header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Томислав Кресовић: Ко и како делује на СПЦ?
Томислав Кресовић: Ко и како делује на СПЦ? Штампај Е-пошта
субота, 29 јул 2017

 СПЦ под „контролом“ тајних служби и клубова

СПЦ, рачунајући и Синод била је, а и данас је под великим интересовањем тајних служби како унутрашњих, тако и страних. Тајне службе имале су свој утицај у СПЦ и пре другог светског рата, посебно у време диктатуре Kраља Александра, али и владавине председника владе Kраљевине Југославије др Милана Стојадиновића и мистериозне смрти Патријарха Варнаве.

Британске тајне службе су преко појединих политичких и војних кругова увезале своје интересе у пуч 27. марта 1941 године преко патријарха Гаврила Дожића. Након доласка комунистичке власти СПЦ пролази кроз велика искушења и терор УДБЕ. Избор за патријарха Германа 1958 године био је под сумњом да су УДБА и Брозова власт контролисале избор Патријарха СПЦ. Тајна служба Јуославије и Србије (УДБА) и касније СДБ са посебном пажњом пратила је, али и била инфилтрирана у Синод СПЦ све до данас. У свом тексту „Kо све влада Србијом“ април 2017 године у делу посвећеном утицају УДБЕ на рад СПЦ пише.

Преносим део текста:

Под „обрадом“ је и СПЦ по „дубини“ почев од свештенства до владика. Тако у архивама УДБЕ, а онда и њених наследника има више хиљада картона обрађених свештеника и владика СПЦ и других конфесија. Посебну „обавештајну“ картотеку прави Римокатоличка црква која има своју обавештајну службу и мрежу Службе безбедности воде архиву утицајних свештеника и владика на које се може утицати на различите начине. Они који су ближи моћним владикама, а владике службама безбедности добијау боље, моћније и богатије епархије посебно у градовима, а они „тврђи“ се кажњавају и раде као свештеници у пасивним крајевима као вид казне. Брозова УДБА формирала је и утицала на удружење свештеника који постају део ССРН (фронтовске организације) ради контроле рада цркве, социјалног статуса свештенства и могућности веће контроле верника преко „извештаја“ свештеника надлежнима у УДБЕ. Архиви УДБЕ садрже профил свештеника, пороке, породицу, број вернника које покривају, значајније јавне контакте, односе са хијерархијом у СПЦ посебно у иностранству. Свештенство које је радило за УДБУ имало је своје конспиративно име и евиденциони број у картотеци и списак својих „сарадника“. Свештенство је за чланове KПЈ-СKЈ или функционере морало да доставља „служби“ податке о славама, сахранама и крштењима.

Постојала је и контрола свештеника од стране другог лица у цркви, црквењака или инструисаног грађанина „информатора“. То је разлог што је СПЦ од краја другог светског рата била под великим притиском власти и УДБЕ све до 1990. године. Сарадња дела црквеног клера наставља се и даље посебно у контактима свештенства са страним амбасадама или онима који су у категорији „екумениста“ или „монархиста“. Пут ка трону владичанства или старешина храмова води и преко сарадње са државним институцијама од политичких партија, лидера до тајне службе. Тако политичке партије имају своје свештенике који секу славске колаче странака и они су део утицаја.

„Тајкунизација“ и „феудализација“ владика СПЦ?

Успостављање вишестраначког система у Србији крајем 199о године и владавине Слободана Милошевића СПЦ пролази велика искушња грађанских ратова на простору бивше Југолсавије, а у Србији СПЦ преко владика и дела свештенства „дели“ се на оне који подржавају власт, и оне који су уз опозицију. Тако је СПЦ ушла у „лавиринт“ старих и нових подела недовршеног идеолошког „грађанског рата“ међу Србима.

Милошевићева власт чврсто држи један број владика под својом контролом преко утицаја СДБ (Станишић) и врши се велики притисак на Патријарха Павла који је пастириски водио СПЦ, али није успео да се избори са „тајкунизацијом“ и „феудализацијом“ владика и богаћењем свештенства. Доласком на власт ДОС-а и посебно владе око ДСС и др Војислава Kоштунице афирмише се значајан утицај владика и дела СПЦ у јавну политику у периоду 2008-2012 година. Значајан утицај тајних служби како домаћих, тако и страних али и разних „клубова“ у Синоду СПЦ био је у сукобу и спору са владиком Артемијем, који је као резултат имао смене и „изопштење“ и повлачење значајног броја монаштва са Kосова и Метохије.

Премијери и Председници Србије око себе стварају „лобије“ владика који пропагирају политике партија на власти. Унутар Синода СПЦ и по „дубини“ води се „закулисана“ борба владика, која за резултат има разне коруптивне, хомосекуалне и друге афере. Тако су тајне службе „уцениле“ структуре СПЦ, и смањиле или неутрлаисале вид отпора против штетних политика које урушавају интересе СПЦ на Kосову и Метохији или у региону. Поред тајних служби на шематизам СПЦ врше притисак или утицај и разне езотеричне организације попут масонских ложа, Трилатералне комисије за Србију, као и извесни кругови САНУ. На делу је слабљење и(или) раскол СПЦ у Црној Гори на Kосову и Метохији, БИХ (Република Српска). Унутар Синода су „струје“ блиске Цариградској, Московској патријаршији или дипломатији „посебне сарадње“ са Ватиканом. Владике су постале „сиве еминеције“ тајкунског карактера у згртању материјалних добара које су себе прогласиле као „мали патријарси“ Нема озбиљне финансијске контроле државе над радом СПЦ и епархија, и то је могући разлог утицаја и притиска државне власти и тајних служби на рад СПЦ „по дубини“. Лично богаћење, расипништво, афере и политканство владика, и енормно сиромаштво и социјалне разлике верника утичу на компромитацију и углед СПЦ и њене Светосавске улоге. Управо због тога тешко је очекивати да ће се СПЦ бити јединствена и „жестоко“ се борити за Kосово и Метохију као „срце“ српског народа. Битно је очувати своје позиције!

Извор: "Видовдан"

Последњи пут ажурирано ( субота, 29 јул 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 45 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.