РАДОСЛАВ ГРУЈИЋ, ПОЛИТИЧКО – ВЕРСКА АКТИВНОСТ ВАТИКАНА НА БАЛКАНУ КРОЗ ВЕКОВЕ

РАДОСЛАВ ГРУЈИЋ, ПОЛИТИЧКО – ВЕРСКА АКТИВНОСТ ВАТИКАНА НА БАЛКАНУ КРОЗ ВЕКОВЕ

Када је енергични папа Иноћентије III, од чијег  времена  започиње   инквизиторски  рад   у свима   земљама   које   нису   признавале   папске власти, 1199 године, сазнао, од амбициозног зетског господара римокатолика Вукана, да босански  бан  Кулин  није  одан  Римској   цркви   већ развија своју националну Босанску цркву, папа је писао угарском краљу Емерику; да опомене бана Кулина, да се одврати од „јереси“, а ако га он не би послушао нека се војском провали у Босну, запоседне је и из ње протера и бана и све оне који неће да се одрекну јереси.

Сасвим у складу са претходно изреченим ставом СА Синода БПЦ, бугарски патријарх и архијереји дочекали су папу Фрању веома формално и  без икаквог екуменистичког циркуса. Није било заједничког богослужења и молитве, а патријарх бугарски Неофит му је јасно рекао:

Из припремних разговора о решавању кадровских питања на Светом Архијерејском Сабору у мају

Свако ко и мало познаје црквене прилике зна да се све одлуке на Сабору унапред припреме  и да се често  направи компромис међу најутицајнијима епископима и то по систему „ти мени ово, ја теби ово“.

Прије одласка на поклоњење папи у Ватикан на Велики петак, Милорад Додик је најавио да ће са папом Фрањом тобоже разговарати о усташким злочинима, страдању Срба и улози католичког клера. Бојећи се реакција јавности, јер је одласком у Ватикан на православни Велики петак послао више него јасну поруку и скинуо маску са лица, Додик је прво скокнуо до Београда по лажни благослов код патријарха Иринеја, који је познат по подршци политичарима на власти, тренутно Вучићу и Додику, њиховом „вађењу“ када су у проблему.