Сутра, 19. септембара т.г., на празник Чудо Светог архангела Михаила манастир Ђурђевића Тара прославиће своју храмовну славу. Како је пракса, Свету архијерејску литургију служиће владика, још увек милешевски, Атанасије Ракита. Па је ред да се подсетимо како је то изгледало прошле године.

Пошто ускоро креће нова академска година, студенти треба да знају укратко стање на (некада) Православном Богословском факултету

 Уважена редакцијо, ових дана ми је тешко, па с неким морам да поделим мисли. А мислим  докле је дошао наш епископат. Шта је задатак епископа ако није проповедање речи Божје и сведочење моралних истина хришћанства? Зашто су се монашили, због чега су примили хиротонију ако то не раде?

Дана 07. октобра 2018. године у Босни и Херцеговини се одржавају Општи избори. Мјесец дана прије, тачније 07. септембара ове године, увелико је почела предизборна кампања. Политичари су активни на свим пољима од улица и сокака, домова култура, преко парохијско-светосавских домова, па све до фискултурних сала и спортских игралишта.

Јавни тужилац провинције Онтарио одбацио је оптужбу против Владике Георгија за наводну крађу милиона долара од продаје свећа црквама Канадске Епархије, које је он основао и водио својим преданом руком до неканонског смењивања са трона Канадске Епархије и присилног пензионисања средином 2015. године. Тиме је Јавни тужилац, индиректно, ову оптужбу оквалификовао као покушај политичког обрачуна од стране дела недостојног (не)свештенства на челу са Василијем Томићем и Јованом Марјанцем и неколико чланова Цркве (Верослав Ђурђевић из Хамилтона, Душан Колунџић и Александар Пантелић из Нијагаре).

       У последње време врло често читамо о извесним свештеницима Српске православне цркве који показују склоност ка сталном попуштању и њиховој потчињености пред екуменистима и тзв. представницима нове „Универзалне теократске државе…” (Види: Robert Keith Spenser, The cult of the all-seeing eye, New York, 1964, str. 13), коју припремају свемоћне идолатријске организације чаробњака међународне масонерије, римских католичких темплара, кабалиста и њихових моћних чланова великих финансијера и тзв. великих изабраника.

„Украјинска аутокефалност“ коју у последње време толико упорно лобира и за коју се залаже Цариградска патријаршија, сасвим сигурно није сама по себи циљ Фанара (мали квартал у Истамбулу где се налази резиденција цариградских патријараха). Не само то, задатак слабљења Руске Цркве, најмногобројније и најутицајније у породици Помесних Цркава такође је секундаран у односу на главну амбицију „поглавара с турским држављанством“.

ПРИМЕР ПОБОЖНЕ ЖЕНЕ       

       Свети Владика Николај у свом „Емануилу“ бележи: “Једна жена по имену Велика П., добра домаћица из села Брусника прича како је пре две године лежала болесна у Битољској болници. Рука јој је била страшно отекла. Лекари су просекли оток, и велика количина гноја излазила је из руке. Тада јој приђе једнога дана отац Јован Максимовић, тадашњи наставник Богословије а садашњи владика Шангајски.