header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Митрополија аустралијско-новозеландска о референдуму по питању дефиниције брака у Аустралији
Митрополија аустралијско-новозеландска о референдуму по питању дефиниције брака у Аустралији Штампај Е-пошта
понедељак, 28 август 2017
         Скорашњи покрет за измену смисла, схватања и дефиниције брака није спонтано настао у народу, још мање у академским или религијским круговима, већ се глобално намеће одозго, политичким каналима и средствима. Влада Аустралије је најавила плебисцит (лат. – опште директно гласање целог народа, референдум) како би се сав народ изјаснио по овом питању.

Остављајући по страни чињеницу да огромна већина становника Аустралије долази из, живи у, и практикује традиционални природни брак, и да ово питање не долази од народа већ од релативно малих, али политички утицајних кругова, дужни смо као хришћани да - у светлу Божанског откровења - дамо одговор када нас упитају за наше веровање. (Уп. 1. Петр. 3, 15.) Света тајна брака коју чине мушкарац и жена (уп. 1. Мојс. 2, 18-25; Јн. 2, 1-11.) и породица која од ове освећене заједнице проистиче, јесте воља Божија, изражена у Његовом Светом Откровењу. Од постања света брак јесте и биће само савез мушкарца и жене, и Црква неће признавати ни благосиљати ништа друго уместо онога што је установио Сам Господ Бог. Смисао ове свете тајне брака између мушкарца и жене се агресивним "социјалним инжењерингом" релативизује, замагљива, запоставља и у крајњој линији поништава. То губљење смисла ће се многоструко одразити на наше породице а посебно на нашу децу и будуће генерације. Господ је благословио да светотаинска заједница мушкарца и жене буде крунисана рађањем, родитељством. У том светлу, у овом освећеном и Богом даном, природном психо-физичком амбијенту, деца могу да имају потпуно искуство родитељства оца и мајке. С друге стране, и родитељи имају дужност пред Богом да се о својој деци старају, не само физички и материјално, већ још више духовно и морално. Данашњи свет постаје све више незаинтересован и млак према истини и њеној стварности која нас окружује, што се не тако ретко дешавало и у прошлости. Али хришћани су од самог почетка били „со земљи" и „светлост свету". (Мт. 5, 13-14.) Зато је време да и сада јасно кажемо оно што верујемо и знамо, да би и ми и наша деца могли да живимо животом вредним човека и људског достојанства. Оно што се предлаже је легализација греха (грч: амартија = "промашај циља"). Сваки грех не мора бити истовремено и преступ против људских и државних закона; али је много опасније кршити Божије законе него људске. Многи примери су нас уверили да одступање од Воље Божије неизбежно доводи до страдања. Избор између добра и зла се може правити само у слободи коју нам је, као људима, Бог и Творац наш даровао, и он не може бити ствар политике, трговине, преговора или договора. Стога се усрдно молимо Господу да нас и све људе на земљи избави од свакога греха, бола и страдања, да нам дарује познање истине (1. Тим. 2, 4.), и упути на прави пут љубави и спасења.

Из Канцеларије Митрополије аустралијско-новозеландске СПЦ

Извор: Сајт Митрополије аустралијско-новозеландске

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 40 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.