header image
НАСЛОВНА СТРАНА
О четири жене које су предате на муке зато што су један грех оставиле неисповеђеним Штампај Е-пошта
уторак, 12 септембар 2017

 - Пример дуге жене -

         У другом граду живела је нека благородна и богата жена. Она је учинила веома срамно безакоње и о њему није приповедала никоме од духовника из стида због онога што је учинила да не би неко сазнао за њен грех.

Једног дана је у град дошао један јеромонах из других крајева заједно са искушеником. Они су ишли на поклоњење Гробу Господњем. Када их је жена угледала у цркви и видела да они служе празничну службу, дошла јој је на ум помисао да исповеди све томе јеромонаху пошто је он странац и непознаје је. Отишла је у исповедаоницу и поверила му своје грехе. Међутим у моменту када је желела да му повери то највеће безакоње по ђаволском дејству осетила је такав стид да је само поцрвенела и није успела ништа да каже. Јеромонахов послушник био је једноставан и врлином испуњен човек. Он је стајао из далека и видео како са сваким исповеђеним грехом из уста ове жене излази змија. После свега је угледао велику змију која је три пута показивала своју главу да би изашла из уста али затим би опет се увукла унутра и не би излазила. Тада су друге змије које су предходно биле изашле поново ушле у њена уста зато што она није била исповедила оно безакоње. Духовник је прочитао разрешну молитву и кренуо на пут. Међутим послушник му је приповедио шта је видео. Духовник је схватио о чему је реч и одмах се вратио назад да би тој жени обзнанио виђење и да би је подстакао да исприповеда и о другим безакоњима. Када су међутим ушли у њен дом нашли су је мртву.

Оплакавши је узнели су молитву да им Господ открије шта се догодило са њеном душом. И гле видели су како она седи на страшној аждаји док су се две змије обавиле око ње и причињавају јој бол која се ни са чим не може упоредити. Она им рече: „Ја сам она безчасна жена која се данас исповедала. Пошто нисам исповедила једно безакоње које сам учинила судија ме је предао на смрт аждаји. Вечито ћу се мучити у аду и томе мучењу неће бити краја. Сада ја кукавна више уопште немам наде на спасење. Рекавши то она постаде невидљива.“

За сајт „Борба за веру“ текст преузет из књиге: „Монах Агапије Светогорац“, глава седам.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 12 септембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 11 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.