header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Митрополија аустралијско-новозеландска о референдуму по питању дефиниције брака у Аустралији
Митрополија аустралијско-новозеландска о референдуму по питању дефиниције брака у Аустралији Штампај Е-пошта
понедељак, 28 август 2017
         Скорашњи покрет за измену смисла, схватања и дефиниције брака није спонтано настао у народу, још мање у академским или религијским круговима, већ се глобално намеће одозго, политичким каналима и средствима. Влада Аустралије је најавила плебисцит (лат. – опште директно гласање целог народа, референдум) како би се сав народ изјаснио по овом питању.

Остављајући по страни чињеницу да огромна већина становника Аустралије долази из, живи у, и практикује традиционални природни брак, и да ово питање не долази од народа већ од релативно малих, али политички утицајних кругова, дужни смо као хришћани да - у светлу Божанског откровења - дамо одговор када нас упитају за наше веровање. (Уп. 1. Петр. 3, 15.) Света тајна брака коју чине мушкарац и жена (уп. 1. Мојс. 2, 18-25; Јн. 2, 1-11.) и породица која од ове освећене заједнице проистиче, јесте воља Божија, изражена у Његовом Светом Откровењу. Од постања света брак јесте и биће само савез мушкарца и жене, и Црква неће признавати ни благосиљати ништа друго уместо онога што је установио Сам Господ Бог. Смисао ове свете тајне брака између мушкарца и жене се агресивним "социјалним инжењерингом" релативизује, замагљива, запоставља и у крајњој линији поништава. То губљење смисла ће се многоструко одразити на наше породице а посебно на нашу децу и будуће генерације. Господ је благословио да светотаинска заједница мушкарца и жене буде крунисана рађањем, родитељством. У том светлу, у овом освећеном и Богом даном, природном психо-физичком амбијенту, деца могу да имају потпуно искуство родитељства оца и мајке. С друге стране, и родитељи имају дужност пред Богом да се о својој деци старају, не само физички и материјално, већ још више духовно и морално. Данашњи свет постаје све више незаинтересован и млак према истини и њеној стварности која нас окружује, што се не тако ретко дешавало и у прошлости. Али хришћани су од самог почетка били „со земљи" и „светлост свету". (Мт. 5, 13-14.) Зато је време да и сада јасно кажемо оно што верујемо и знамо, да би и ми и наша деца могли да живимо животом вредним човека и људског достојанства. Оно што се предлаже је легализација греха (грч: амартија = "промашај циља"). Сваки грех не мора бити истовремено и преступ против људских и државних закона; али је много опасније кршити Божије законе него људске. Многи примери су нас уверили да одступање од Воље Божије неизбежно доводи до страдања. Избор између добра и зла се може правити само у слободи коју нам је, као људима, Бог и Творац наш даровао, и он не може бити ствар политике, трговине, преговора или договора. Стога се усрдно молимо Господу да нас и све људе на земљи избави од свакога греха, бола и страдања, да нам дарује познање истине (1. Тим. 2, 4.), и упути на прави пут љубави и спасења.

Из Канцеларије Митрополије аустралијско-новозеландске СПЦ

Извор: Сајт Митрополије аустралијско-новозеландске

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 61 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.