Помаже Бог.

У овим тешким данима за Српску Православну Цркву и Свето Православље уопште када је Свето Павославље на удару екуменске јереси и када се по многим православним Хришћанима и многим подвижницима (Јефрем Филотејски о чијем предсказању има и на вашем сајту овде:) и многим знамењима (Спаситељ је на изображењу Распећа на Голготи отворио очи овде:) и по многим дешавањима у свијету (ја сам грешан па о знаковима немам много смјелости да говорим) дешавају се превирања по читавом свијету нуклеарне пробе Сјеверне Кореје и јучерашња одлука Трампа који је уздрмала свијет, а ви сте прошле године писали да је таква одлука почетак припреме за долазак антихриста (https://borbazaveru.info/content/view/9176/1/).

Амерички председник Доналд Трамп признао је Јерусалим као главни град Израела. Ова одлука имаће далекосежне последице, јављају светски медији. Трамп је након ове одлуке наложио Стејт департменту и да се америчка амбасада премести из Тел Авива у Јерусалим. Председик САД је тим поводом изјавио да је ово "констатовање реалности" и "нешто што је морало да буде урађено".

Вођа српских новотараца и екумениста, епископ бачки Иринеј Буловић, дао је интервју за недељник „Печат“, у коме је, по ко зна који пут, показао своју реторичко – камелеонску вештину да од црног направи бело и од белог црно. Устврдио је да оштро писмо Цркве државној власти поводом Косова није постојало, али да је став СПЦ врло јасан и државотворан. Своје цинично писмо епископу Лаврентију објаснио је као израз љубави према наивном брату. Изружио је аналитичаре црквених афера који се не уклапају у његове шеме, и позвао све да се угледају на једног од највећих српских екумениста и новотараца, покојног др Радована Биговића, и исламолога Дарка Танасковића, нашег донедавног амбасадора у Ватикану и заговорника папине посете СПЦ (иначе, озбиљног научника, за разлику од Биговића, који је био не само екумениста, него и шарлатан).  Али, оно што читаоци не знају, а „Борба за веру“ открива јесу подаци о бискупу Хилдесхајма, Јозефу Хомајеру (1929 – 2010.), дугогодишњем шефу заједнице Бискупских конференција Европске уније и Иринејевом интимусу, коме је Буловић у интервјуу „Печату“ рекао велико „Данке, брудер Јозеф!“

Нико од политичара у Србији као и у другим државама које су затроване осиромашеним уранијумом (Блиски и Средњи исток), па ни у државама чланицама НАТО-а, није нашао за сходно да становништву каже истину. Нису хтели, између осталог, да дозволе да дође до тужбе и захтева за одштету, хтели су да несметано наставе бављење овим смртоносним занатом

Рат који још није завршен!

Уместо предговора   

На Ваведење Пресвете Богородице навршило се шеснаест година од убиства Небојше М. Крстића, србског писца и државотворца, који је погинуо у подметнутој саобраћајној несрећи. Тим поводом, објављујем интервју који сам са Крстићем водио 1994. године за крагујевачке „Погледе“. Актуелан је и данас.         

ОБРАЗ И ОТАЧАСТВО / РАЗГОВОР СА НЕБОЈШОМ М. КРСТИЋЕМ   

Помаже Бог!

Обраћам Вам се поводом књиге поштованог брата Владимира Димитријевића ЦАРСКО СВЕШТЕНСТВО. Желео бих да Вам се захвалим што сте нам омогућили да и ова књига дође до нас у пдф формату (овде:). Међутим моје јављање је због извесних, по мом скромном расуђивању, нелогичности на које сам читајући наишао на страницама 9 и 10.

Тешко је објаснити мистериозну хистерију нашег либералног друштва у вези са новошћу о томе, да Истражни комитет у случају цареубиства у ноћи 17.јула 1918.године истражује између осталог и могућност ритуалног карактера тог злочина.