header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Расте напетост у односима Атине и Фанара: Синод Грчке Цркве пооштрио правила за светогорске монахе
Расте напетост у односима Атине и Фанара: Синод Грчке Цркве пооштрио правила за светогорске монахе Штампај Е-пошта
четвртак, 21 септембар 2017

 Свети Синод Грчке Православне Цркве донео је 13. септембра 2017. године декрет према коме игумани, јеромонаси, јерођакони и обични монаси Свете Горе Атон могу иступати с рефератима на конференцијама у Грчкој Цркви тек наког разрешења од стране Синода, за шта је до сада била потребна само дозвола надлежног митрополита.

Ова одлука Синода Грчке Православне Цркве може значајно утицати на њене односе са Константинопољском патријаршијим, под чијом се јурисдикцијом налазе светогорски манастири.

Одлука Синода Грчке Православне Цркве већ је саопштена Константинопољској патријаршији, а такође и управним телима и свим манастирима Свете Горе Атон. Монашка заједница Атона тренутно припрема свој одговор на одлуку Синода Грчке Цркве.

Игуман једног од атонских манастира изјавио је на грчком интернет сајту Vima Orthodoxias, да се никада раније у историји односа између Грчке Цркве и Свете Горе Атон није десило ништа слично, и да одлука коју је Синод усвојио може бити резултат утицаја неких спољашњих фактора.

Са своје стране, митрополит атикијски и биотијски Хризостом Маниотис, појаснио је одлуку Синода Грчке Православне Цркве. Он је напоменуо да надлежни митрополити овим нису лишени никаквих пуномоћја, већ да би Свети Синод требао знати шта се дешава у епархијама. Поред тога, синодска дозвола за учешће атонских инока у активностима Грчке Цркве, по речима митрополита Хризостома, биће чисто формални чин.

Истовремено, усвојена одлука може бити одраз повећаних тензија у односима између Грчке Православне Цркве и Константинопољске патријаршије. Познато је да је архиепископ атински Јероним крајње незадовољан активностима представника Константинопољске патријаршије у Атини митрополита Амфилохија Стергиоса. Између осталог, представник Фанара у престоници Грчке почео је изградњу цркве и управне зграде у Атини, не затраживши претходно дозволу од архиепископа Јеронима.

 

Превод и приређивање: „Борба за веру“

По материјалу са: „Амин.су“

Последњи пут ажурирано ( петак, 22 септембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 8 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО:

САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА, ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊЕГ

+ + +

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.