У сусрет 25-о годишњици обретења моштију светитеља Јована (Максимовића)

Архиепископ Јован (Максимовић) се упокојио 2. јула 1966. године за време архипастирске посете граду Сиетла са чудотворном иконом Божије Мајке Курско – Коренском. Након богослежења отишао је у своју келију и однео икону пред којом се убрзо и упокојио. Сахрана се одржала у Сан Франциску али не одмах, јер је било потребно много времена да би се окупили сви архијереји. Митрополит Лавр ( у то време још у чину игумана) путовао је заједно са архиепископом Аверкием (Таушевим) три дана аутомобилом у Џорданвил, који је удаљен од Свето – Тројицког манастира више од 5000 км. Иако је време било необично топло, за време опела тело владике Јована није показивало знаке трулежности иако га нису балзамовали.

Недавно смо писали како су руске безбедносне снаге известиле Владимира Путина о прикупљању генетског материјала руског становништва од стране западних корпорација. Посумњали смо да се ствара етничко генетско оружје које за циљ има онеспособљавање одређеног дела популације.

Гост новог „Политикон-а“ аутора и водитеља Данила Тврдишића био је проф.др Зоран Милошевић познати социолог религије.

У емисији су отворене актуелне теме православног раскола као и последице ових дешавања на Србију и цео свет.

На питање водитеља зашто православље толико смета Милошевић одговара:

На Светој Гори у уторак је одржано заседање Светог Кинота, тела коме припада највиша власт на Атону. У њега су делегирани представници свих светогорских манастира. Иначе, саопштење Кинота није званично објављено, напомиње ТГ – канал „Методичка“ („ТГ канал“ - Telegram-канал – нап „Борба за веру“).

Мислили смо да нам  се, као оданим савезницима и истинским жртвама рата, не може десити ништа што би нас претворило у немоћне посматраче своје судбине 

Ново на сајму

Чим се појавио Бергоглио на отварању "Синоде за младе", привукао ми је пажњу штап који је користио том приликом, због језивог и злослутног утиска који је остављао.

УСВОЈЕНИ ДОКУМЕНТ О ИСТУПАЊУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ИЗ „СВЕТСКОГ САВЕТА ЦРКАВА" -

КАО ЗНАК ПРОТИВ КОГА СЕ ГОВОРИ

           Сарадници „Борбе за веру“ из врха Београдске патријаршије јављају:

       „На Богословском факултету је изабран Наставни Савет од 15 чланова. Свих 15 су из клана Иринеја бачког, а за председника Савета изабран је Порфирије загребачки. Ово је дошло као гром из ведра неба за Херцеговце, који су се пролетос радовали победи Игњатија Мидића над Владимиром Вукашиновићем.