header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Светозар Поштић: Симеон Столпник стоји сам на стубу
Светозар Поштић: Симеон Столпник стоји сам на стубу Штампај Е-пошта
четвртак, 14 септембар 2017

 Замислите да данас неко оде у пустињу, сагради стуб, попне се на њега, и остане тамо да стоји без хране, воде и било чега где би барем на кратко могао да седне и одмори се. Не једну, већ 47 година! Ако га пре тога не би одвели у лудницу, онда би на то место дошле ТВ екипе, фоторепортери и новинари да га сликају, и, што је сасвим извесно, он би у томе уживао.

У петом веку после Христа на Блиском Истоку није било тако. Људи су долазили да виде ову необичну појаву, али не да се диве лудости и егзибиционизму човека који се одлучио на такав потез, него да се увере у његову светост, и кући оду духовно укрепљени. Као што би се данас то сматрало потпуном лудошћу, тада је то био подвиг вредан истинског дивљења.

Данас православни верници славе Светог Симеона Столпника, који је измислио нови начин подвизавања, стајање на стубу у пустињи. Столп је словенска реч за стуб. Свети Симеон, прекаљен одрицањима сваког рода, прво у манастиру, па у пећини, хтео је да своје тело изложи још већим нелагодностима, не би ли свој дух уздигнуо што више. После његове кончине, ово је постао чест начин подвижништва све до краја средњег века.

Житије Светог Симеона Столпника испуњен је разним чудесима и невероватним догађима, али најпознатија су можда два, која показују значај послушности и опасност која прети од прелести.

Када су неки пустињски оци чули за човека који стоји на врху стуба, дошли су да испитају да ли је тај чин надахнут од Бога или подстакнут од ђавола. Пришли су стубу и наредили Симеону да са њега сиђе. Иако се заветовао да са стуба до смрти неће силазити, из поштовања према вишем чину, Симеон је одмах почео да се спушта. Чим су то видели, оци су га зауставили и рекли да се врати, одмах схвативши да се подвижник на стуб није попео из гордости, него вођен ревношћу за Богом.

Иако већ искусан у ђавољим искушењима и божанским визијама, Свети Симеон се једном полакомио и замало због тога није погинуо. Пред њим се одједном појавила ватрена кочија са ватреним коњима, и непријатељ рода људског га је, у облику анђела, позвао да седне у кочију, јер је Бог, наводно, лично хтео да га узнесе на небо и похвали за његов неземаљски труд. Опчињен величанственом визијом, Симеон је закорачио према кочији, али се истовремено и прекрстио, па је она заједно са коњима и ђаволом одмах ишчезла. Кајући се због своје гордости због које је поверовао да је достојан такве славе, преподобни је казнио себе тако што је годину дана стајао само на једној нози.

За већину младих данас узор представља особа која је захваљујући својој сналажљивости, добром изгледу, дрскости или харизми постала славна и богата. За Византинце крајем старог и почетком средњег века, са друге стране, узор је представљао "лудак" попут преподобног Симеона, који је, бежећи од славе овог света, стајао сам на стубу скоро пола века.

Свети Симеоне Стопниче, моли Бога за нас!

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 8 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.