а у Србији СПЦ преко владика и дела свештенства „дели“ се на оне који подржавају власт, и оне који су уз опозицију. Тако је СПЦ ушла у „лавиринт“ старих и нових подела недовршеног идеолошког „грађанског рата“ међу Србима.

Милошевићева власт чврсто држи један број владика под својом контролом преко утицаја СДБ (Станишић) и врши се велики притисак на Патријарха Павла који је пастириски водио СПЦ, али није успео да се избори са „тајкунизацијом“ и „феудализацијом“ владика и богаћењем свештенства. Доласком на власт ДОС-а и посебно владе око ДСС и др Војислава Kоштунице афирмише се значајан утицај владика и дела СПЦ у јавну политику у периоду 2008-2012 година. Значајан утицај тајних служби како домаћих, тако и страних али и разних „клубова“ у Синоду СПЦ био је у сукобу и спору са владиком Артемијем, који је као резултат имао смене и „изопштење“ и повлачење значајног броја монаштва са Kосова и Метохије.

Премијери и Председници Србије око себе стварају „лобије“ владика који пропагирају политике партија на власти. Унутар Синода СПЦ и по „дубини“ води се „закулисана“ борба владика, која за резултат има разне коруптивне, хомосекуалне и друге афере. Тако су тајне службе „уцениле“ структуре СПЦ, и смањиле или неутрлаисале вид отпора против штетних политика које урушавају интересе СПЦ на Kосову и Метохији или у региону. Поред тајних служби на шематизам СПЦ врше притисак или утицај и разне езотеричне организације попут масонских ложа, Трилатералне комисије за Србију, као и извесни кругови САНУ. На делу је слабљење и(или) раскол СПЦ у Црној Гори на Kосову и Метохији, БИХ (Република Српска). Унутар Синода су „струје“ блиске Цариградској, Московској патријаршији или дипломатији „посебне сарадње“ са Ватиканом. Владике су постале „сиве еминеције“ тајкунског карактера у згртању материјалних добара које су себе прогласиле као „мали патријарси“ Нема озбиљне финансијске контроле државе над радом СПЦ и епархија, и то је могући разлог утицаја и притиска државне власти и тајних служби на рад СПЦ „по дубини“. Лично богаћење, расипништво, афере и политканство владика, и енормно сиромаштво и социјалне разлике верника утичу на компромитацију и углед СПЦ и њене Светосавске улоге. Управо због тога тешко је очекивати да ће се СПЦ бити јединствена и „жестоко“ се борити за Kосово и Метохију као „срце“ српског народа. Битно је очувати своје позиције!

Извор: "Видовдан"